Izvor: Politika, 10.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi ne znaju tačnu cenu (ne)ulaska u EU
U Hrvatskoj je nedavno objavljena studija Ekonomskog instituta iz Zagreba, u kojoj su na 1500 strana precizno i detaljno iznete procene koliko će ovu zemlju, koja računa da će krajem ove decenije biti 28. članica Evropske unije, koštati ulazak u EU. Time su tamošnjoj javnosti dostupni i politički i ekonomski efekti članstva (u 15 raznih oblasti), na osnovu kojih hrvatski građanin s velikom izvesnošću može da zna šta ga čeka u budućnosti. U dokumentu (o kojem je pisao zagrebački "Globus") >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << navedeno je, recimo, ukoliko ova zemlja ne bi ušla u uniju da bi od 2010. do 2025. godine kupovna moć bila 68 odsto evropskog proseka, a da bi, s članstvom, standard bio čak 75 procenata evropskog standarda. Ili, samo za nekoliko godina evropskog članstva, Hrvatska bi, prema tim proračunima, zbog smanjenja korupcije sa 69. mesta, na kojem se sada nalazi, došla na 26. mesto, na kojem je sada Portugalija.
Hrvatska je, istina, ispred nas na putu ka Evropi, jer nama tek predstoji parafiranje, pa potpisivanje sporazuma sa EU (za koji Brisel treba da da pozitivnu ocena o potpunoj saradnji sa Haškim sudom). Bez obzira na to, činjenica jeste da našim građanima do sada nije na sveobuhvatan i na analizama zasnovan način predstavljeno šta je sve iza političke ambicije da se nađemo u tom klubu i šta građani od te članske karte mogu da očekuju, pa i kada je reč o njihovom sopstvenom džepu. Do sada, u autorstvu države nije urađena analiza koja bi se bavila projekcijama, a na osnovu koje bi bilo mogućno tačno zaključiti šta stvarno dobijamo sa EU, a šta bismo bez nje izgubili.
Sličan dokument svojevremeno je, međutim, imala i Poljska, a, kako saznajemo od Slovenca Marka Slokara, tvining savetnika (savetnik koga je angažovala EU da pomogne zemlji u procesu pridruživanja EU) u Kancelariji vlade Srbije za pridruživanje EU, i Slovenija.
– Mi smo, kao Slovenci, prvo izvagali šta se više isplati. Nismo ušli u EU sa emocijama, već vrlo racionalno – objašnjava on.
I Srbija će morati da napravi takvu analizu, smatra Srđan Majstorović, zamenik direktora ove kancelarije, ukazujući na to da je takav projekat veoma zahtevan i da podrazumeva dosta novca i veliku organizaciju.
Ukoliko Srbija, krajem oktobra ili početkom novembra, parafira sporazum sa EU, odmah će početi da se primenjuje Privremeni sporazum, koji omogućava sprovođenje onih delova SSP koji su u nadležnosti Evropske unije, pri čemu će evropsko tržište da se otvara brže prema nama nego srpsko tržište prema tim državama.
Od tog trenutka, Srbija će, tvrde upućeni, imati značajnu, ne samo političku, već i ekonomsku i pravnu korist.
Vladimir Međak, savetnik u Kancelariji za pridruživanje i koordinator pregovora za zaključenje SSP, ističe da će građani odmah osetiti napredak: usled smanjenja carina uvozni proizvodi koji su sada opterećeni carinama moraće da pojevtine kada ta carina bude ukinuta.
– To će se dogoditi veoma brzo nakon stupanja na snagu Privremenog sporazuma, a najverovatnije već početkom sledeće godine – kaže Međak.
Međutim, ta pozitivna strana prelaznog sporazuma ima i naličje. S jedne strane, ti proizvodi biće jevtiniji za građane, ali s druge strane, biće umanjen i prihod budžeta, pa ga morate nečim nadoknaditi, navodi Gordana Lazarević, pomoćnik ministra finansija, a prof. Radovan Vukadinović, direktor Centra za pravo EU, upozorava na to da ako naši proizvodi ovde budu jevtiniji od uvoznih da će se evropski proizvođači povući.
