Izvor: Politika, 31.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija do "šengena"
Kakva je bila na početku, tako se i završava. U 2007. godinu zakoračili smo kampanjom za parlamentarne izbore, a u 2008. ulazimo kampanjom za predsedničke izbore. Proteklu godinu dočekali smo iščekujući međunarodni plan za Kosovo – a tako je i ispraćamo. U međuvremenu dobili smo 25-članu koalicionu vladu, formiranu zbog pet osnovnih ciljeva, među kojima su prvi – borba za ostanak Kosova i Metohije u granicama Srbije i borba za ulazak Srbije u okvire Evropske unije. S tim u vezi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << parafirali smo dugo željeni ugovor sa EU, koji je "uozbiljio" naše težnje da se pridružimo tom evropskom društvu, ali smo se istovremeno, diplomatski, privredno, pa i emotivno, znatno približili i Rusiji, koja je kroz celu 2007. čvrsto stajala iza Srbije u naporima da spreči otcepljenje južne pokrajine. Karla del Ponte, koja je osam godina i te kako uticala na one koji nam "kroje sudbinu", otišla je razočarana iz Haga, poručivši da vrata tribunala ne bi trebalo zatvarati dok se u njemu ne nađu Mladić i Karadžić.
SAMO JOŠ POTPIS: Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom parafiran je 7. novembra u Briselu. Dve godine od početka pregovora, vicepremijer Srbije Božidar Đelić i komesar za proširenje EU Oli Ren stavili su parafe na ovaj dokument, čime je naša zemlja konačno ozbiljno zakucala na vrata evropske zajednice. Prvi pozitivan efekat za Srbiju je potpisivanje sporazuma o pravilima korišćenja pretpristupne pomoći koju je za period do 2011. godine EU odvojila za Srbiju, u iznosu od najmanje milijardu evra.
Pregovori sa EU su bili zamrznuti 2006. godine zbog ocene da Srbija ne sarađuje u dovoljnoj meri sa Haškim tribunalom, a nastavljeni su posle 13 meseci, tačnije 13. juna 2007. kao znak podrške Brisela novoj vladi u Beogradu.
Puna saradnja Beograda s Hagom, međutim, ostaje uslov za potpisivanje SSP. Đelić taj čin očekuje 28. januara, između dva kruga predsedničkih izbora, ali poslednji dani 2007. godine doneli su novu krizu u vladajućoj koaliciji i nedoumicu da li će zvanični Beograd potpisati SSP u trenutku kada EU najavljuje slanje evropske misije na KiM, mimo Rezolucije 1244 UN, i kada neke važne evropske države najavljuju priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.
U Briselu su predstavnici Srbije i EU 18. novembra potpisali Sporazum o viznim olakšicama i readmisiji, koji će na snagu stupiti 1. januara 2008. godine.
A od ponoći 21. decembra "šengenska zona" proširena je na devet zemalja, koje su ušle u EU 2004. godine. Među njima je i Mađarska, pa smo se tako našli na granici sa "šengenom".
Posle četiri godine članstva u Savetu Evrope, najvećoj i najstarijoj evropskoj organizaciji, Srbija je 11. maja preuzela šestomesečno predsedavanje Komitetom ministara.
PREGOVORI BEZ REZULTATA: Pregovori o statusu Kosova i Metohije u prvoj polovini godine protekli su u znaku Martija Ahtisarija, a drugu polovinu obeležila je međunarodna posrednička "trojka". Južna srpska pokrajina, međutim, i u 2008. godinu ulazi nerešenog "konačnog" statusa, odnosno kao međunarodni protektorat.
Ahtisari, specijalni izaslanik UN za pregovore o budućem statusu Kosmeta, predstavio je svoj plan 2. februara Beogradu i Prištini. Prištini je bio prihvatljiv, Beogradu – nije. Plan koji predviđa nadziranu nezavisnost za Kosovo, bio je prihvatljiv i za SAD i EU, ali ne i za Rusiju. O njemu je raspravljao Savet bezbednosti UN, ali pošto je Rusija sve uverila da misli ozbiljno kada kaže "veto", rešavanje kosmetskog rebusa preuzela je Kontakt grupa. Na insistiranje SAD i EU, novi pregovori Beograda i Prištine oročeni su na 120 dana, do 10. decembra. Posrednici u pregovorima su predstavnici EU, SAD i Rusije Volfgang Išinger, Frenk Vizner i Aleksandar Bocan Harčenko.
