Izvor: Blic, 05.Jul.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smenila bih ministra Jočića
Smenila bih ministra Jočića
Vlada Srbije koja zavisi od podrške socijalista ne može ništa radikalno promeniti u društvu i državi, pa se i dalje vrtimo u Miloševićevom sistemu vlasti. Sa Miloševićevim ljudima na ključnim mestima u vojsci, policiji, sudstvu i tužilaštvu, kao što svi vidimo, promena nema. Zato mislim da žrtva ulaska SPO u Vladu koju podržavaju socijalisti nije bila vredna, kaže za 'Blic' direktorka 'Srpske reči' Danica Drašković.
Kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << komentarišete izjave Milorada Ulemeka da je 'neverovatna koincidencija' to što su se trojica pripadnika JSO našla u Budvi kada se dogodio atentat na Vuka Draškovića?
-To su gluposti koje nisu ni vredne komentara. Međutim, pošto te gluposti imaju ogroman publicitet u javnosti i to nekritički, bez podsećanja na optužnicu i dokaze koje Legiju terete, moram odmah reći da Ulemek u očaju i nemoći izmišlja bajke. Pripadnici JSO Nenad Ilić i Leonid Milivojević priznali su u istrazi sve detalje koje može znati samo onaj ko je bio ispred našeg stana i učestvovao u atentatu. Opisani su i prilazi, i ograda, i terasa sa koje je pucano, i drvene škure na vratima, i gde je Vuk sedeo pre pucanja, i komšinica sa gostima na susednoj terasi, i vreme događaja, bukvalno sve. Nađeni su otisci prstiju Branka Berčeka, koji je pucao u Vuka, i na našoj terasi i na čaši iz koje je pio u stanu Vladimira Jovanovića Japanca, u kojem su bili smešteni. Kada se sve to zna, besmisleno je pričati o drugom zadatku. Glupost koju je ispričao srazmerna je njegovom obrazovanju i inteligenciji, koje očito i nema. A pošto je njegova predaja i odbrana za zločine koje je počinio očigledno deo političke strategije nekih ljudi iz sadašnje vlasti, mogu samo da se radujem njihovoj nesposobnosti i diletantizmu, jer sve to neće i ne može proći, kao što ne prolaze ni druge prljave političke igre smišljene u delu vladajuće koalicije. Da li u vlasti i policiji i dalje sede krivci za ubistva na Ibarskoj magistrali i pokušaj ubistva u Budvi?
- Da, naravno da sede. Da ne sede, ne bi Legija još uvek bio bez optužnice za Ibarsku magistralu i ne bi se Mihalj Kertes slobodno šetao sa državnim obezbeđenjem, iako je dokazano kriv i za Ibarsku magistralu i za ko zna koliko još zločina iz Miloševićevog vremena. On je bio finansijer zločina, logistička podrška, materijalna, tehnička podrška za sve što su Legija i njegove ubice radili, a što tek treba da ispliva u javnosti kada se privedu pravdi ključni ljudi tog zločinačkog udruženja u kojem je Kertes na drugom mestu, odmah posle Miloševića. Zašto je on zaštićen od odgovornosti za zločine u kojima je nesporno učestvovao, Đinđićeva vlada nije htela da nam odgovori iako smo to javno tražili, a neće ni Koštuničina. Naprotiv, ministar pravde iz njegove stranke, Zoran Stojković, predložio je Miluna Dragutinovića, koji je Kertesa otvoreno zaštitio od dugogodišnje robije za priznato učešće u četvorostrukom ubistvu na Ibarskoj magistrali, da napreduje i smatra da poslanici SPO za to moraju da glasaju. Znači, u samoj vlasti sede ljudi koji štite zločince i time saučestvuju u zločinu, a neposredni učesnici u tom događaju iz BIA i policije su svi i danas na svojim načelničkim i rukovodećim mestima. Veselin Lečić, Ratko Romić, Stevan Basta, Zoran i Dragan Pavić, Bogdan Tomaš, Ratko Ljubojević, Aleksandar Radosavljević i mnogi drugi i danas čine važne funkcionere državne bezbednosti. Načelnik Uprave kriminalističke policije je Milutin Mitrović zvani Gera, veoma aktivan u policiji u vreme zločina, a njegov zamenik je Miodrag Gutić, nagrađen valjda od ministra Jočića funkcijom za to što je držao registarske tablice kamiona-ubice u fioci dugo vremena i rukovodio farbanjem drugog kamiona koji je trebalo da pruži alibi. Cela postavka policije i DB bila je umešana u organizaciju zločina na Ibarskoj magistrali i svi su bili tamo na licu mesta, od Buce Đurića do Milana Radonjića i svih načelnika odeljenja policije i državne bezbednosti. Nakon zločina, sakupili su se u obližnjoj kafani da se dalje dogovore šta da kažu Miloševiću i Markoviću. Svi znaju da govorim istinu. Koga biste smenili u MUP?
