Izvor: S media, 15.Avg.2010, 15:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spas za nedonoščad
Prevremeno rođeni dečak težak samo 575 grama i ne veći od muškog dlana ne može da sisa već mu se sonda, dugačka cevčica, uvlači kroz usta do želuca i potom špricom ubrizgava mleko. Pri tom, to nije mleko njegove majke, jer ga ona još nema, već mleko druge dojilje koja je bila donor prve i jedine Banke mleka u Srbiji. Sa donorskim mlekom, dečaku su znatno veće šanse da preživi.
U Srbiji se godišnje rodi oko 70.000 beba, od kojih se oko 10 odsto, to jest, 7.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << rodi pre vremena, odnosno pre isteka 37. nedelje trudnoće. Prevremeno rođene bebe, veoma male težine, kao i one teško bolesne a rođene na vreme, smeštaju se u Institut za neonatologiju u okviru kojeg funkcioniše Banka mleka.
Institut postoji 85 godina i već decenijama prikuplja mleko od dojilja. Međutim, tek prošle godine, 14. maja, Odeljenju za majke je implementirana Banka humanog mleka koja obezbeđuje donorsko mleko deci kojoj majčino mleko nije dostupno i na taj način im se obezbeđuje najzdraviji i najprirodniji izvor ishrane.
– Do 20. nedelje trudnoće formirani su svi organi koji kasnije sazrevaju, a prevremenim rođenjem prekida se taj prirodan tok. Pasterizovano donorsko mleko sadrži mnoge imunološke faktore značajne za sazrevanje creva i ostalih organa, kao i za razvijanje imuniteta, čime se smanjuje stopa smrtnosti ovih beba.
Dobrim delom zahvaljujući donorskom mleku preživi nam čak 97 odsto beba težine od 1.200 do 1.500 grama. Dokazano je i da su deca hranjena tim mlekom u 18. mesecu života imala znatno bolji motorni razvoj i da su kasnije bila mnogo zdravija u odnosu na decu hranjenu komercijalnim formulama. Fabričko mleko je kravlje i prirodno, ali najviše odgovara teletu, dok je za naše bebe prirodno samo ljudsko mleko. Zato je donorsko mleko „specio specifikum“ – objašnjava dr Slavica Simić, specijalista pedijatar - neonatolog i načelnica Odeljenja za majke dojilje, koja je nadležna i za Banku mleka. Osim nje, na Odeljenju radi još samo sedam sestara.
BANKA U JEDNOJ SOBI
U prizemlju Instituta na dvokrilnim vratima krupnim crvenim slovima piše „Banka mleka“. Samo u jednoj prostoriji smešteni su svi aparati za obradu i distribuciju majčinog mleka.
– Zahvaljujući donatorima stvorene su mogućnosti da majčinsko mleko analiziramo, pasterizujemo, adekvatno čuvamo i potom hranimo bebe.
Donirala 70 litara mleka
Donorka rekorderka za sada je Danijela Kerekeš iz Pančeva kojoj nije bilo teško da nekoliko meseci nakon otpusta svakodnevno donosi mleko. Kada se sve sabralo, ispostavilo se da je donela ukupno 70 litara mleka. Nešto manje mleka, oko 50 litara, dostavila je Jovanka Tufegčić iz okoline Loznice.
Najznačajniji kupljeni aparati svakako su pasterizator i analizator kvaliteta mleka, kakav ima retko koja banka u svetu, a koji smo dobili od Opštine Vračar u saradnji sa Beogradskim maratonom. Tu su i frižider, zamrzivač i oprema za dojilje – priča načelnica dok nam pokazuje aparate.
Osim majki čija deca leže u Institutu (trenutno ih je 15), donori mogu da budu sve zdrave dojilje koje imaju višak mleka, ne piju i ne puše. Pošto prođu test krvi, sestre sa Odeljenja ih obučavaju kako da se pravilno izmuzu. Pri tom, svaka majka dobija set u kojem se nalaze termo-torba, plastični led, pumpica, nekoliko flašica (takozvanih kontejnera) i dezinfekciono sredstvo. Kada završi s izmuzavanjem u toku jednog dana, sačuvano mleko donosi se u Institut u narednih 24 sata, ili ga zamrzavaju pa se doprema kasnije.
– Sveže mleko ide na bakteriološku analizu, pa u pasterizator. Zamrznuto odmah ide u pasterizator gde se postepeno odmrzava, pa potom pasterizuje na temperaturi od 62,5 stepeni u trajanju od 30 minuta. To je takozvana holder pasterizacija koja se primenjuje u mnogim bankama. Ono mleko koje nije prethodno zamrzavano sada može da se zaledi i čuva kao rezerva. Mleko ne sme da se zamrzava više puta zbog proteina – naglašava dr Simić i pokazuje nalepnice na flašicama na kojima pišu podaci o donoru, kao i rok trajanja uzorka. Kada dojilja ostane bez mleka ili želje da ga donira, vraća dobijenu opremu.
