Izvor: B92, 27.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Srbija i Kosovo zajedno u EU"
Ljubljana, Prag -- Dimitrij Rupel kaže da Srbija i Kosovo mogu ponovo biti zajedno samo u kontekstu Evropske unije.
Dimitrij Rupel pregovore smatra željom Srbije da se ponovo spoji s Kosovom, što je moguće samo ulaskom Kosova i Srbije u EU. Ministar spoljnih poslova Slovenije za Frankurter algemajne cajtung, kaže da pregovore o Kosovu vidi kao pregovore o 20 odsto Kosova jer je Kosovo još u jugoslovenskim vremenima imalo 80 odsto prava republike. Zbog toga Rupel i dalje vidi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Ahtisarijev plan kao plan koji je blizu rešenja.
Zbog toga Rupel smatra da bi bilo dobro da se Srbiji savetuje da iskoristi vreme i poboljša Ahtisarijev plan tako da dobije veće garancije za bezbednost enklava i kulturnih dobara na Kosovu. Istovremeno, Rupel druga rešenja, kao što je i nemačko-nemački model, nije isključio iz pregovora, ali smatra da je Ahtisarijev plan teško zamenljiv jer je precizno napravljen i ima gomilu dobrih ideja.
"Ako dobro razumem, Srbija sada želi da se ponovo spoji s Kosovom. To je moguće samo u kontekstu EU. Sada nam treba prelazno rešenje koje bi izdržalo dok Kosovo i Srbija ne uđu u EU", kaže Rupel i dodaje da kosovsko pitanje vidi kao pre svega evropsku, a ne toliko američku ili rusku stvar i smatra da EU ne sme da dozvoli da odluku o Kosovu donese neko van Evrope.
Rupel je izjavio i da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova bilo u suprotnosti s kosovskim interesima jer bi izazvalo reakcije u suprotnosti sa njima. Rupel smatra i da je došlo vreme za rešenje kosovskog pitanja i da Sloveniji, koja uskoro preuzima predsedavanje, neće smetati ako se to ne desi u dob slovenačkog mandata, ali da rešenje ne treba odlagati za neko duže vreme jer u tom slučaju regiji preti destabilizacija.
Rupel dodaje i da razume položaj Srbije i da EU ne želi da sadašnja Vlada Srbije bude zamenjena jer mora da nastavi rad koji evropskoj perspektivi daje nade.
Rupel naglašava i da se ne treba koncentrisati samo na Kosovo, već pred očima treba imati i veze sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom, dodajući da je Srbija ključ za stabilizaciju Balkana, zbog čega se EU i zalaže za približavanje Beograda EU. Rupel dodaje da Slovenija, iako će predsedavati EU, bez pomoći drugih može da postigne malo.
Slovenija preuzima predsedavanje EU 1. januara, a ambasador Srbije u Sloveniji tek treba da stigne u tu zemlju.
"Ne tretirati Tačija kao demokratskog političara"
Evropa Hašima Tačija ne treba da tretira kao demokratskog političara, piše u listu Pravo bivši disident Petr Ul.
Nekadašnji bliski saradnik bivšeg predsednika Češke Vaclava Havela naglašava da se Tači od nekadašnjih terorista, kao što je Jaser Arafat, razlikuje po tome što su se oni kasnije zalagali za mirno rešenje i naveli makar žaljenje za počinjena dela, a Ul navodi da se OVK nije samo branila od napada Srba, već se borila protiv civilnog stanovništva i, što se malo zna, pre svega protiv kosovskih Albanaca.
"One koji su proglašavani kolaborantima zato što su slali decu u jugoslovenske škole OVK je isterivala iz domova", piše Ul i dodaje da slučaj Tačija treba posmatrati u kontekstu etničkog rata u SFRJ, koji zaslužuje drugačiji pogled od onog koji imaju SAD i Evropska unija.
"Dok se ne približimo istini o tamošnjem nasilju, EU ne bi trebalo da se ponaša prema Tačiju kao prema demokratskom političaru. Hrišćanstvo je obogatilo čovečanstvo principom da se prašta, ili manje uzvišeno rečeno pokazuje razumevanje za čoveka uprkos njegovim greškama, nekad i zločinima, ako sam prizna da je grešio. U pravu se to zove istinsko žaljenje, a to kod Tačija ne vidim", zaključuje Ul.
