Izvor: Politika, 17.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi u Crnoj Gori nisu tuđinci
INTERVJU
Podgorica – Odnosi Crne Gore i Srbije moraju da budu primer bliskosti ne samo u regionu nego i u ukupnoj međunarodnoj zajednici. Na to nas obavezuje istorija, aktuelne potrebe dve države i naši budući interesi. Sada, kada su obe države nezavisne i međunarodno priznate, kada nemaju opterećenje iz zajedničke države ili državne zajednice u kojoj je Crna Gora imala osećaj ugroženosti od veće, a Srbija osećaj ucene od manje, nema niti jednog razloga da ne obezbedimo jasne, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obostrano korisne i bliske odnose. Uveren sam da smo to i pokazali. Naše granice se ne prelaze ni uz pasoše, ni uz vize, imovina građana jedne države apsolutno je zaštićena u drugoj, a naši ekonomski odnosi su znatno poboljšani boljom spoljnotrgovinskom razmenom i snažnijim ekonomskim partnerstvom. Naravno, obaveza je dve države da daljim bilateralnim sporazumima, ali i bliskošću ukupnih odnosa, pokažemo zajednički interes pune otvorenosti i prijateljstva ovih starih evropskih država, kazao je u intervjuu za "Politiku" predsednik Crne Gore Filip Vujanović
Gde su prepreke, kako ih ukloniti i šta je prioritet u ovim odnosima?
Prioriteti naših odnosa su svakako u obezbeđenju otvorene komunikacije građana, zaštite njihovih interesa i osiguranju uslova za maksimalnu ekonomsku saradnju. Već su potpisani brojni bilateralni sporazumi, a treba dogovoriti i druge koji mogu još više da obezbede ostvarivanje zajedničkih interesa. Iskreno, ne vidim prepreke kvalitetnim i intenzivnim odnosima Srbije i Crne Gore. Ne moramo se odmah saglašavati o svemu što je od bilateralnog značaja, ali se o svemu moramo dogovoriti u interesu dobrih odnosa dveju država.
Da li će Crna Gora podržati Kosovo kao nezavisnu državu, na čemu insistiraju albanski lideri u toj srpskoj pokrajini, ili će podržati celovitost i suverenitet Srbije?
Crna Gora je imala i ima jasan i dosledan odnos prema rešavanju statusa Kosova. Održivo rešenje doživljavamo najboljim. Na međunarodnoj zajednici je da učini sve da se pokuša, u odsustvu dogovora, pronaći održivo rešenje. Crna Gora model tog rešenja nikada nije predlagala, jer na njega nije mogla ni uticati. Verujem da je od Crne Gore bilo dovoljno što smo dali dva važna primera – vrednosti sporazuma i multietničkog i multiverskog sklada. Iako smo imali istoriju stare evropske države i visoko raspoloženje za referendum o samostalnosti dogovorili smo "Beogradski sporazum". To nije bilo lako, a ni za potpisnike iz Crne Gore politički jeftino. Sećam se, po povratku iz Beograda, da se jedan deo Crne Gore razlikovao samo u stepenu uvreda prema meni i gospodinu Đukanoviću.
Jedni su nas nazivali izdajnicima, a drugi veleizdajnicima. Sada se toga ne žele ni setiti. S druge strane, Crna Gora je uvek imala izuzetnu skladnost odnosa nacija i vera što je, takođe, dobar primer i za Kosovo. Kako smo imali osetljiv odnos prema pregovaračkom procesu o statusu, tako ćemo imati i isti odnos prema rešenju, smatrajući da se o njemu ne treba izjašnjavati pre nego što to bude neophodno. Kada bude neophodno opredeliti državni stav, to ćemo učiniti pažljivo i odgovorno.
Može li Crna Gora ostati neutralna ako se nađe između Evrope i Amerike, s jedne, i Srbije i Rusije, sa druge strane?
Nikada se nisam slagao sa tom konstatacijom da je Crna Gora zauzela neutralan odnos. Ako se zalažete za održivo rešenje, ako procenjujete da je stabilnost odnosa u tom rešenju važnija od nestabilnosti, ako konstatujete da uspeh pregovora treba pretpostaviti brzini pregovora, onda je to jasan državni stav koji iskazuje odgovoran odnos prema našim unutrašnjim prilikama i snažnu želju za dobrim regionalnim ambijentom.
Da li ćete kao predsednički kandidat insistirati na doslednoj primeni Ustava, posebno na članu 79, kojim se jamče sloboda i prava manjinskih naroda?
Uvek sam insistirao na doslednoj primeni zaštite manjinskih prava. Kapitalno važan interes Crne Gore jeste da se manjine u građanskoj Crnoj Gori osećaju maksimalno ravnopravnim i zaštićenim u svim pravima manjina koja moraju biti obezbeđena na nivou najviših međunarodnih standarda. Već sam konstatovao da je izuzetno bogatstvo Crne Gore u međunacionalnom i multikonfesionalnom skladu i Crna Gora mora učiniti sve da takav sklad bude i njena budućnost.
Na koje se manjinske narode mislilo kada je ovaj član unesen u Ustav i da li se to odnosi i na Srbe u Crnoj Gori?
