Izvor: B92, 22.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Solana: Izbori određuju put Srbije
Brisel -- Havijer Solana kaže da predstojeći izbori predstavljaju raskršće za Srbiju jer će odrediti put kojim će ona dalje ići.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost očekuje da će građani Srbije na izborima 21. januara 2007. iskoristiti priliku da doprinesu stvaranju zemlje u kakvoj bi voleli da žive. "Treba da iskoristite ovu priliku i pokažete da ste za evropske integracije, jer ne postoji druga opcija koja bi pomogla da sadašnje i buduće >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << generacije vaših građana bolje žive", kaže on.
"Nastavak političkih i ekonomskih reformi, kao i jačanje vladavine prava, stvoriće bolje uslove za ljude u Srbiji i približiti vašu zemlju Evropskoj uniji", naveo je Solana u intervjuu Blicu.
Prema njegovim rečima, bitno je da se posle izbora stvori jaka vlada, koja će bez zastoja sprovoditi neophodne reforme kako bi poboljšala život građana i koja će nastaviti borbu sa korupcijom i rad na jačanju pravne države i ekonomije kako bi se podigla zaposlenost.
Na pitanje da li će eventualna pobeda Srpske radikalne stranke na izborima odvesti Srbiju u novu izolaciju, Solana je rekao da bi za ljude u Srbiji bila "velika nesreća ako bi se opredelili za vladu koja ne gleda u budućnost".
Solana, takođe, očekuje da će buduća vlada što pre rešiti pitanje saradnje s Haškim tribunalom i izručiti generala Ratka Mladića, dodajući da je u interesu Srbije da poštuje međunarodne obaveze.
"Kada Evropska unija proceni da je Srbija ispunila taj kriterijum, pregovori će biti nastavljeni. Ako nova vlada Srbije obavesti Tribunal o tome gde je Mladić i nesumnjivo pokaže da on nije u domašaju vaših vlasti, recimo da je u drugoj zemlji, u Tribunalu su nekoliko puta rekli da bi to vodilo ka pozitivnoj oceni saradnje s njihove strane", dodao je evropski zvaničnik.
Ren: Srbija ima opipljivu evropsku perspektivu
Evropski komesar za proširenje Oli Ren izjavio je da Srbija ima veoma jasne i opipljive evropske perspektive i da je Evropska unija veoma posvećena odnosima sa Srbijom.
"Veoma smo angažovani u odnosima sa Srbijom. I uveravam vas da Srbija ima vrlo konkretne, opipljive i jasne evropske perspektive", rekao je Ren odgovarajući u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta na pitanje poslanika kako vidi buduće odnose sa Srbijom.
Srbija se nalazi na korak od oslobađanja velikog ekonomskog, kulturnog i intelektualnog potencijala, čim postigne punu saradnju s Haškim sudom, rekao je Ren.
"Mi smo već usvojili mandat za vizne olakšice. Blizu smo zaključivanja sporazuma o Cefti. Sa Srbijom radimo na mnogo polja u ekonomiji, zahvaljujući našim programima pomoći namenjenim Beogradu", naveo je evropski komesar.
On je, obrazlažući buduću strategiju proširivanja Evropske unije novim članicama, predočio da će za to biti potrebno novo unutrašnje preustrojstvo ustanova i sistema odlučivanja EU, kao i stroži uslovi za nove članice.
Drašković zatražio novu podršku EU Srbiji
Šef diplomatije Srbije Vuk Drašković izjavio je danas u Briselu da bi "novi prilaz Srbiji" kroz obnovu pregovora sa Evropskom unijom o pridruživanju i njen ulazak u Partnerstvo za mir, dali mnogo veće rezultate.
U izlaganju i raspravi u Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta, on je ocenio da bi to ojačalo evropske snage u Srbiji i nanelo udarac antievropskim snagama bivšeg režima Slobodana Miloševića.
Potrebno je da Evropska unija kroz podršku sličnu onoj koja je posle Drugog svetskog rata data Nemačkoj "Maršalovim planom", uputi snažnu poruku da Evropa prihvata Srbiju. To bi, kako je naveo, konačno razočaralo i pogodilo antievropske i ekstremne snage, pa i samu mrežu koja u Srbiji štiti begunce od Haškog suda.
Drašković je, takođe, naglasio da se mora poštovati suverenitet Srbije i da niko u Srbiji ne bi prihvatio nametnuto rešenje za Kosovo.
"To bi bila neka 'marionetska držzava' na teritoriji Srbije, i 'političko rešenje' koje ne bi bilo održivo, već bi bilo uzrok nove nestabilnosti u regionu", upozorio je Drašković.
Ministar spoljnih poslova Srbije posebno je ukazao na činjenicu da je Kosovo za Srbe ne samo teritorijalno već i emotivno i istorijsko pitanje.
U raspravi su neki poslanici EP iznosili tezu da je Kosovo zbog ponašanja Miloševićevog režima "izgubljeno za Srbiju" i da Srbi to treba da prihvate.
Izneta je čak i tvrdnja da unošenje Kosova u preambulu novog ustava znači "teritorijalne pretenzije Srbije" na teritoriju koja treba da se osamostali.
Srpski šef diplomatije podsetio je da se mora zapitati šta se na Kosovu desilo u međuvremenu, jer je još 1941. na tom području živelo pedeset odsto Srba i isto toliko Albanaca.
On se založio za kompromis, naglasivši da Srbija ne želi da upravlja unutrašnjim životom Albanaca na Kosovu, već samo da zaštiti prava kosovskih Srba, kao i svoje crkve i manastire.
Drašković je izrazio bojazan da bi nametanje statusa pokrajine "ugasilo evropsko svetlo u Srbiji".
.jpg)