I kada je reč o stranim ulaganjima mišljenja naših sagovornika su različita. To ide u prilog tezi da nam je zaista potrebno svestrano razmatranje učinka ulaska u EU.
Međak tvrdi da strana ulaganja u ovom trenutku podstiče, prevashodno, povećana pravna sigurnost. S tim u vezi, ističe da je donet set izuzetno važnih ekonomskih zakona (o konkurenciji, o cenama, o zaštiti potrošača), a biće rešeno i pitanje vlasništva nad zemljom. Jer, niko neće da kupi objekat, a da ne može da bude vlasnik zemlje na kojoj se taj objekat nalazi. Treba podsetiti i na to da je naša zemlja ratifikovala sporazum CEFTA i da ona sada, kad privlači investitore, ne predstavlja tržište od osam već od dvadeset miliona ljudi.
Vukadinović ne misli, pak, da će doći do drastičnijih promena u toj oblasti.
– Kod opredeljivanja da li će više i dugotrajnije investirati, ubeđen sam da će odnos stranih ulagača biti meren stepenom njihovog poverenja u politički sistem – kaže on i objašnjava da smo imali najveće prave strane investicije u vreme kad je naš pravni sistem bio vrlo rigidan, od 1973. godine do devedesetih godina, što, po njemu, pokazuje da su stranci imali puno poverenja u politički sistem.
Srbija, inače, planira da sporazum sa EU potpiše krajem ove godine i odmah da podnese zahtev za članstvo, kako bismo krajem sledeće godine, ili početkom 2009. dobili status kandidata.
Koliko ozdravljenju srpske ekonomije može da doprinese druga vrsta "injekcije", recimo u vidu finansijske pomoći iz EU? Gordana Lazarević prvo podseća na to da potpisom sporazuma iz faze pomoći ulazite u fazu pridruživanja "kada oni mogu da vam otvore i druge fondove, koji nisu vezani za IPU, a sredstva se obezbeđuju iz njihovog budžeta".
Posebno ukazujući na važnost izgradnje državnih kapaciteta koji bi upravljali sredstvima evropskih fondova nakon potpisivanja SSP, "onako kako to rade zemlje članice", Gordana Lazarević navodi slučaj Poljske, koji pokazuje da su od trenutka kada su prešli iz statusa pridruživanja u status kandidata dobili tri puta više sredstava iz EU. Kada su postali članica EU, u prvoj godini pet puta više, a u drugoj godini, šest puta više.
Ona ne zna tačan odgovor na pitanje koliko bismo mi mogli da dobijemo u tom slučaju, ali tvrdi da ćemo od trenutka kada EU proceni da je naša državna uprava sposobna da realizuje projekte iz evropskih fondova dobiti više.
S druge strane, posle potpisivanja sporazuma trebalo bi da bude izrađen i nacionalni plan za usvajanje evropskog pravnog poretka, kojim će biti definisani precizni rokovi za preostali celokupan proces pravnog usklađivanja sa komunitarnim pravom.
Kad je reč o primeni prava važno je reći da će od trenutka primene prelaznog sporazuma sa EU biti osnovan savet za nadgledanje. Prema rečima Vukadinovića, mi ćemo od tog momenta neke elemente prava EU morati direktno da primenjujemo. A drugo, moraćemo da postojeće propise tumačimo na "evropski način".
Osnivanjem zajedničkih organa za sprovođenje sporazuma otvara se, kako podvlači Međak, direktan model komunikacije sa EU: kontakta naših ministara sa evropskim komesarima, naših eksperata sa evropskim ekspertima, naših poslanika sa parlamentarcima EU.
Inače, prema Nacionalnoj strategiji za pristupanje EU, 2012. godine treba da budemo spremni za članstvo. Kada ćemo to članstvo dobiti ne zavisi samo od nas, već i od tempa pregovora sa EU i spremnosti EU da ih završi.
