Izvor: Politika, 31.Jul.2014, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija ignorisala četiri rezolucije zbog Rusije
O pritiscima EU i SAD zbog ukrajinske krize srpski zvaničnici progovorili tek posle posete italijanske ministarke spoljnih poslova
EU neće pritiskati Srbiju da se opredeljuje između unije i Rusije. Mi ne tražimo da budete protiv svog istorijskog, ekonomskog i svakog drugog partnerstva sa Rusijom, poručila je visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton svojim srpskim domaćinima prilikom posete Beogradu krajem aprila ove godine. Ukrajinska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kriza bila je u punom jeku, a SAD i Evropa uveliko u medijskom i ekonomskom ratu sa Rusijom. Ove reči visoke briselske službenice delovale su umirujuće, ali iskusniji posmatrači su još tada posumnjali u njihovu iskrenost.
I naredne posete evropskih zvaničnika Beogradu bile su prijatne. Komesar za proširenje Štefan File ponovio je u maju premijeru Srbije da „EU poštuje stav Srbije kao suverene zemlje”. Aleksandar Vučić je u Nemačkoj naišao na „visok stepen razumevanja za srpsku poziciju o pitanju situacije u Ukrajini i Rusiji”.
Stav da se neće pridružiti onima koji uvode sankcije Rusiji Srbija je zadržala i prilikom glasanja u Generalnoj skupštini UN-a kada je ovo telo izglasalo rezoluciju kojom se pripajanje Krima Rusiji proglašava nelegalnim. Srbija je bila među dvadesetak država koje nisu učestvovale u glasanju.
I dok su Evropljani slali signale Srbiji da poštuju njen stav, iz Amerike su još početkom maja počele da stižu najave da neutralnosti o pitanju Ukrajine ne može biti.
Prvo je direktor kancelarije za južnu i centralnu Evropu u Stejt departmentu Džonatan Mur poručio da će Srbija, kako se bude približavala EU, „možda morati da preduzima korake, koji će komplikovati njene odnose sa Rusijom”.
Posle posete italijanske ministarke spoljnih poslova Federike Mogerini Beogradu u ponedeljak, izgleda da je vreme „ispravnih odluka” došlo, i pre nego što su se tome zvaničnici u Beogradu nadali. Nije isključeno da je takvih signala iza kulisa bilo i ranije.
Da li je Mogerinijeva bila glasnik koji je doneo „vest” koju srpski zvaničnici nisu mogli da prećute? Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport je još pre dva meseca rekao da EU želi da zemlje „kao što je Srbija” podrže naš jedinstven stav što se tiče teritorijalnog integriteta Ukrajine i suvereniteta te države. I dok se tada niko nije preterano uzbuđivao, sada je Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova na sednici vlade održanoj pre tri dana rekao kako će „izbalansirana politika Vlade Srbije kada je reč o sukobima u Ukrajini u narednom periodu biti na ispitu, jer nailazi na otpor u zemljama koje žele brz ulazak Srbije u EU”, dok je premijer Vučić uz opasku da je „Srbija potpuno lojalna Evropskoj uniji” poručio i da Srbija traži od Brisela da poštuje njene vitalne i nacionalne interese „te da ne očekuje da uništavamo sopstvenu ekonomiju zarad tapšanja po ramenu”.
Pitanje je, dakle, šta je uzrok ovakvoj reakciji Beograda. Šefica pregovoračkog tima za priključenje EU Tanja Miščević juče je ustvrdila da „čak i članice unije imaju pravo da budu bliže sa nekom velikom svetskom zemljom”.
„Čak i kada država postane članica EU ona ima pravo da se po spoljnobezbednosnoj politici argumentovano opredeli da ima bolje veze sa nekom od velikih svetskih država i neretko je da neke od najznačajnijih država EU, čak i neke od osnivača, imaju dobre odnose sa Rusijom”, kazala je Miščević juče za B 92 i pojasnila da je moguće da država kandidat za članstvo zadrži svoj argumentovani stav po pojedinim pitanjima, ali da to ne sme biti izgovor da se izbegne prilagođavanje spoljnobezbednosnoj politici u suštini.
To su, kako je rekla, poruke koje nam ovih dana i šalju iz EU. Treba, tvrdi ona, jasno i precizno reći zašto nešto ne možete da uradite, zašto ne možete uvesti sankcije Rusiji, zašto ne možete usvojiti neki zakon.
Srbija se, da podsetimo, do sada pridruživala spoljnoj i bezbednosnoj politici EU podržavajući rezolucije koje je donosio Savet Evrope, osim u slučajevima kada su one bile uperene protiv Rusije. Prema Dačićevim rečima, od deset rezolucija nismo podržali svega četiri, jer su one bile vezane za Rusiju.
Dok predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih Živadin Jovanović smatra da Srbija zbog nekog kompleksa inferiornosti prosto „priziva” pritiske iz EU i Vašingtona, Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, ocenjuje da pritisci nisu „došli odjednom”. Ona dodaje da SAD i EU sada zbijaju redove i traže partnere koji ih aktivno podržavaju u njihovoj politici prema Rusiji.
Jelena Cerovina
objavljeno: 31.07.2014.
