Izvor: Blic, 24.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi neće na izbore
Srbi neće na izbore
BEOGRAD - Srbi neće izaći na izbore, jer bi to značilo opasnost da tim postupkom zapečate nepravilno stanje i zbog takvog instinkta o budućem lošem položaju srpske zajednice na Kosovu oni ne mogu da izađu na izbore. Ne postoje ni osnovni uslovi da oni to učine, jer Srbi su na Kosovu getoizirani, bez zagarantovane lične bezbednosti, procenio je juče Slobodan Samardžić, savetnik predsednika SRJ, mogućnost izlaska srpske zajednice na novembarske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izbore na Kosovu. On je, u okviru pres-kluba 'Medija centra' o novoj kosovskoj formuli, istakao da će morati da se prave kompromisi između srpskih i jugoslovenskih vlasti i Unmika.
- Srbi i Albanci na Kosovu ne mogu da žive izmešani jedni sa drugima, već samo jedni pored drugih i mora se naći način da se to ostvari. Jedan od načina je tražiti ustanovljenje autonomije u okviru autonomije - rekao je Samardžić. On je naglasio da bi novi modalitet saradnje podrazumevao da bi se uključenje Srba u institucije rešavalo putem Uredbi Unmika u oblastima kakve su obrazovanje, mediji, lokalna i javna uprava.
- S obzirom na to da je priča sa Ustavnim okvirom gotova, trebalo bi da obe strane potpišu neku vrstu sporazuma koji bi bio vremenski privremen ili oročen. On bi bio osnov za dalje pregovore, a time bi bila izbegnuta i ideja srpskih paralelnih struktura vlasti koja nije dobro rešenje - ocenio je Samardžić naglašavajući da Rezolucija UN 1244 ne negira ideju autonomije u autonomiji.
Savetnik predsednika SRJ izjavu šefa jugoslovenske diplomatije Gorana Svilanovića o potrebi izlaska Srba na izbore na Kosovu nije shvatio kao poziv za učešće u izborima. On je istakao da nijedan političar nema pravo da poziva Srbe na izbore dok taj stav ne bude usaglašen na republičkom i saveznom nivou, 'a taj stav još ne postoji'. Samardžić je dodao i da državna politika nije jedan papir, već stav na osnovu koga se politika sprovodi na terenu, dodavši da, ako se ide na mirno rešenje problema, treba biti otvoren za sve mogućnosti pa i za tu da jedan deo teritorije za 10 do 15 godina možda neće biti deo teritorijalnog integriteta SRJ.
Branislav Krstić, autor projekta 'Kosovo pred sudom istorije', ocenio je da 'demokratska Srbija ne može biti protiv demokratskih izbora bilo gde da se Srbi nalaze, a uslovi pod kojima treba izaći na izbore su drugo pitanje'.
- Izbori se ne mogu svesti samo na akt glasanja jer su oni proces demokratizacije i pretvaranja Kosova u multietničku sredinu. Naše vlasti moraju od neprijatelja kako su nekada predstavljani da postanu partneri koji nastoje da postanu saveznici međunarodne zajednice koja takođe nema definisan stav po pitanju Kosova. Smatram da podela Kosova na dva entiteta obezebeđuje da nijedna zajednica ne oseti da je pod vlašću druge - rekao je Krstić. On je istakao da bi povratak Srba trebalo izvršiti koncentracijom povratka Srba u određen broj mesta, a ne po sitno razbijenim enklavama, jer Rezolucija 1244 predviđa povratak raseljenih njihovim kućama. On je ocenio da republičke i savezne vlasti nisu uradile dovoljno i da 'stara garnitura ne može ostvarivati novu politiku'.
- Sada je u toku faza kada bi težište aktivnosti oko rešavanja problema Kosova trebalo prebaciti na Vladu Srbije. Ostalo je malo vremena do izbora posle kojih će Unmik vlast prebaciti na albansku većinu - zaključio je Krstić i dodao da je svaki dokument o rešenju ove krize 'blokada na putu rešenja problema'. N. M. J.
