Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Maj.2017, 07:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snežana Stanojković novi tužilac za ratne zločine
Snežana Stanojković izabrana je danas u Skupštini Srbije za novog tužioca za ratne zločine. Za izbor Stanojkovićeve glasala su 153 poslanika, a protiv je bilo dvoje poslanika.
Novoizabrani tužilac za ratne zločine Snežana Stanojković radila je kao zamenik tužioca u Tužilaštvu za ratne zločine od 2010. godine i dobila je najviše ocene Komisije Državnog veća tužilaca prilikom odabira kandidata za izbor.
Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u Beogradu, 1997. godine, a pravosudni ispit je položila pet godina kasnije.
U Opštinskom sudu u Beogradu bila je pripravnik, a potom od 2002. do 2008. godine kao sudijski pomoćnik.
Kao tužilački pomoćnik u Tužilaštvu za ratne zločine radila je od 1. marta 2008. do 31. decembra 2009. kada je izabrana za zamenika tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Rešenjem Republičkog javnog tužioca, 24. januara 2010. godine, upućena je na rad u Tužilaštvo za ratne zločine.
Mandat predsednika sudova četiri godine, moguć reizbor
Predsednici sudova ubuduće će se birati na četiri godine uz mogućnost da još jednom budu izabrani na tufunkciju, utvrđeno je izmenama i dopunama Zakona o sudijama koje je danas usvojila Skupština Srbije.
Dosadašnjim zakonskim rešenjima predsednici sudova birali su se na period od pet godina i nisu mogli ponovo da budu izabrani na tu funkciju.
Za izmene i dopune tog zakona glasala su 142 poslanika, protiv su bila 22, nije glasalo 10, od ukupno 174 prisutnih poslanika u sali.
Dopunama tog zakona utvrđeno je i da predsedniku suda koji u toku mandata navrši radni vek, sudijska funkcija i funkcija predsednika suda prestaju istekom mandata predsednika suda.
Odluku o prestanku funkcije predsednika suda donosi Skupština Srbije.
Izmene i dopune Zakona o sudijama, čije usvajanje je predložio šef poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović, stupiće na snagu narednog dana od dana njihovog objavljivanja u "Sluzbenom glasniku".
Zajmovi za podršku budžetu i obnovu objekata pravosuđa
Skupština Srbije potvrdila je danas Sporazum o zajmu od Međunarodne banke za obnovu i razvoj vredan 182,6 miliona evra namenjenih za podršku budžetu.
Poslanici su glasali i za potvrdu Finansijskog ugovora o 26 miliona evra vrednom zajmu od Evropske investicione banke, koji će poslužiti unapređenju objekata pravosudnih organa.
Zajam od 182,6 miliona evra namenjen je razvojnoj politici u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća, a taj će novac biti povučen u jednoj tranši i jednako tako otplaćen.
Zajam je s kamatom od 0,7 odsto, period otplate je 20 godina, a novac će prevashodno biti iskorišćen za vraćanje obaveza po osnovu javnog duga.
Zajam Evropske investicione banke od 26 miliona evra koristiće se za unapređenje objekata pravosudnih organa, a zajam je s fiksnom kamatom od jedan odsto.
Predviđeno je da taj novac bude upotrebljen za obnovu Palate pravde, koja je, inače, već počela, ali i za zgradu Tužilastva za organizovani kriminal.
Polemika: Da li postoji politički uticaj na sudije
Skupštini Srbije danas se žustro polemisalo o tome da li je sudstvo partijsko, a predsedavajući Veroljub Arsić odredio je dve kraće pauze kako bi se smirile strasti. U raspravi o 33 amandmana na izmene Zakona o sudijama, tokom koje su poslanici uglavnom reklamirali povredu Poslovnika, vladajuća koalicija je odbacila navode opozicije da će predložene izmene tog zakona omogućiti politički uticaj na sudije.
Poslanici vladajuće koalicije ističu da danas nema uticaja vlasti na pravosuđe, kao što je bio slučaja u vreme DS kada je sudija u važnom postupku rekla da je "dobila presudu" i kada su reformom iz 2009. uništili pravosuđe.
"Oni koji su više od 600 sudija na pravdi Boga izbacili iz sudstva, pričaju o partijskom pravosuđu. Ti ljudi danas nama pričaju o partijskom pravosuđu, to je skandal, rekao je poslanik SNS Vladimir Đukanović.
Odbacivši navode opozicije o političkom pritisku na sudije, Đukanović je upitao da li se ranije dešavalo da neki ministar izgubi spor pred sudom, misleći na spor ministra policije Nebojše Stefanovića koji je tužio NIN.
"To se danas dešava u partijskom pravosuđu, kako tvrdi opozicija, dodao je Đukanović navodeći i da je poslanik vladajuće koalicije Marijan Rističević izgubio spor.
Naprednjaci su odbacili navode da predložene izmene Zakona o sudijama nose rizik politizacije jer se, kako su tvrdili poslanici opozicije, u postupku izbora predsednika sudova mogu iskoristiti kao instrument političkog uticaja na sudije.
"Možemo da se sporimo o tome da li je ovo dobro rešenje ili nije dobro, ali ako može predsednik države dva puta da se kandiduje za tu funkciju, zašto je to onda sporno za predsednike sudova, upitao je Vladimir Đukanović.
U raspravi o amandmanima na izmene Zakona o sudijama, žustra polemika nastavljena je i posle prve kraće pauze koju je odredio predsedavajući Veroljub Arsić iz SNS.
Opomenu je izrekao poslaniku Dveri Srđanu Nogu posle njegovih navoda o sprezi organizovanog kriminala, sudija i poslovnih banaka, i poručio da više neće biti tako tolerantan kao do sada.
"Prošlo je 12 sati, nismo makli od prvog amandmana", dodao je Arsić povodom učestalog javljanja poslanika po povredama Poslovnika.
Šef poslaničke grupe DJB Saša Radulović javio se po povredi Poslovnika reagujući na izlaganje poslanika Narodne seljačke stranke Marijana Rističević koji je pomenuo "Sašu Kradulovića" i "Sašu Rasulovića".
Radulović kaže da bi on tako mogao da se javi po Poslovniku i da pominje "Lažoljuba Arsića, Lažoljuba Rističevića, Kradoljuba Vučića".
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
