Izvor: B92, 09.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Solana: Ne očekujem nasilje
Berlin, Priština -- Havijer Solana smatra da na Kosovu neće izbiti nasilje nakon 10. decembra, kad ističe rok za pregovore Beograda i Prištine o statusu.
"Očekujem da Srbi i kosovski Albanci budu razboriti i da neće ugoziti stabilnost na Balkanu", rekao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana u intervjuu nemačkom listu "Velt am zontag".
Kako prenosi Rojters, posrednička "trojka" Kontakt grupe je u izveštaju koji je predala generalnom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sekretaru UN navela da tokom četvoromesečnih pregovora Beograd i Priština nisu uspeli da postignu sporazum zato što nijedna strana nije htela da popusti oko ključnog pitanja suvereniteta Kosova.
Uprkos neslaganju, Solana je rekao da postoji saglasnost Srbije i Kosova o njihovoj budućoj poziciji unutar Evrope.
"Jasno je da budućnost Srbije i Kosova leži u Evropskoj uniji. To je nešto oko čega se obe strane slažu", rekao je visoki predstavnik EU.
Rojters navodi i da analitičari odbacuju mogućnost rata, ali da se može očekivati nasilje niskog nivoa. NATO strahuje da će Srbi na severu Kosova, gde su u većini, pokušati da se odvoje od nezavisnog Kosova, što bi moglo da izazove odmazdu Albanaca u izolovanim srpskim enklavama u drugim delovima pokrajine.
Priština: Nezavisnost na dohvat ruke
Stanovici Pristine ocekuju da ce Kosovo vrlo brzo postati nezavisno, ali datumi ih mnogo ne zanimaju. Građani smatraju da je njihov dugoočekivani cilj na dohvat ruke:
"Ne možemo da pobegnemo od toga. Normalno je da Srbija nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova, tako da ako mi budemo čekali da se oni smire, biće kasno. Ja mislim da je bolje što pre proglašenje nezavisnosti."
"Život je nikakav ovde. Znate i vi sami - nezapošljenje, ekonomska situacija, ljudi više nemaju vremena da misle na nasilje, nego na život"
"Srbinu se nikada ne može verovati. Oni su nas uvek potcenjivali, i u teškim vremenima činili nam štetu da bi mogli da opravdaju ono što su nam radili. Zbog toga mislim da oni sada mogu da pokušaju nešto jer smo postigli određen uspeh. Ali mi možemo da im se surptostavimo."
Analitičari veruju da će Skupština Kosova u januaru doneti odluku da proglasi nezavisnost, ali da će sam čin proglašenja smaostalnosti biti tek u februaru.
Politički analitičar Gzim Badžaku, ne veruje u teoriju o oružanom napadu iz Srbije, niti u nemire koje bi izazvali Albanci.
"Najverovatnije će na Kosovu biti ekscesa koji će biti vrlo dobro koordinisani od strane bezbednosnih i drugih struktura Srbije, koji imaju svoje vrlo jake detašmane ovde i koji naravno mogu uvek praviti probleme. Plašim se da se istovremeno kosovski Srbi plaše nezavisnosti Kosova. Propaganda čini ogroman negativan uticaj na njih. I plašim se mogućnosti njihovog odlaska odavde. Bio bi to najgori scenario", navodi Badžaku.
Iako su iz Srbije stizale najave potencijane izolacije Kosova ukoliko ovdasnja skupstina proglasi nezavisnost, Gzim Badžaku ne veruje da Vlada Srbije može mnogo da ucini, jer nema nikakav uticaj u pokrajini.
On tvrdi da bi eventualna ekonomska izolacija Kosova od strane Srbije bila kontraproduktivna I navodi da su kosovske vlasti vec pocele pregovore sa okolnim zemljama kako bi ublazili efekte eventualne takve odluke
"Oni će u suštini, da budemo slikoviti, skočiti sebi u grudi - neće moći učiniti ništa što će otežati (situaciju). Jedina stvar koja se može uraditi jeste da kod Kruševca, gde je centrala odakle se vrši raspodela struje, nekim, da ih tako nazovem, terorističkim potezima učine da svakog dana termoelektrane na Kosovu ispadaju iz proizvodnje", smatra Badžaku.
Prištinksi mediji pišu da međuanrodna zajednica šalje sve jasnije signale kosovskim Albancima da bi proglašenje nezavisnosti trebalo odložiti do završetka izbora u Srbiji.
Međutim, kosovski Albanci već su dovoljno nervozni jer je svojevremeno i Marti Ahtisari odložio podnošenje svog paketa zbog izbora u Srbiji.
Ipak, imajući u obziru najave predstavnika vlasti na Kosovu da će nezavisnost biti proglašena u koordinaciji sa međunarodnom zajednicom takav scenario postaje moguć.
"Preispitati averziju prema promeni granica"
Bivši komandant Kfora, britanski general Majkl Džekson, smatra da averzija međunarodne zajednice prema promeni granica treba da bude preispitana u slučaju Kosova.
"Najveća koncentracija kosovskih Srba živi severno od reke Ibar, blizu ostatka Srbije. Ovo malo područje prebačeno je iz Srbije na Kosovo, pre samo 40 godina. Povraćaj bi mogao da ima osnova", naveo je Džeksom u autorskom članku u britanskom nedeljniku "Sandej telegraf".
On je upozorio da bi na Balkanu moglo da dođe do nasilja, ukoliko kriza oko budućnosti Kosova ne bude razrešena.
Džekson, koji je bio na na čelu snaga Kfora kada su one ušle u pokrajinu, juna 1999, ocenio je da "predstoji minsko polje po kome sve strane moraju da gaze pažljivo", dodajući da ne treba potceniti nestabilnost situacije, posle neuspeha pregovora Beograda i Prištine.
Iako vlasti u Beogradu i Prištini tvrde da se protive primeni sile, isto se ne može reći za paravojne formacije, rekao je bivši komandant Kfora.
"Ne verujem da će Srbi biti tako nepromišljeni da upadnu na Kosovo pred očima Kfora, ali strahujem od širenja etničkog nasilja i zbog toga je potrebno pojačanje snaga Kfora", naveo je Džekson.