- Smenila bih sve rukovodeće ljude policije, na čelu sa ministrom Jočićem koji u potpunosti restaurira Miloševićevu policijsku batinašku postavku. Pod njegovim rukovodstvom prikrivaju se i dalje zločini i štite ubice i sa Ibarske magistrale, i ubice Ćuruvije, sudije Simeunovića, Pavla Bulatovića i mnogih drugih, jer se o njima ništa ne istražuje, a oni koji su u vreme najvećih ubijanja bili rukovodeći ljudi i danas su na tim mestima. Nema opravdanja da pomoćnik načelnika Resora javne bezbednosti bude Ljuba Anđelković, najpouzdaniji čovek Vlajka Stoiljkovića, koji je direktno sprovodio naređenja da se prema narodu primenjuje najbrutalnija represija, a 5. oktobra i da se puca na autobuse kojima se narod prevozio prema Beogradu, kako piše u knjizi '5. oktobar'. On je rukovodio svim uličnim napadima na demonstrante i prebijanjima studenata, 'otporaša', a verujem i ubijanjem Predraga Starčevića na ulicama Beograda. Zato do sada niko nije ni pokrenuo pitanje odgovornosti tih ljudi, jer kako bi onda njihov šef bio načelnik u Jočićevoj policiji.
Optužuju vas da utičete na kadrovsku politiku Vlade Srbije?
- Te optužbe dolaze iz kuhinja policije i BIA, koje se obračunavaju sa mnom šireći dezinformacije sa ciljem da dezavuišu moju borbu sa njima i protiv njih. Tako su pričali da rukovodim Srpskim pokretom obnove iako u tu stranku već pet godina nisam ušla, da sam se razvela od Vuka, da sam ja organizovala atentat na njega u Budvi zbog njegove veze sa Mirjanom Bobić, da postavljam sestre na funkcije i slične gluposti. Preko beogradskih taksista su proturali i laž da je moj ubijeni brat Veselin imao desetine stanova, te da se to vidi iz ostavinske rasprave. To je ponovno ubijanje koje im nikada neću ni oprostiti ni zaboraviti. Želeli su da ga moralno srozaju da bi relativizovali ubistvo koje su počinili. Svima koji to pričaju i prenose, želim da se što pre nastane u sadašnjem Veskovom stanu. Ne utičem ni na koji način na kadrovsku politiku Vlade Srbije, jer ne mogu. Da utičem i da mogu, onda ne bi svi ovi ljudi koje pominjem bili na funkcijama, nego u zatvoru. To je specijalni rat sa informacijama iz DB koji je započeo Milošević još 1991. godine pričama o čuvenoj vili na Ženevskom jezeru, a nastavlja evo i ova vlast bez ikakvih promena, što je i razumljivo jer promena nema ni u državnoj bezbednosti, ni u policiji, ni u društvu. Zbog ideoloških razlika i sa Miloševićevom i sa Đinđićevom i sa Koštuničinom vladom ja sam stalni dežurni neprijatelj i meta, što meni imponuje. Samo neka pričaju. Ivana Cvetković