Vukadinović misli da je 2015–2016. godina najbliži realan rok za naš ulazak u uniju, jer 2009. godine EU će imati jedne, a 2014. godine druge parlamentarne izbore, "a oni neće da nas prime u članstvo pre tih parlamentarnih izbora ", i to pod uslovom da do tada rešimo pitanje Kosova i Haga.
-----------------------------------------------------------
Hrvatska: Poskupljuju nekretnine, a cena hrane ista
Pored ocene da unija neće osetiti teret hrvatskog pristupanja članstvu, u studiji tamošnjeg Ekonomskog instituta rečeno je, između ostalog, da će građani najviše osetiti poskupljenje u plaćanju obrazovanja, kulture, energije i stanovanja. Osnovne životne potrepštine – od hrane, preko pića, do odeće i obuće – ostaće na sadašnjem nivou, a proizvodi koji budu dolazili na tržište biće sigurniji, odnosno neće biti kopiranih proizvoda, sumnjivog kvaliteta.
-----------------------------------------------------------
Od 3.000 do 8.000 dolara
Srbija je na početku pridruživanja EU imala– prema brojkama navedenim u Nacionalnoj strategiji za pristupanje EU iz 2005. godine (u kojoj se, pre svega, navodi šta sve treba da bude urađeno kako bismo za šest godina bili spremni za EU) – nizak BDP po stanovniku, oko 3.000 dolara, nezaposlenost veću od 25 procenata i oko 20 odsto siromašnih.
Prema strategiji privrednog razvoja Srbije od 2006. do 2012. samo ostvarenjem zadatka da prosečna godišnja stopa rasta BDP bude sedam odsto godišnje, Srbija će 2012. godine dostići 8.000 dolara BDP po stanovniku i time će biti smanjen jaz u odnosu na ostale evropske zemlje.
Za ovu stopu rasta uslov su povećanje izvoza i direktne strane investicije. Prema jednom scenariju iz ove strategije, stopa nezaposlenosti bi bila smanjena na 15,5 odsto 2012. godine, a inflacija sa sedam odsto u 2006. godini na pet procenata posle 2009. godine.
-----------------------------------------------------------
Zasićeni Evropom
Radovan Vukadinović kaže da su mnogi ovde počeli da menjaju svoj odnos prema EU: – Imamo jednu zasićenost idejom EU, što je posledica dugog čekanja. Ona više nije ono što je bila, uspešan skup trgovaca, ekonomska integracija, u kojoj je svima bilo apsolutno dobro. Sada, kada ima sasvim druge ambicije i pokušava da preraste u političku uniju, države se dvoume prilikom ulaženja i postavljaju uslove, što, u ostalom, pokazuje i primer Poljske.
On slikovito objašnjava i šta bi se Srbiji moglo dogoditi jednoga dana, kada, recimo, uđe u EU kao njena 30. država.
– Dok je bilo ,,dvanaest veličanstvenih apostola",(tzv. stare države članice) i još tri, postojao je okrugli sto, uglavnom pun fondova, za kojim je bilo dovoljno mesta za sve. Tu je, naime, svako od njih trebalo samo da pruži ruku i – uzimao je koliko mu treba (recimo, Grčka ili Portugalija). U drugom krugu, našlo se, pak, deset novih država, koje su sele u drugi red. Te države su, međutim, morale preko nečijeg ramena da dođu do tih fondova. Preko čijeg? Onog koji hoće da lobira za njih (tako je Hrvatska našla Austriju). A, kada mi budemo ulazili u EU, bićemo u trećem krugu: dva reda ispred nas, ruke kratke, a na stolu sve manje, odnosno fondova nema.
S tim u vezi, recimo, ipak, da nije nemogućno i da nas EU primi, na osnovu političke odluke, iako neke tehničke uslove prethodno ne budemo zadovoljili. Uostalom, na takvu mogućnost svakako ukazuju primeri i Rumunije i Bugarske, koje su po mnogim pokazateljima iza nas.
[objavljeno: ]
