Izvor: S media, 17.Dec.2010, 22:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi molili za brzu smrt
Najmanje 40 ljudi koji su bili pritvoreni u logorima OVK u mestima Cahan, Kukeš i Dureš živi su i danas. Ovo je otkrio Dik Marti, specijalni izvestilac Saveta Evrope, u svom izveštaju o trgovini ljudskim organima na KiM, a koji "Novosti" prenose.
Reč je, pre svega, o albanskim civilima, kao i nekim regrutima OVK koji su bili osumnjičeni da su sarađivali sa neprijateljem. Oni su se teretili ili da su špijunirali za Srbe ili zato što su podržavali političke i vojne rivale >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << OVK, posebno FARK i LDK.
Ovaj broj, napominje Marti, ne uključuje i one zatvorenike koje je OVK držala u Durešu samo ono vreme koliko je bilo potrebno da ih ispita.
Ipak, kako se pretpostavlja, broj ovih pritvorenika je bio mnogo manji od onih koji su u ovim logorima umirali. Jer, kako piše Marti, pritvor je trajao od nekoliko dana pa sve do više od mesec dana. Većina zatvorenika je na kraju tučena, zlostavljana i zastrašivana.
Komandanti OVK, koji su optuženi da su rukovodili ovim logorima su Sabit Geci, Riza Alija, zvani Komandant Hodžaj i Džemšit Krasnići. Zajedno za svu trojicu je da se pominju u istragama Unmika o ratnim zločinima na severu Albanije. Njima bi uskoro trebalo da počne suđenje u Okružnom sudu na Kosovu, a njihova imovina detaljno je pretražena.
Geci i Alija su uhapšeni u maju i junu i optuženi su za ratne zločine protiv civila. Dovoljno dokaza ima i protiv trećeg optuženog Krasnićija, ali je i dalje u bekstvu.
Dokazi prikupljeni za ovaj proces pokazuju da su ova trojica operativaca OVK, zajedno sa regionalnim komandantom za severnu Albaniju, preminulim Dželjadinom Gašijem, bili povezani sa "dreničkom grupom". Njom je rukovodio Hašim Tači, a delovala je uz saglasnost i sa Kadri Veselijem.
Istraživački tim Dika Martija je otkrio logor u mestu Fuše - Kruje, gde se završavao postupak "filtriranja", a mala grupa zatvorenika doživela je tu i svoju smrt.
- Postoje jake indicije iz svedočenja koje smo obavili, da su tokom premeštanja zatvorenika neki od njih postali svesni kakva će im biti krajnja sudbina - piše Dik Marti. - U pritvorima u kojima su držani, kako su čule ostale žrtve trgovine ljudima, u toku transporta, pričalo se da su neki od zatvorenika molili svoje čuvare da ih ne "iseckaju na komade".
Na kraju, kada im je krv uzimana špricem za testiranje (korak koji je, izgleda, bio sličan "ispitivanju tkiva", ili određivanju stepena podudarnosti organa), ili kada su im navodni "lekari" obavljali fizičke preglede, zatvorenici su verovatno bili obavešteni da su podvrgnuti nekoj vrsti fizičkog tretmana. Izvori koji su opisivali ovakve testove i ispitivanja kažu da se to izvodilo i u selu Ripe ("žuta kuća", prim. aut.) i u Fuše - Kruje.
- Svedočenja na kojima smo bazirali naše nalaze govore kredibilno i dosledno o metodologiji prema kojoj su ubijeni svi zatvorenici - naglašava Marti. - Obično je to bio pucanj u glavu, pre nego što bi bili operisani kako bi im bio izvađen jedan ili više organa. Saznali smo da su to bili "kadaverični bubrezi", oni koji su se vadili posthumno. Nije bilo naprednijih hirurških procedura koje su zahtevale kliničke uslove i, na primer, dugotrajnu upotrebu anestetika.
Od različitih i nezavisnih izvora OVK Marti je saznao za različite elemente trgovine organima. S jedne strane, iz ugla vozača, telohranitelja, i ostalih koji su obezbeđivali logističku podršku i praktične zadatke sa ciljem da "isporuče" ljude na klinike. I sa druge, iz ugla organizatora, kolovođa zlodela, koji su navodno, ušli u ove dilove kako bi obezbedili ljudske organe za transplantaciju i za uzvrat bili nagrađeni novcem.
- Praktična dimenzija trgovine ljudima bila je relativno jednostavna - opisuje Marti. - Zatvorenici su odvođeni što dalje u oblasti Fuše - Kruje (što je zahtevalo mučnu vožnju koja je trajala nekoliko sati od mesta Ripe kod Burelja), gde su prvo držani u "sigurnim kućama". Vlasnik ove kuće je bio Albanac koji je imao veze sa organizovanim kriminalom članova "dreničke grupe".