Krajem avgusta premijer Koštunica prvi put upozorava da postoji "realna opasnost" da albanski separatisti jednostrano proglase nezavisnost Kosova, za šta imaju podršku, pre svega, Amerike.
Posle više rundi direktnih pregovora u Beču i Briselu, u izveštaju posredničke "trojke" navodi se da Beograd i Priština nisu približili stavove.
Beograd je u ovom četvoromesečnom procesu predlagao i da suštinska autonomija Kosmeta bude oročena na 20 godina i pojasnio svoj predlog uporednom analizom suštinske autonomije Hongkonga, Olandskih ostrva i Kosova, kao funkcionalnih rešenja saglasnih Povelji UN. Sve predloge i nove ustupke predstavnici kosovskih Albanaca su uporno odbijali, dok su predstavnici SAD, ali i pojedinih zemalja EU, davali izjave da će, ukoliko ne bude kompromisa, biti nužna primena Ahtisarijevog plana.
O Kosovu je 19. decembra raspravljao i Savet bezbednosti, ali nikakva odluka nije usvojena, jer nije bilo saglasnosti članica SB.
Skupština Srbije je, međutim, bila prilično jedinstvena kada je raspravljala o južnoj pokrajini. U 2007. godini usvojene su tri rezolucije o Kosovu i Metohiji. Poslednja, kojom je definisan okvir delovanja državnih organa i drugih javnih činilaca u odbrani suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, usvojena je 26. decembra (prethodne su bile u februaru i julu).
NEUTRALNI OD NATO-a: Iako se činilo da polako i tiho, ali sigurno Srbija ide ka NATO, naročito posle ulaska u Partnerstvo za mir krajem 2006. godine, od avgusta kada su ministri Jočić, Lončar i Samardžić upozorili na nameru stvaranja NATO-države na teritoriji Srbije, u vidu nezavisnog Kosova (pozivajući se na aneks 11 Ahtisarijevog plana), situacija se bitno promenila.
Od sličnih optužbi i drugih funkcionera DSS-a, preko kampanje te stranke protiv ulaska u NATO, stiglo se i do poslednje Rezolucije o KiM, kojom Narodna skupština Srbije proglašava vojnu neutralnost Srbije "u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka po tom pitanju". Razlog je ukupna uloga NATO "od protivpravnog bombardovanja Srbije bez odluke SB do Aneksa 11 odbačenog Ahtisarijevog plana, u kome se određuje da je NATO ,konačan organ' vlasti u ,nezavisnom Kosovu'".
IZBORI NA POČETKU I NA KRAJU: Na početku godine, 21. januara, održani su parlamentarni izbori, a na njenom kraju – raspisani predsednički i lokalni i pokrajinski. Izbori na svim nivoima bili su obavezni posle usvajanja Ustava Srbije novembra 2006. godine.
Parlamentarni izbori nisu doneli veća iznenađenja (SPO je postao vanparlamentarna stranka, mlada LDP je ušla u Skupštinu, a radikali su opet u opoziciji kao pojedinačno najjača stranka), ali pregovori o vladi su iznenadili svojom dužinom i preokretima. Nova koaliciona vlada formirana je 15. maja, pred ponoć i nekoliko minuta pred istek Ustavom određenog roka, a na njenom čelu je opet Vojislav Koštunica, iako je koalicija DSS–NS osvojila manje glasova od Demokratske stranke. Pored DS i DSS–NS, u vladajućoj koaliciji je i G17 plus.
Skupština Srbije je konstituisana 14. februara. Na njenom čelu je nekoliko dana početkom maja bio Tomislav Nikolić, prema dogovoru sa DSS-om, a onda ga je, posle (ne)očekivanog dogovora DS, DSS–NS i G17 plus, "smenio" Oliver Dulić.
Najveća kriza odnosa u koaliciji na vlasti buknula je 12. decembra, kada je Dulić raspisao predsedničke izbore za 20. januar. DSS je optužio Demokratsku stranku da je to učinila "jednostrano", bez dogovora sa partnerima, jer je Koštuničina partija želela da najpre prođe rasprava o KiM u Savetu bezbednosti 19. decembra. S druge strane, u DS-u su podsećali da je novembarskim sporazumom ove dve stranke predviđeno da izbori budu raspisani posle 10. decembra, pod uslovom da prethodno bude usvojen set izbornih zakona i da ne bude ugrožen teritorijalni integritet zemlje.
