Izvor: S media, 04.Avg.2009, 18:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija i Hrvatska da nadju rešenje
Predsednik Koalicije izbegličkih udruženja u Srbiji Miodrag Linta zatražio da Srbija i Hrvatska u razumnom roku, uz pomoć medjunarodne zajednice, konačno pronadju trajno i pravično rešenje za mnoge probleme izbeglih i prognanih koji nisu rešeni, mada je rat završen pre punih 14 godina.
"Oluja za nas (izbeglice) još traje", kazao je Linta na komemorativnom skupu povodom 14. godišnjice "Oluje" koji je održan na platou ispred crkve Svetog Marka, posle parastosa služenog >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << za pobijene u ovoj vojnoj operaciji hrvatskih snaga.
Istakavši da su "Srbi iz Hrvatske najveće žrtve ratova na prostoru bivše Jugoslavije", on je podsetio da je na današnji dan 1995. godine ubijeno blizu 2.000 i prognano 220.000 Srba sa područja severne Dalmacije, Banije, Korduna i Like na kojima su živeli nekoliko vekova.
Linta je naveo da je godišnjica ove srpske tragedije prilika da izbegli i prognani podsete hrvatsku vlast i javnost, kao i medjunarodnu zajednicu, na oduzeta imovinska i mnoga druga prava koja do danas nisu rešena.
Srbima u Hrvatskoj opljačkana je i uništena pokretna i nepokretna imovina, oduzeta stanarska prava, poljoprivredno zemljište, a njihova privatna imovina se bespravno koristi, podsetio je Linta.
Pored toga, kako je kazao, bili su prinudjeni da pod nepovoljnim uslovima sklapaju ugovore o razmeni kuća i stanova, mnogima nisu isplaćene penzije, a svi su isključeni iz procesa privatizacije državnih i društvanih preduzeća u čijem su stvaranju učestvovali.
Medju nerešenim problemima su spiskovi osumnjičenih, optuženih i osudjenih Srba, kako je naveo, često na osnovu lažnih dokaza, strah od neosnovanih privodjenja i hapšenja, spora obnova povratničkih krajeva, nemogućnost zapošljavanja Srba u javnim i državnim službama.
"U prethodnom periodu dobili smo mnoga obećanja koja su ostala 'mrtvo slovo na papiru' i posle 14 godina i dalje smo prepušetni sami sebi. Zato tražimo da Srbija i Hrvatska uz pomoć medjunarodne zajednice, nadju trajno i pravično rešenje za brojne probleme izbeglica koji još nisu rešeni i to u razumnom roku", rekao je Linta.
Na platou ispred crkve Svetog Marka, postavljena je tabla na koju je više hiljada Srba okačilo ključeve stanova koje im je oduzela Hrvatska želeći da posebno skrenu pažnju na uskraćena imovinska prava.
"Neka ova akcija bude početak rešavanja pitanja stanarskih prava i svih drugih problema Srba u Hrvatskoj", rekao je Linta i objasnio da je time simbolično poslata poruka medjunarodnoj zajednici da je u Hrvatskoj samo izbeglim Srbima uskraćeno stanarsko pravo i nezakonito oduzeto više od 40.000 stanova.
Na komemorativnom skupu je usvojena Rezolucija Petog ilindenskog krajiškog sabora koju je okupljenima pročitao izbeglica iz Knina, novinar Tanjuga Danko Perić.
Rezolucijom je najoštrije osudjeno etničko čišćenje srpskog naroda iz bivše Republike Srpske Krajine i ostalih delova Hrvatske, zatiranje srpskog naroda, njegove kulturne i duhovne baštine, rušenje crkvenih svetinja, stambenih objekata, proganjanje, pokrštavanje i sistematsko onemogućavanje povratka izgnanih.
U dokumentu u 13 tačaka prognani Srbi traže sva oduzeta prava, zahtevaju intenzivniju poptragu za nestalim i poginulima na području Hrvatske i ekshumaciju svih registrovanih grobnica.
Pored toga, traže da im se u Hrvatskoj vrati status ravnopravnog naroda i status kulturne i političke autonomije na jedinstvenom srpskom krajiškom prostoru, uz uvažavanje evropskih standarda.
U prigodnom kulturno-umetničkom programu, na komemorativnom skupu je odata pošta ove godine preminulom krajiškom glumcu Miletu Stankoviću, koji nije uspeo završiti obnovu kuće u rodnom Trnavcu, a njegovu pesmu recitovala je Maja Kolundžija-Zoro.
Pesmu "Majka pravoslavna" Vladimira Nazora posvećenu stradanju Srba kod Vrginmosta u vreme fašističke Hrvatske, kazivao je poznati beogradski glumac poreklom iz Krajine Petar Kralj.
U znak sećanja na stradale izmedju Petrovca i Bravskog, koje je u izbegličkoj koloni pobila hrvatska avijacija, krajiška pesnikinja Sava Krneta kazivala je stihove "Na petrovačkoj cesti" Branka Ćopića.
Mićo Jelić Drnović, izbeglica iz Krajine, recitovao je vlastite stihove o stradanju Krajišnika u "Oluji", a izvorne krajiške pesme izvele su članice KUD "Krajina" i Svetlana Stević-Vukosavljević.
Na skupu su dominirali transparenti sa spiskovima i slikama nestalih Srba u Hrvatskoj i panoi sa porukama: "Priznajte Republiku Srpsku Krajinu", "Oluja - zločin koji traje".
