Izvor: Politika, 30.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smokvin list za Kosovo
U trenutku kada su i Beograd i Priština konstatovali da pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije ulaze u "veoma delikatnu fazu", posrednička "trojka" Kontakt grupe juče u Beču je iza zatvorenih vrata razgovarala o budućim koracima u pregovaračkom procesu, čija se četvrta runda održava 5. novembra u austrijskoj prestonici.
Ambasador Volfgang Išinger je uoči sastanka najavio da razmišlja da pregovaračkim stranama iznese viđenje rešenja budućeg statusa Kosmeta koje se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zasniva na ugovoru dve nemačke države iz 1972. godine.
Zamisao nemačkog diplomate da se po istom modelu može doći do rešenja za Kosovo, zasnovana je na uverenju da rešenje spora u kome su "pozicije nespojive" može pronaći nepominjanjem onoga što se čini nerešivim. Kako je javio Tanjug, diplomate SAD, Rusije i EU bi 5. novembra trebalo da pregovaračkim timovima Beograda i Prištine predoče novi dokument izmenjen na osnovu primedaba koje su dve strane dale na prošli predlog posrednika od 14 tačaka. Poznato je da je državni pregovarački tim Beograda izneo svoje primedbe na ponuđeni dokument "trojke", koji takođe sadrži 14 tačaka i čija je suština sadržana u tome da Beograd pokrajini daje najširu moguću autonomiju, ali da ne može preći tri crvene linije: to su mesto u UN, vojska i kontrola granice. Koordinator srpskog tima i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić juče je u intervjuu "Blicu" rekao da "Srbija ne može da prihvati nijedan dokument, poput 14 tačaka posredničke "trojke", koji jasno ne isključuje mogućnost unilateralnog proglašenja i priznavanja nezavisnosti Kosova". Jeremić je naglasio da posle 10. decembra "ne smemo biti u poziciji da kosovski Albanci proglase nezavisnost i kažu da to nije u neskladu s 14 tačaka".
Juče je portparol prištinskog tima Skender Hiseni izjavio da i Priština ima "vrlo ozbiljne" primedbe na 14 tačaka i da je o njima upoznala "trojku", ali je naglasio da ga tim kosovskih Albanaca taj predlog ne zove dokumentom "jer on nema zvanični status". To je i razlog zbog kojeg Hiseni nije želeo da da daje bilo kakve komentare najavljujući da će se o njemu raspravljati tokom sledećih razgovora.
Išinger se nada da bi primena sličnog modela koji su dve Nemačke potpisale 1972. godine mogao da pokrene pregovore sa "mrtve tačke". Tada je postignut dogovor koji je imao cilj da uspostavi dobrosusedske odnose dve nemačke države i garantovao je, de fakto, mada ne de jure, priznavanje Nemačke Demokratske Republike.
Nedavno je sličan scenario izneo novinar Tim Džuda gostujući u debati na prištinskoj televiziji. Po njemu, u slučaju da Beograd i Priština ne postignu sporazum, moguća je primena Ahtisarijevog plana. "'Trojka' tada može reći stranama da Ahtisarijev plan u stvari ne pominje reč nezavisnost, već samo propratno pismo. Pošto u ovom trenutku nema saglasnosti o konačnom statusu, oni mogu reći: Zašto ne prihvatimo Ahtisarijev plan i ne dogovorimo se da ćemo pitanje statusa ostaviti sa strane u narednih pet do 10 godina, a Kosovo može imati određen nivo zastupljenosti u međunarodnim institucijama".
Sličan scenario objavili su juče britanski internet medij Balkan insajt i prištinski dnevni list "Ekspres". Pozivajući se na visoki izvor u američkom Stejt departmentu, ovi mediji su naveli da je u opticaju ideja o "zamrzavanju" statusa Kosova na 12 godina, s tim da bi referendum o statusu mogao da bude održan 5. januara 2020. godine i on bi obezbedio temelje budućeg statusa Kosova. Isti izvor je naveo da bi u međuvremenu EU i SAD "ubrizgavale" sedam milijardi godišnje u kosovski budžet kako bi ga ojačale.
"SAD imaju dve opcije: da zajedno sa nekoliko drugih zemalja priznaju Kosovu nezavisnost, što bi moglo da prouzrokuje mnoge globalne i regionalne probleme, ili da ostave formalizovanje nezavisnosti na nekoliko godina, smanje tenzije u regionu i potpomognu kosovsku ekonomiju", rekao je ovaj neimenovani američki diplomata. "Ni jedna zemlja ne bi bila zainteresovana da pomaže Kosovo u tolikoj meri. Mi to zovemo &belim mirom'. Niko ne bi bio politički pobednik: ni Albanci, ni Srbi, ni Rusija ni Zapad", rekao je ovaj američki diplomata.
Međutim, juče je Išinger izjavio da će pregovaračka trojka 10. decembra u izveštaju generalnom sekretaru UN izneti precizan predlog za budući status Kosova "koji će sadržati tačan naziv onog što će biti predloženo i jasno će definisati odnose Srbije i Kosova". I Tina Kajdanou, šef američke kancelarije u Prištini, po objavljivanju ovog alternativnog američkog predloga, podsetila je juče da SAD podržavaju rad "trojke" Kontakt grupe i očekuju utvrđivanje statusa Kosova "u što kraćem roku".
Priznajući da za osam godina rada nisu ostvareni rezultati, ali da EU treba da nađe rešenje problema za Kosovo (koje je "isključivo evropsko pitanje"), evropski komesar za spoljne odnose Benita Ferero Valdner je juče za moskovski dnevni list "Gazeta" rekla da je "neophodno pripremiti takav dokument koji bi zadovoljio obe strane".
U Portugalu je, međutim, ruski predsednik Vladimir Putin ponovio da je pozicija Rusije u pogledu Kosova i Metohije "zaštita temeljnog principa međunarodnog prava i principa poštovanja teritorijalnog integriteta država". On je upozorio evropske zemlje na mogućnost stvaranja presedana kada su u pitanju druge zemlje u Evropi i na postsovjetskom prostoru. "Pogledajte šta se dešava u Evropi. Zar je malo problema u Španiji, malo problema, recimo, koji mogu da se pojave u Rumuniji, malo problema u Belgiji. Kad se uzme ceo region, u kom se nalazi Kosovo i druge državne formacije posle raspada Jugoslavije, uopšte ako se uzme ceo Balkan, zar je malo sličnih problema", upitao je ruski predsednik.
--------------------------------------------------------------------------
Koštunica ide na pregovore
Premijer Srbije Vojislav Koštunica učestvovaće na sledećoj rundi direktnih pregovora o budućem statusu Kosova u Beču, rečeno je juče Tanjugu u Vladi Srbije. Na predstojećem sastanku 5. novembra sa delegacijom kosovskih Albanaca, očekuje se da međunarodna posrednička "trojka" predloži inovirani predlog od 14 tačaka. Koštunica je sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem predvodio Državni pregovarački tim na pregovorima sa predstavnicima kosovskih institucija 28. septembra u Njujorku.
[objavljeno: ]
