Izvor: Politika, 25.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbi i Evropa
Većina građana je za ulazak u Evropu, ali ne i za ono što od nas ta Evropa traži – izručenje Ratka Mladića i saradnju sa Haškim tribunalom Evropljani danas, posle pola veka od potpisivanja sporazuma u Rimu, mogu da rade i žive po svom izboru u granicama EU. Zajednica se za to vreme uvećavala i uspela da svojim građanima obezbedi bolji život u gotovo svim aspektima.
A šta Srbi očekuju od ulaska u Evropu? Ako je njih 70 odsto "za", prema istraživanju iz prošle godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jasno je da očekuju – dobro. I još nešto – ovoliko slaganje gotovo da nije zabeleženo ni o jednom drugom pitanju. Protiv integracija je 12–13 odsto, ali se one smatraju neminovnim. Optimizam je zarazan, pa i oni koji su svesni da neće biti dobitnici u integracijama nadaju se poboljšanju stanja u zemlji.
Prema istraživanju koje je sprovela Kancelarija za pridruživanje EU republičke vlade, građani Srbije očekuju da im pridruživanje donese pravo na rad, mogućnost studiranja, pravo stalnog boravka, korišćenje zdravstvene zaštite, pravo glasa..
Ideja EU još uvek je jedini značajan izvor optimizma u srpskom javnom mnjenju, iako je snažan entuzijazam postepeno zamenjen umerenijim stavovima, pokazuje istraživanje. Predstava o EU kod 40 odsto naših građana je pozitivna, a negativna kod 22 odsto. Za srpsku populaciju evropska perspektiva je bolja budućnost mladih (50 odsto), mogućnost putovanja (40 odsto) i zapošljavanje (38 odsto). Naši građani misle da će pridruživanje doneti slobodno kretanje i zapošljavanje. Mladi se nadaju da će moći da iskoriste pravo na rad i boravak u zemljama EU, a učešće u političkom životu je nisko vrednovano da li zato što im je to udaljena i apstraktna mogućnost ili što im zbog domaćeg iskustva politika nije privlačna delatnost. Zanimljivo, mladi imaju i strah od gubljenja indentiteta, ali to očigledno nije presudno.
Svetlana Logar iz Strateškog marketinga, koji je takođe radio istraživanja o našem ulasku u Evropu, kaže da ima mnogo protivrečnosti u stavovima građana, jer u Srbiji se zna malo činjenica o ulasku u EU, a i stranke mnogo manipulišu ovim pitanjem. "Većina građana je za ulazak u Evropu, ali ne i za ono što od nas ta Evropa traži da bismo bili njen član, a to je izručenje Ratka Mladića i saradnja sa Haškim tribunalom. Na pitanje da li je u interesu Srbije da se Mladić isporuči njih 38 odsto odgovara potvrdno", kaže Logarova.
Dr Tanja Miščević, direktorka Kancelarije za pridruživanje EU, pokazuje gotovo istovetne podatke: "Izručenje Mladića i saradnja sa Haškim tribunalom samo su prvi uslov za ulazak u EU. Ali čak 57 odsto građana se umereno ili veoma protivi saradnji sa sudom u Hagu".
Zaključak Svetlane Logar, zasnovan na seriji istraživanja je: "Mi imamo ambivalentan stav prema Evropi. Hteli bismo u nju ali kada su prekinuti pregovori sa EU, ništa se nije dogodilo, građani nisu odreagovali, kao da ih se to uopšte ne tiče."
Ipak, prema poslednjim istraživanjima za EU je oko 60 odsto građana, što znači da bi na referendumu, kada bi sada bio raspisan, oko 85 odsto građana glasalo za.
Dr Tanja Miščević kaže da je samo polovina od onih koji žele u Evropu spremna da se menja. "Samo 35 odsto građana je spremno da menja profesiju, da stalno uči i da se usavršava. Mi nismo spremni da živimo u skladu sa činjenicom da posao nije zagarantovan i da za njega morate da se borite."
Najotvoreniji za promene su mlađa i srednja generacija, visokoobrazovani iz urbanih sredina, muškarci više od žena.
"Bilo bi dobro kada nam EU sama po sebi ne bi bila cilj, nego kada bi nam to bile unutrašnje reforme koje vode ka EU. Jer, zašto i pre ulaska u EU ne bismo živeli bolje", kaže direktorka Kancelarije.
Čak 74 odsto građana Srbije nije nikada izašlo iz zemlje, a 26 odsto je putovalo, ali pre svega u Crnu Goru, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i u Grčku na more.
"Ulazak u EU se posmatra kao prostor za bolji život. Nije tačno da će to dočekati samo mladi, dočekaće i naši roditelji. Građane treba upoznati sa svim koristima od Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, od Bolonjske deklaracije koja će omogućiti konkurentnost naših studenata, treba im pokazati na dobre primere Zrenjanina i Inđije gde se već vide direktne strane investicije. Zato integracija mora da se nađe na prvim stranama novina", kaže Tanja Miščević.
Trenutno 42,6 odsto građana Srbije se osećaju Evropljanima, 37 odsto ne, a petina je neodlučna.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 25.03.2007.]
