Izvor: B92, 21.Dec.2008, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija: Uvođenje reda među stranke
Beograd -- Usvajanjem predloga Zakona o formiranju stranaka, broj partija u Srbiji mogao bi da se smanji sa sadašnjih 600 na između 30 i 60.
U Srbiji je registrovano oko 600 političkih stranaka, a taj broj se i dalje povećava. Ipak, ako pokušate da ih pronađete, shvatićete da je najveći broj neaktivan. Vlada Srbije nedavno je usvojila predlog novog zakona o formiranju stranaka, kojim se prvi put se od 1990. godine stiču uslovi za smanjivanje broja političkih partija. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Stručnjaci predviđaju da će nakon usvajanja predloga ovog zakona u Skupštini, na političkoj sceni ostati između 30 i 60 stranaka.
Pored velikih političkih stranaka u Srbiji ima mnogo malih, široj javnosti nepoznatih stranaka.
Većina je formiranja prostim udruživanjem građana, pa su tako nastale: Stranka simpatizera sporta Srbije, Narodna računarska stranka, Stranka deviznih štediša, Stranka Glas razuma, Kulturni pokret Srbije.
Najvći problem predstavlja što su one uglavnom pasivne.
Ako zakon bude usvojen, umesto dosadašnjih 100, za osnivanje partije biće neophodno najmanje 5.000 potpisa.
Stranke nacionalnih manjina moraće da prikupe između 500 i 1000 potpisa.
Stranke će na svakih osam godina morati da podnose izveštaje kako ne bi bile obrisane iz registra.
"Kada svedemo to na realan, razuman broj, onda ćemo moći da odredimo institute kao što je izborna kaucija, da omogućimo direktnu prohodnost na izbore, što je jako važno, pošto su to veliki troškovi, velike komplikacije i zloupotrebe, da sprovedemo jasne mehanizme finansijske kontrole”, rekao je ministar uprave Milan Marković.
"Dakle imate toliko razloga zbog čega se postavlja visok cenzus za bavljenje politikom da ih je teško u ovom kratkom roku nabrojati", kaže on.
Liga socijaldemokrata Vojvodine jedna je od regionalnih stranaka.
U toj partiji smatraju da je pet hiljada potpisa previsok cenzus za registraciju.
Funkcionerka te stranke Aleksandra Jerkov posebno je nezadovoljna odredbom da će stranka koja dva puta ne prođe cenzus na pokrajinskom ili lokalnom novou, morati ponovo da prođe proceduru za registraciju.
"U neku ruku, to jeste dobro pošto tera stranke da budu aktivnije i u odnosu na članstvo i sa građanima i da budu aktivniji učesnici javnog života, ali sa druge strane, opet mislim da je pet hiljada problematičan broj zbog toga što male stranke pre svega lokalne, čak ne ni regionalne bi mogle biti u problemu", navela je ona.
Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu Političkih nauka procenjuje da bi nakon usvajanja zakona na političkoj sceni u Srbiji moglo ostati između 30 i 60 stranaka.
"Mislim da je deo kritika koji je vezan za brojnost potpisa koji je neophodan za osnivanje stranaka koji ide iz tzv. kombi stranaka koje se šlepaju na tuđim listama- nepravedan! Nije to vezano za to da ostane samo nekoliko stranaka. Srbija je i politički-administrativno, i teritorijalno i kulturno i konfesionalno toliko heterogena da će ostati značajan broj stranaka", kaže Stojiljković.
Prema njegovoj oceni predlog novog zakona ne predstavlja veštačko ukrupnjavanje političke scene, već pokušaj da se ona stabilizuje, i učini transparentnom za biračko telo.
