Izvor: Blic, 24.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporna većina za promenu Ustava
Sporna većina za promenu Ustava
BEOGRAD - Prosta ili dvotrećinska većina potrebna u srpskom parlamentu za promenu Ustava Srbije biće osnovna dilema s kojom će se susretati tokom rada članovi Komisije za izradu Zakona o promeni Ustava Srbije. Komisija danas počinje rad na samom zakonu, pošto je na prethodnoj sednici usvojen poslovnik o načinu rada i od toga dana teče rok od 15 dana u kome mora biti donet zakon o promeni ustava.
Član Komisije i lider >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Reformista Vojvodine Miodrag Isakov za 'Blic' kaže da već postoji predlog sa skoro dvadeset alternativa i da bi od današnje sednice trebalo očekivati da se broj alternativa svede na jedan manji broj. On je naglasio da očekuje da će glavna tema rasprave na komisiji biti način promene ustava.
- Dilema je da li regulisati ovo pitanje na takav način da je promena moguća prostom većinom ili ipak zadržati odredbu o dvotrećinskoj većini. Samim tim postavlja se i pitanje da li se držati kontinuiteta sa sadašnjim Ustavom ili će biti donet novi ustav bez poštovanja odredbi starog kada je u pitanju promena ustava - objašnjava Isakov. Lider RV smatra da bi bilo bolje kada bi Zakon o promeni ustava sadržao odredbu kojom bi bila predviđena dvotrećinska većina.
- Ustav donet prostom većinom bio bi uvek sporan. Istovremeno, pitanje je i koliko bi bio poštovan i uvažavan, kao i koliko bi takav ustav trajao - ocenio je on. Upitan, ko će raditi na izradi teksta novog ustava, Isakov ocenjuje da je pretpostavka da će članovi Komisije za izradu Zakona, takođe biti i članovi tela koje bi se bavilo izradom nacrta ustava.
Šef poslaničke grupe DSS i član Komisije Dejan Mihajlov ističe da se ova stranka zalaže za izmenu Ustava dvotrećinskom većinom.
- U svom predlogu ustava DSS je istakao tu odredbu. Sadašnji srpski ustav je praktično nemoguće izmeniti i smatramo da bi trebalo ukinuti deo procedure koji podrazumeva izjašnjavanje građana na referendumu - smatra on. U javnosti se pojavila i ideja o promeni ustava za koju je potrebna samo prosta većina u parlamentu, što Mihajlov ocenjuje grubim kršenjem pravne prakse.
- Takvim rešenjem bila bi dovedena u pitanje legitimnost na taj način donesenog ustava i istovremeno postavilo bi se pitanje trajnosti tog akta. Svaka naredna vlast mogla bi da donosi svoj ustav - objašnjava on. Mihajlov ističe i da bi Zakonom o promeni Ustava Srbije trebalo da bude regulisano i pitanje sastava tela koje bi radilo na nacrtu ustava.
- Izrada ustava je u nadležnosti Skupštine Srbije i samo njeni predstavnici bi trebalo da rade na najvišem pravnom aktu. Naravno, bili bi uključeni i eksperti, ali kao konsultanti, a ne učesnici u izradi ustava. Kada su u pitanju predlozi ustava koji su se već pojavili u javnosti, predlagači bi trebalo da svoje tekstove ustava dostave preko predstavnika u toj komisiji ili bi komisija uzela u obzir neke predloge u radu - kaže Mihajlov.
Sudija Ustavnog suda Srbije Svetozar Čiplić izjavio je juče da vanredno stanje ne može biti smetnja pisanju novog ustava Srbije i da ta procedura teče redovnim tokom. N. M. J.
