Izvor: Blic, 16.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Služba bez kontrole
Služba bez kontrole
Objavljivanje transkripta navodnih razgovora vođe zemunskog klana Dušana Spasojevića i bivšeg potpredsednika Vlade Čedomira Jovanovića ne bi smelo da bude samo briga tužilaštva i suda. Oni će, verujemo, utvrditi da li je dokument lažan ili autentičan, ima li u njegovoj sadržini osnova za nečije krivično gonjenje, ko je i zašto papir sa oznakom 'državna tajna' neovlašćeno uzeo iz sefa i izneo u javnost.
Ali, ako slučaj ostane isključivo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na terenu pravosuđa, neće se dobiti odgovor na suštinsko pitanje: postoji li odgovarajuća kontrola rada srpske tajne službe, odnosno njenih ovlašćenja koja se odnose na prisluškivanje telefonskih i drugih razgovora. Na ovom primeru se vidi koliko su bili u pravu stručnjaci koji su upozoravali da Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), donet u leto 2002. godine, ostavlja prostor za velike zloupotrebe u primeni mere prisluškivanja.
Pre svega, odredbe koje regulišu ovu materiju praktično su prenete iz Miloševićevog zakona o MUP, koje je pre četiri godine SUS proglasio neustavnim. Zatim, iako BIA može da snima i prisluškuje samo uz odluku i dozvolu Vrhovnog suda, najviši pravosudni organ nema nikakvu povratnu informaciju o rezultatima odobrenih mera. To mu, uostalom, Zakon o BIA i ne dozvoljava.
Posebno velika mana takvog zakonskog rešenja je što ne reguliše postupak čuvanja i korišćenja legalno snimljenih materijala, niti postupak njihovog uništenja. O načinu tretmana snimaka i transkripta do kojih se došlo nezakonitim putem da i ne govorimo.
Sada nekadašnji DOS, odnosno neki njegovi predstavnici, plaćaju cenu licemerju kada su insistirali na uspostavljanju kontrole rada vojnih tajnih službi, ali ne i nad DB odnosno BIA. Ako sve ostane po starom, neka se pripreme oni koji su sada na vlasti, kao i garnitura koja će ih naslediti.
