Izvor: S media, 03.Mar.2010, 08:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija će u Evropu tek 2017.
NIJE realno da ceo zapadni Balkan uđe u EU do 2014. Ne želim da licitiram datumima, ali mislim da je za Srbiju mnogo realniji rok od sedam-osam godina, pod uslovom da se maksimalno fokusira na evropske integracije i da se otklone sve prepreke na tom putu - kaže u intervjuu za ”Novosti” Stiven Vordsvort, britanski ambasador.
Na pitanje da li su realne prognoze o dobijanju statusa kandidata za članstvo do kraja godine, ambasador Vordsvort kaže:
- Teško je reći, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << mislim da je mnogo izvesnija 2011. Što se nas tiče, bili smo još u decembru spremni da otpočnemo proces ratifikacije ŠP i vaš zahtev mogao bi odmah da bude prosleđen Evropskoj komisiji, jer mi u Britaniji na to gledamo kao na tehnički, ne politički korak. Ali, tog mišljenja nije i svih 27 članica EU i može se očekivati da će proces ratifikacije ŠP najverovatnije početi u junu, pod pretpostavkom da Srbija održi svoj dobar nivo saradnje sa Haškim tribunalom.
* Da li će Srbija morati da prizna Kosovo i da uđe u NATO da bi postala član EU?
- Niko ne traži od Srbije da prizna Kosovo. Znamo šta kaže vaš ustav i razumemo poziciju vlade u Beogradu. Ni ulazak u NATO nije uslov za u EU. Uostalom, ima članica Unije koje nisu u NATO.
* Zar nisu poruke ”prihvatite Kosovo za suseda” samo uvijena forma zahteva za priznavanje nezavisnosti?
- Ponavljam, niko ne traži da Srbija prizna nezavisnost Kosova. S druge strane, Evropa ne želi ”crne rupe” u regionu i svih 27 članica EU se slažu da ta teritorija, u nekom obliku i formi, takođe jednog dana treba da bude u EU.
* Vide li se u Evropi već sada naznake tog ”oblika i forme”?
- Kao što je prilikom svoje nedavne posete Beogradu baronesa Ešdaun prenela lokalnim liderima, u EU preovlađuje stav o evropskoj perspektivi Kosova, a kako ćemo to postići, to u ovom trenutku ni sami ne znamo. Voleli bismo da Srbija podrži tu perspektivu, da radi sa EU, sa susedima, kao i sa srpskom zajednicom na Kosovu, kako bi se ceo region kretao napred.
* Kakvu odluku MSP u vezi sa Kosovom očekujete?
- Pretpostavljam da mišljenje suda neće biti sto odsto na jednoj ili drugoj strani, već negde u sredini.
* Može li mišljenje u korist Srbije da utiče da Britanija i druge zemlje promene odluku o priznavanju KiM?
- To se neće dogoditi. Velika većina država u Evropi priznala je Kosovo - više od 60 odsto članica OEBS, više od 70 odsto članica Saveta Evrope i preko 80 odsto članica EU. Republika Kosovo je kao nezavisna država postala članica MMF i Svetske banke, uz podršku oko 60 odsto svih članica UN. Potpuno je nerealno očekivati da se sve ovo okrene unazad. Uostalom, to je samo savetodavno mišljenje, ne odluka koja pravno obavezuje. Ne mogu govoriti u ime svih 65 zemalja koje su priznale Kosovo, ali sam siguran da 22 članice EU neće promeniti svoje pozicije.
* Hoće li Britanija podržati Beograd ukoliko zatraži glasanje u UN o obnavljanju pregovora o Kosovu?
- Pokušaj otvaranja pregovora o statusu je potpuno nerealan. Tako nešto bi vodilo samo ka sterilnoj konfrontaciji, koja nije ni u čijem interesu. Razgovori između Beograda i Prištine su potrebni, ali ne o statusu i priznavanju, već o tome kako da se reše mnogobrojni problemi i da se ljudima koji žive na KiM obezbedi bolji život. Ovo ne mora da podrazumeva formalno priznavanje.
