Izvor: Politika, 22.Avg.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slučaj skupštinske limunade
Kako je Zoran Krasić (SRS) pomogao Snežani Stojanović-Plavšić (G17 plus) da ruča. – Zašto su za Momu Čolakovića (PUPS) u poslaničkom klubu DSS-a pomerali dvokrilni ormar
Poslanici srpskog parlamenta otišli da se odmor od „ljutih bitaka”, koje su vodili u skupštinskoj sali, ali i malih nezgoda, koje su ih pratile u pauzama skupštinskih debata. Neke od ovih manjih neugodnosti pozicija i opozicija rešavale su pomažući se međusobno, a neke, ni apsolutnom slogom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nisu uspevale da prevaziđu, poput višednevne nestašice omiljenog pića za osveženje – limunade.
„Narodni izabranici” vole da se, posle vrućih debata, osveže limunadom, obično s medom. Međutim, leti nikome, pa ni parlamentu nije lako nabaviti limun i dok ovo južno voće nije stiglo, nije bilo ni omiljenog osveženja.
Za razliku od ovog „opšteg” problema, Snežana Stojanović-Plavšić (G17 plus) imala je, u skupštinskom restoranu, lični – kako dozvati konobara? Ona je, sa još dvoje svojih stranačkih kolega, više puta pokušala da se obrati konobaru, a kada mu je i treći put doviknula – „molim vas”, on joj je odgovorio: „Strpite se, koleginice, gužva je!” Ni njen dobroćudan odgovor – „Dobro, kolega”, nije dao rezultat. Problem je rešen tek kada je pitala Zorana Krasića (SRS), koji je ručao za susednim stolom, kako je uspeo da naruči hranu? Krasić je viknuo iz sveg glasa i dozvao konobara, pa je i „koleginica” mogla da ruča.
Moma Čolaković, šef poslaničke grupe PUPS-a, imao je peh sa vratima od poslaničkog kluba i to u trenutku kada je bio u velikoj žurbi da stigne na jedan predizborni skup za ponovljene lokalne izbore. Trčao je iz sale za zasedanje sve do poslaničkog kluba u koji nije mogao da uđe, pošto su se vrata zaglavila. Došli majstori, pokušavali da otvore… Ništa! Pomoć je stigla od opozicionara iz DSS-a, koji su kolegi Čolakoviću pomogli da kroz njihove prostorije stigne do svojih. To nikako nije bilo lako, jer je na vratima koja spajaju dva poslanička kluba, sa druge strane, stajao težak orman, koji je trebalo odgurnuti, da bi Čolaković mogao da se provuče. „Operacija” je uspešno izvedena, a za uspeh nije beznačajno to što je Čolaković vitak, pa mu nije trebalo mnogo prostora da bi se provukao.
Vlajku Seniću (G17 plus) dogodilo se da dođe u parlament bez stranačke značkice, koja je, već godinama, obavezan zaštitni znak svakog poslanika, ali i člana vlade. Taj nedostatak, bio je razlog što je odbijao da izađe pred novinare, ali je problem rešen tako što mu je stranački kolega Željko Ivanji, pozajmio svoju značku. Značka i ne bi bila takav problem za „izlazak pred kamere”, da baš tih dana, pojedini koalicioni partneri, nisu javno kritikovali to „što pojedini članovi vlade, državni službenici i direktori javnih preduzeća, nose stranačka obeležja.”
Ali, nisu samo poslanike pratili pehovi u parlamentu, događali su se i „gostima”. Tako je, na primer, Boris Tadić, predsednik Srbije, jedva dobio vodu kad se obraćao poslanicima na sednici posvećenoj Kosmetu. Tadić je izašao za govornicu, očekujući da tu stoji i voda, što je uobičajeno. Međutim, nje nije bilo, pa se on okrenuo prema stolu predsedavajućeg, upitavši može li da dobije malo vode? Nije bilo reakcije, osim osvrtanja svih za stolom. U pomoć je pritekao Petar Škundrić, ministar energetike, donevši mu flašicu vode, do koje je došao zahvaljujući Saši Draginu, ministru poljoprivrede, ispred koga je stajala jedina neotvorena voda.
M. Čekerevac
objavljeno: 23/08/2010
.jpg)
