Izvor: Blic, 30.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija država svih građana
Srbija država svih građana
Srbija je država svih njenih građanki i građana zasnovana na neotuđivim ljudskim pravima, predsednik se bira na direktnim izborima, Srbija ima dve autonomne pokrajine - Vojvodinu i Kosovo i Metohiju, a novi ustav donosi ustavotvorna skupština - stoji u predlogu novog ustava Srbije koji je uradila grupa stručnjaka angažovana od strane predsednika Borisa Tadića.
Zoran Lutovac, jedan od članova ove grupe, kaže za naš list da je ovim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << predlogom predviđeno i da se prilikom izbora mandatara za sastav vlade konsultuju sve poslaničke grupe, a ne kao do sada samo poslanička većina, kao i to da se, ukoliko vlada do određenog vremena ne bude izabrana, ponovo raspisuju izbori.
Vlada u ostavci nema puni kapacitet, odnosno, ona ne može da vodi politiku, već samo obavlja tehničke poslove. Ovlašćenja direktno izabranog predsednika bila bi veća nego sada. Građanin je nosilac suvereniteta, posebno se potencira ravnopravnost polova.
Kad je reč o teritorijalnoj organizaciji, predviđena je mogućnost stvaranja novih pokrajina, ali po tačno utvrđenim kriterijima.
- Nova pokrajina mora da ima najmanje milion, a najviše dva miliona stanovnika u trenutku osnivanja, a čine je teritorijalno povezane opštine. Odluka o formiranju pokrajine donosi se na referendumu - pojašnjava Lutovac.
Budžet pravosuđa
Prema ovom Predlogu nema promene izbornih pravila godinu dana pred izbore a, ako se ukaže potreba za vanrednim izborima, oni se odvijaju po važećim pravilima. Što se tiče pravosuđa, Lutovac kaže da je precizirano da nijedna grana vlasti ne utiče na sastav Visokog saveta pravosuđa, pravosuđe bi imalo sopstveni budžet, što mu omogućava materijalnu nezavisnost. On ističe da ovaj predlog nudi precizna proceduralna rešenja za svaku situaciju koja bi mogla da dovede do blokade institucija.
Što se tiče promene ustava, Lutovac ocenjuje da ga je gotovo nemoguće promeniti po postojećoj proceduri jer je, osim dvotrećinske većine, u Skupštini potrebno i da ga na referendumu potvrdi 50 odsto plus jedan građanin od ukupnog broja birača.
- Zbog toga je ovim predlogom predviđeno da ustav donosi ustavotvorna skupština. Jer, ako bismo ga menjali po sadašnjoj proceduri, bilo bi potrebno razrešiti dilemu da li se referendum raspisuje na Kosmetu. Ako se ne raspisuje, onda se time stavlja do znanja da ova pokrajina nije deo Srbije. Ako se raspisuje, onda bi na postojećih sedam miliona birača bilo potrebno dodati i milion i sedamsto hiljada građana albanske nacionalnosti, pa bi se broj birača koji moraju da potvrde ustav popeo na preko četiri i po miliona. A realno je pretpostaviti da Albanci na referendum ne bi izašli, što bi dovelo do njegovog neuspeha - pojašnjava Lutovac.
Saglasni s vladom
Naglašavajući da je ovaj predlog u dobroj meri saglasan sa predlogom Vlade, on ističe da namera ove radne grupe nije bila da se napravi konkurentski predlog u odnosu na Vladu, već da se učini korak dalje na putu ka postizanju konsenzusa.
U radnoj grupi, osim Lutovca, učestvovali su pravni stručnjaci Dragoljub Popović, Vojin Dimitrijević, Vladimir Đerić, Oliver Nikolić, Momčilo Grubač, Svetislava Bulajić, Dragor Hiber, Svetozar Čiplić, Marijana Pajvančić i Ružica Žarevac. Ljiljana Begenišić