Kao posebnu vrednost našeg ustava doživljavam njegov građanski karakter. Pre svega, i iznad svega, Crna Gora je građanska država. Za mene je važniji osećaj pripadnosti građanskoj Crnoj Gori od osećaja moje crnogorske nacionalnosti. Međutim, smatram važnim da se ispoštuje nacionalni osećaj svih, uključujući, naravno, i manjine. Pravo je privatnosti svih kako će se nacionalno doživljavati, pa i Srba u Crnoj Gori. Njihovo je pravo da li će se smatrati nacionalnom manjinom ili ne. Na to ne želim da utičem, niti u tome da arbitriram. Jedan deo parlamentarnih partija koje sebe predstavljaju nacionalnim srpskim partijama doživljavaju Srbe manjinom, a druge ne. Ja Srbe u Crnoj Gori nikada nisam doživljavao tuđincima, niti sam Crnu Goru za njih doživljavao tuđinskom državom, a kako će oni sebe videti u Crnoj Gori – stvar je njihove privatnosti.
Iz Socijaldemokratske partije su poručili da Vas jedan deo njihovog najvišeg rukovodstva ne podržava, jer ste prepoznati kao čovek koji je ostao veran Mitropoliji crnogorsko-primorskoj?
Kao predsednik Crne Gore dužan sam da poštujem Ustav, a on opredeljuje da je Crna Gora sekularna država, što znači da ne sme da se meša u unutrašnje odnose crkve niti utiče na organizaciju verskih poslova i obreda. Predsednik države ne sme da arbitrira u crkvenim pitanjima i dužan je da poštuje kanonsko ustrojstvo čiji su arbitri najviši aktuelni crkveni velikodostojnici. Moguće je da je neko od predsednika države očekivao drugačiji stav. Možda sam mogao, uzdržavajući se od saopštavanja svog mišljenja, da politički sačuvam podršku onih koji se ne slažu sa ovakvim stavom, ali tada ne bih bio dosledan sebi, poštovanju Ustava i potrebi da predsednik države bude u funkciji opšteg dobra.
Hoćete li potpisati zakon o moru za koji opozicija tvrdi da njime poklanjate Rt Oštra i Prevlaku Hrvatskoj?
U decembru 2002. godine potpisan je Protokol o privremenom režimu na Prevlaci. Dakle, primenjujemo ga već punih pet godina. Ovaj sporazum je od posebne vrednosti i upućuje izuzetno važnu poruku sa prostora Balkana da su se dve države privremeno dogovorile o jednom izuzetno osetljivom pitanju. Priznaćete da je to bila sjajna poruka međunarodnoj zajednici koju baš nismo navikli na sporazume. U proteklom petogodišnjem periodu on se primenjivao za dobro obe države i bez bilo kakvih ozbiljnih problema. Prostor Prevlake treba da bude prostor spajanja, a ne razdvajanja dve prijateljske države. On se nalazi u izuzetno atraktivnoj turističkoj destinaciji Dubrovnika i Boke, koji su veoma kompatibilni, i čija se turistička i ekonomska vrednost može maksimalno valorizovati samo ako se ta povezanost afirmiše. Ne vidim potrebu da se taj sporazum menja, a brojni privremeni sporazumi dveju država traju decenijama, pa i duže. Ovaj privremeni sporazum je dogovoren uz podršku parlamentarne većine u Crnoj Gori i većinskog dela opozicije koji je u to vreme učestvovao u vlasti u bivšoj zajedničkoj SRJ. Bez takve podrške ja mislim da se taj sporazum ne može menjati. Ovaj sporazum nikome ništa ne poklanja i takva tumačenja u njemu nemaju uporište.
Je li NATO šansa ili udes za Crnu Goru i ko o tome treba da odluči – parlament ili narod na referendumu?
Članstvo u NATO-u svakako je šansa koja daje mogućnost Crnoj Gori za značajne bezbednosne, političke i ekonomske koristi. O tome se građani moraju detaljno informisati i raduje me da je osmišljena strategija komunikacije sa njima i da će se ona prezentirati u svim crnogorskim opštinama. Parlament treba da odluči da li će svojom odlukom ili odlukom građana Crna Gora biti u NATO-u. Ako bude postojala izuzetno visoka podrška u parlamentu onda on treba da preuzme i odgovornost. U suprotnom – treba raspisati referendum.
Hoće li Crna Gora krenuti u obračun sa nosiocima korupcije i organizovanog kriminala i jesu li tačne tvrdnje da je ona jatak brojnih kriminalaca sa međunarodnih poternica, a među njima Stanka Subotića, Bogoljuba Karića (...)?
Crna Gora je maksimalno posvećena borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. To je ozbiljan regionalni problem i sve države moraju uložiti sve kapacitete svog delovanja da bi mu se suprotstavile. Izvesno je da je to obaveza ukupnog društva, a ne samo države. Naravno, države moraju bilateralno i multilateralno sarađivati, jer kriminal ne poznaje granice. Siguran sam da će Crna Gora blisko sarađivati sa Srbijom u ovoj oblasti, a naša je obaveza da postupamo po svim poternicama iz Srbije, naravno i obrnuto, jer je to podrazumevajuće za dobru saradnju.
[objavljeno: ]
