Izvor: B92, 16.Jul.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sporazum: Protok, saradnja, dijalog
Beograd -- Poslanici Skupštine Srbije treba da razmatraju na aktuelnoj sednici Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU.
On definiše protok robe, kretanje radnika i kapitala, kao i saradnju u nizu oblasti - od usklađivanja propisa, do političkog dijaloga i finansijske saradnje Srbije i EU.
Sporazumom su obuhvaćene oblasti trgovine, carina, subvencija, dampinga i koncesija, zaštite potrošača, konkurencije i državnih monopola, intelektualne i industrijske >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svojine, javnih nabavki, socijalne politike, obrazovanja, transporta, energetike i životne sredine.
Definisane su i obaveza i modaliteti saradnje u oblastima bankarstva i osiguranja, pravosuđa, bezbednosti, zaštite ličnih podataka, kontrole granica i azila, borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma.
Stupanjem na snagu Sporazuma ukidaju se carine i količinska ograničenja na uvoz u EU industrijskih proizvoda poreklom iz Srbije.
Ukidaju se i carine na uvoz industrijskih proizvoda poreklom iz EU u Srbiju, osim proizvoda navedenih u aneksu sporazuma. Te carine će se postepeno smanjivati i ukidati u prelaznom periodu.
EU i Srbija će, u periodu od najviše šest godina, počevši od stupanja na snagu SSP-a, postepeno uspostaviti bilateralnu zonu slobodne trgovine, propisano je Sporazumom.
Srbija se Sporazumom obavezuje da nastavi da podstiče saradnju i dobrosusedske odnose sa drugim državama regiona, uključujući i odgovarajući stepen međusobnih koncesija u pogledu kretanja lica, robe, kapitala i usluga, kao i razvoj projekata od opšteg interesa.
Srbija se Sporazumom obavezuje da počne pregovore sa državama koje su već potpisale SSP radi zaključivanja bilateralnih ugovora o regionalnoj saradnji, čiji će cilj biti povećanje obima saradnje između tih država.
Glavni elementi tih ugovora će biti politički dijalog, uspostavljanje zona slobodne trgovine, uzajamne koncesije u pogledu kretanja radnika, prava na poslovno nastanjivanje, pružanja usluga, tekućih plaćanja i kretanja kapitala, kao i drugih politika koje se odnose na kretanje lica, na istom nivou koji je predviđen i Sporazumom.
Ti ugovori sa zemljama koje su potpisale SSP biće zaključeni u roku od dve godine od stupanja na snagu Sporazuma.
Srbija će početi slične pregovore i sa preostalim državama u regionu kada one potpišu SSP.
Prema tekstu Sporazuma, državljani Srbije koji su zakonito zaposleni na teritoriji države članice EU neće trpeti diskriminaciju na osnovu državljanstva u pogledu uslova rada, naknade ili otpuštanja, u poređenju sa položajem državljana te države.
Pristup tržištu rada imaće i supružnik i deca zakonito zaposlenog radnika iz Srbije na teritoriji EU.
Uzimajući u obzir situaciju na tržištu rada u državama članicama i u zavisnosti od njihovog zakonodavstva, postojeće pogodnosti u pristupu zapošljavanju za radnike iz Srbije priznate od strane država članica u okviru bilateralnih sporazuma treba da se očuvaju i, po mogućnosti, poboljšaju.
Saradnja između strana, navodi se u Sporazumu, u oblasti promovisanja i zaštite ulaganja imaće za cilj uspostavljanje povoljne klime za privatna ulaganja, što je ključno za ekonomsku i industrijsku revitalizaciju Srbije.
Prema tekstu Sporazuma, cilj celog procesa pridruživanja jeste podržavanje napora Srbije u jačanju demokratije i vladavine prava, doprinos političkoj, privrednoj i institucionalnoj stabilnosti u Srbiji, kao i stabilizaciji regiona i obezbeđivanje odgovarajućeg okvira za politički dijalog.
U članu 135 Sporazuma navodi se: "Ovaj sporazum se primenjuje, s jedne strane, na teritorije na koje se primenjuju ugovori kojima se osnivaju Evropska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju i, u skladu sa uslovima utvrđenim tim ugovorima, i na teritoriju Srbije, s druge strane".
"Ovaj sporazum se ne primenjuje na Kosovu, koje je trenutno pod međunarodnom upravom, u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999. godine. Ovo ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova, niti određivanje njegovog konačnog položaja prema istoj rezoluciji".
Propisano je da će strane potpisnice - EU i države članice, odnosno EU ili države članice, s jedne, i Republika Srbija, s druge strane - odobriti Sporazum u skladu sa svojim propisanim procedurama.
Sporazum stupa na snagu "prvog dana drugog meseca koji sledi nakon dana kada su strane jedna drugu obavestile o okončanju postupaka" odobravanja.
Uz SSP su 29. aprila Srbija i EU potpisale i Prelazni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjim. Svrha tog sporazuma je da se obezbedi što skorija primena pojedinih odredaba SSP-a.
U objašnjenju Prelaznog sporazuma, dostavljenom u parlament, navodi se da se ne očekuje da će SSP u skorije vreme stupiti na snagu, pre svega zbog dugotrajne procedure njegove verifikacije u nacionalnim parlamentima država članica EU.
Praksa je da ta procedura traje oko dve godine, što bi značilo da se bez Prelaznog sporazuma u tom periodu ne bi mogle primenjivati olakšice u trgovinskim odnosima Srbije i EU.
U proceduri i 400 miliona evra kredita
Na dnevnom redu sednice Skupština Srbije jeste ratifikacija više međunarodnih sporazuma o zajmovima i ugovora o garancijama, čija je ukupna vrednost oko 400 miliona evra.
Reč je o 10 predloga zakona kojima se potvrđuju krediti koje Srbija treba da dobije od Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Evropske investicione banke i Međunarodnog udruženja za razvoj.
Krediti su u pojedinačnim iznosima od 12,5 do 200 miliona evra, a namenjeni su sanaciji kliničkih centara, saobraćajnica i mostova, zatim reformi poljoprivrede, navodnjavanju, energetskoj efikasnosti i razvoju Bora.
Najviše novca, 200 miliona evra, Evropska investiciona banka je opredelila za sanaciju i dogradnju kliničkih centara.
Za obnovu oko 100 mostova na magistralnim i regionalnim putevima ta banka je namenila 33 miliona evra, a u tom iznosu je ugovoren i kredit za sanaciju beogradske "Gazele".
Za povećanje bezbednosti na glavnoj putnoj mreži opredeljen je zajam od 36,8 miliona evra, a za borski okrug 24,3 miliona evra.
U sisteme grejanja u obdaništima, školama, bolnicama i socijalnim ustanovama biće uložen novac iz kredita od 13,3 miliona evra, dok je za izgradnju sistema za navodnjavanje predviđeno 36,8 miliona evra, a za reformu poljoprivrede 12,5 miliona evra.