POSLE ČEKUA – TAČI: Na Kosovu i Metohiji 17. novembra održani parlamentarni i lokalni izbori. Srbi nisu učestvovali, poslušavši preporuku Beograda. Najviše glasova dobila je opoziciona Demokratska partija Kosova, čijeg je lidera Hašima Tačija Srbija 1997. osudila zbog terorizma na deset godina zatvora.
Poslednje informacije govore da će DPK i Demokratski savez Kosova formirati vladu Kosova, na čijem čelu će umesto Agima Čekua biti Tači.
KARLA OTIŠLA, HAŠKA MUKA OSTALA: S istekom 2007. godine, otišla je i Karla del Ponte, koja je osam godina bila na mestu glavnog tužioca Haškog tribunala. Na poternicama su ostali Ratko Mladić, Radovan Karadžić, Goran Hadžić i Stojan Župljanin.
Početkom juna je tribunalu izručen penzionisani general Vojske Republike Srpske Zdravko Tolimir, koji je, prema tvrdnjama vlasti Srbije i RS, uhapšen 31. maja u okolini Bratunca. Tolimir je, međutim, rekao da je uhapšen u Srbiji, čiji je državljanin, a zatim je nezakonito prebačen u RS.
Samo dve nedelje kasnije, 17. juna, u Budvi je uhapšen i istog dana prebačen u Hag bivši načelnik Resora javne bezbednosti general Vlastimir Đorđević.
Policija Srbije sarađivala je sa kolegama iz RS i Crne Gore.
Suđenje lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju, koji je dobrovoljno otišao u Hag još početkom 2003. godine, konačno je počelo 7. novembra.
U Haškom tribunalu 28. septembra su izrečene presude "vukovarskoj trojci" – bivšim oficirima JNA, optuženim za ratni zločin na farmi Ovčara kod Vukovara 1991. Miroslav Radić je oslobođen svih optužbi, Veselin Šljivančanin je osuđen na pet godina (u decembru je stigao u Beograd, pošto je privremeno pušten na slobodu), a Mile Mrkšić na 20 godina zatvora.
Dan ranije oslobođen je jedan od bivših vođa OVK Fatmir Ljimaj, kao i njegov podređeni Isak Musliju, koji su bili optuženi za zločine nad Albancima i Srbima u logoru Lapušnik kod Orahovca od marta do jula 1998. godine. Trećeoptuženi Haradin Baljaj osuđen je na 13 godina zatvora.
SRBIJA OSLOBOĐENA OPTUŽBE ZA GENOCID: Međunarodni sud pravde u Hagu presudio je u februaru da Srbija nije planirala, podstrekavala, niti je bila saučesnik u genocidu koji se desio u Srebrenici u julu 1995. godine. Srbija je, međutim, odgovorna za to što nije sprečila zločin u Srebrenici i što nije izručila Ratka Mladića Haškom tribunalu, ali nema osnova za ratnu odštetu Bosni.
Ovo je bio prvi slučaj u šezdesetogodišnjoj istoriji Međunarodnog suda pravde da jedna država tuži drugu za genocid.
Presuda se odnosi isključivo na Srbiju, iako se tužba BiH, podneta još 1993. godine, odnosila i na Crnu Goru, jer je Srbija preuzela kontinuitet državnosti SCG.
RAT POLITIKE I BIZNISA: Polovinom novembra buknuo je "rat" između Čedomira Jovanovića, lidera LDP-a, i Miroslava Miškovića, vlasnika kompanije "Delta", u koji su uvučeni i političari i biznismeni i novinari i američka ambasada. Krenulo je od priče o monopolskom položaju Miškovićeve kompanije koju je, uz Savet za borbu protiv korupcije, najviše potencirao Jovanović. Onda je Mišković uzvratio pitanjem (u otvorenom pismu) da li je Jovanović povezan sa njegovom otmicom 2001. godine, a otvoreno je i pitanje zašto LDP-u smeta samo Mišković, ali ne i ostali tajkuni za koje takođe postoji osnovana sumnja da imaju monopolski položaj. Sukob je rezultirao tužbama koje su LDP i Jovanović podneli protiv Miškovića, ali i gotovo pola članova Vlade Srbije, na čelu sa premijerom Koštunicom i vicepremijerom Đelićem, optužujući ih za "zločinačko udruživanje".
Tek će sudske odluke po svim tužbama i protivtužbama u ovom slučaju reći ko je u pravu, a ko nije, a izvesno je, bar za sada, da Skupština Srbije neće formirati anketni odbor koji bi ispitao uticaj "Delte" u srpskom društvu.
[objavljeno: ]