* Budući da i u EU ne kriju zabrinutost zbog korupcije, kriminala i svega onoga što se dešavalo na KiM u poslednje dve godine, smatrate li da je priznavanje Prištine bila greška?
- Ne, jer tada nije bilo alternative i jedino moguće rešenje je bilo da podržimo nezavisnost Kosova. Iako je bilo dosta napretka u poslednje dve godine, ne kažem da su problemi na Kosovu u potpunosti rešeni. Čeka nas još mnogo posla.
* Da li ćete podržati plan Pitera Fejta za integraciju severa Kosova pod prištinske institucije?
- U Srbiji je ta strategija prezentovana kao prilično radikalan dokument, ali njeni osnovni elementi su ono oko čega bi se većina složila: unapređenje rada lokalne administracije, pravosuđa, policije, kako bi se postigla dugotrajna stabilnost, privukle investicije i otvorila nova radna mesta.
* Srbi se, ipak, žestoko protive tom planu...
- Moramo pronaći rešenje koje odgovara i njima, ne kažem da je ovaj plan jedini odgovor. Znamo da Srbi sa severa Kosova hoće jake veze sa Srbijom, i to nije sporno. Ali, paralelne institucije ne mogu da funkcionišu i obe strane moraju da sednu i pronađu rešenje koje odgovara svima.
* Mnogi strahuju od kosovskog scenarija na jugu Srbije?
- To se neće dogoditi. Jug Srbije ostaje u Srbiji, nema crtanja novih granica. Kad god odem na jug, i neko pomene ideju podele ili razmene teritorija, poručujem im da za to ne postoji nikakva međunarodna podrška i da na to zaborave, jer je njihova budućnost u Srbiji.
* Da li je i donošenje rezolucije o Srebrenici naša obaveza na evropskom putu?
- To je inicijativa predsednika Tadića i mi je pozdravljamo. MSP je masakr u Srebrenici označio kao genocid i zato je značajno što su srpske vlasti donele ovu odluku kako bi pokazale da osuđuju to što se dogodilo.
* Opozicija jača front za vanredne izbore. Kako gledate na to?
- O izborima treba da odluče građani, ali nisam siguran da Srbija sebi može da dozvoli toliki gubitak dragocenog vremena. Bili bismo srećni da vidimo aktuelnu vladu na vlasti do kraja mandata 2012.
NEPOTREBNA PARANOJA OKO ”PRIJATELJA”
* Da li je cilj udruženja ”Prijatelji Sandžaka”, čiji je član i Britanija, samo pružanje ekonomske pomoći ovom delu naše države ili se iza toga kriju i neki drugi, politički motivi?
- Oko ovoga se bespotrebno stvara paranoja u nekim sredstvima informisanja. Mnoge zemlje, članice EU, međunarodne organizacije sprovode razne programe pomoći u Sandžaku. Zato smo pre izvesnog vremena odlučili da uspostavimo bolju koordinaciju. Na ambasadorskom nivou, ali i na nižim, radnim nivoima srećemo se svakih nekoliko meseci, razmenjujemo beleške, razmatramo projekte... To je potpun otvoren proces, mnogi projekti rade se u saradnji sa vladom u Beogradu ili sa lokalnim vlastima. Sličnu grupu imamo i za jug Srbije. Prošle nedelje sam posetio taj deo Srbije sa ministrom Markovićem, koji je dobro upoznat s time šta radimo.
O VIZAMA 2011.
* Mogu li građani Srbije da očekuju ukidanje britanskih viza?
- Naredna procena imigracionog rizika, koju radimo svake četiri godine za sve države sveta, dolazi na red 2011. Nadam se, kada budemo videli kako funkcioniše šengenska liberalizacija, da će naši zvaničnici predložiti da i Britanija građanima Srbije ukine vize.