POTREBNO 10.000 LITARA GODIŠNJE
Tokom prošle godine prikupljeno je 2.300 litara donorskog mleka, a za proteklih šest meseci oko 1.500 litara, što je više od 65 odsto od ukupne količine prikupljene tokom 2009. godine. Za isti period od majki koje nisu imale decu u Institutu je prikupljeno 100 odsto više mleka nego prošle. I iz GAK-a „Narodni front“ prispela je izvesna količina mleka.
Mleko i za bolesnu decu
Za sada samo prevremeno rođene bebe dobijaju donorsko mleko. U perspektivi je povezivanje sa porodilištima i dečjim klinikama da se ovo mleko daje bolesnoj deci nakon operacije na sistemu za varenje, što se inače radi u svetu. „Već smo sarađivali sa dr Vojislavom Perišićem iz Univerzitetske dečije klinike, gde smo na zahtev poslali 13,5 litara donorskog mleka“, napominje dr Simić.
– Iako ima napretka, prikupljeno mleko nije dovoljno da pokrije potrebe Instituta. Desilo se da majka ima epilepsiju, da pije lekove, pa ne sme da doji. Nažalost, nije bilo rezervi, pa nismo mogli da joj ustupimo mleko... Idealno bi bilo da se godišnje donira oko 10.000 litara. Džabe nam oprema ako nema donorki!
Sarađujemo s porodilištima, pa porodilje po izlasku iz bolnice dobijaju liflete sa svim informacijama o Banci. Od septembra će i patronažne sestre prilikom obilaska porodilja odnositi liflete – kaže doktorka, i ističe da i same majke imaju korist od doniranja, jer tako redovno i potpuno prazne dojke i samim tim duže doje. U Srbiji je u toku donatorska akcija korporacije „Rosa“ koja je odštampala 30.000 lifleta, nakon koje će biti kupljen veći zamrzivač i specijalizovano vozilo, a od svake prodate flaše ove vode jedan dinar se izdvaja za Banku mleka. Sa pomenutim vozilom donorke više neće morati da dolaze na Institut, već će sestre ići kod njih, obučavati ih i potom dolaziti po mleko. Prema rečima načelnice, u planu je izrada Nacionalnih smernica za rad Banke mleka, na kojima će raditi najeminentniji neonatolozi u zemlji oslanjajući se na postojeće smernice u svetu.
– Pre četiri meseca rodila sam blizance u 26. nedelji trudnoće. Dečak nije preživeo, a Sunčica je odmah prebačena na Institut sa 750 grama težine. Prvu nedelju je dobijala samo donorsko mleko, a potom su joj davali moje kada sam počela da se izmuzavam. Nedavno je počela i da sisa. Pošto uvek imam višak mleka, ostavljam ga Banci i ubuduće ću to činiti dokle god imam mleka. Znate, moja beba je bila u kritičnom stanju i tada je pila mleko od neke druge žene, jer ga ja nisam imala kao većina mama prevremeno rođene dece. Bebino stanje je stabilizovano i ja sam sigurna da joj je to mleko pomoglo u bržem saniranju posledica prevremenog rođenja – priča Beograđanka Milica Lazarević-Jekić dok doji Sunčicu.
Dojilje koje žele da budu donor sve informacije mogu da dobiju na telefon 011/3630-127 ili putem mejla: bankamleka@gmail.com.
Pokazatelji
- u 2009. prikupljeno 2.300 litara mleka
- za prvih šest meseci 2010. prikupljeno 1.534,5 litara mleka
- od majki koje nisu imale decu u Institutu je prikupljeno 143 litara
- u GAK-u „Narodni front“ prikupljeno pet litara za dva meseca
- godišnje se rodi oko 70.000 beba u Srbiji, od čega se oko 7.000 rodi pre vremena, a dve trećine ovih beba je teško bolesno
- u Institutu se godišnje leči oko 1.000 beba
- sa donorskim mlekom preživi čak 97 odsto beba težine od 1.200 do 1.500 grama
- najmanje preživele bebe na rođenju su bile teške samo oko 500 grama
Duga tradicija
Banke mleka su neprofitabilne organizacije za prikupljanje, ispitivanje, obradu, čuvanje i distribuciju humanog donorskog mleka. U svetu postoje skoro 100 godina. Prva je osnovana u Beču, a Italija je među najaktivnijima u ovoj oblasti. Svetske banke uglavnom ustupaju mleko besplatno, mada ima zemalja u kojima majke kupuju donirano mleko. Donorsko mleko koriste samo nedonoščad, bolesne i usvojene bebe. Smernice za rad prvo je dalo Severnoameričko udruženje banaka (HMBANA), koje šalje mleko brodskim kontejnerima čak u Afriku za majke obolele od side.
Ana Milojković
