Izvor: S media, 16.Sep.2010, 16:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slovenija podržava Srbiju na putu ka EU
Slovenija podržava Srbiju na putu evropskih integracija i njen glavni interes je da pomogne integraciju svih zemalja regiona u članstvo Evropske unije, izjavio je danas slovenački ministar razvoja i evropskih poslova Mitja Gaspari.
Na otvaranju dvodnevnog Menadžment foruma jugoistočne Evrope "Bled - Kopaonik", u organizaciji Škole za menadžment sa Bleda i Saveza ekonomista Srbije (SES), ministar Gaspari upozorio je da se najveća opasnost za oporavak krije u >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << potencijalnoj krizi javnih dugova u nacionalnim ekonomijama.
Kriza javnih dugova može najviše štete da nanese održivom razvoju Evrope, a nešto manje Americi, ocenio je Gaspari i ukazao da druga, ne manja opasnost, preti od rasta kamatnih stopa, koje bi mogle da porastu u bliskoj budućnosti.
"Nema lakog načina da se vrati rast pre krize", istakao je Gaspari, ukazujući da je izlaz iz te situacije u sprovodjenju regulatornih reformi, a za evropske zemlje je važno što pre konsolidovati javne finansije. Uz to neophodno je doneti strategije održivog razvoja u narednih 10 do 15 godina, jačati perspektive rasta, poverenje u nacionalni bankarski sistem i konkurentnost, naveo je slovenački ministar.
Svet se sve više suočava i sa klimatskim promenama, zbog kojih naročito razvijene države, moraju da izdvajaju više sredstava za obnovljive vidove energije, što će imati uticaja na nacionalne ekonomije, ali se sa tim mora računati, rekao je Gaspari.
Govoreći o zemljama regiona, Gaspari je ukazao da se države na Balkanu već sada suočavaju sa sve većim nivoom starosti stanovništva, što će neminovno opteretiti socijalne fondove i povećati izdatke države, tako da se o tome već sada mora razmišljati.
Ministar Gaspari je naglasio da se moraju jačati evropske inicijative, kao što je "Dunavska inicijativa", koja okuplja 14 zemalja i to ne samo iz EU, već i van te zajednice i posebno istakao primer stvaranja zajedničkog železničkog preduzeća Slovenije, Hrvatske i Srbije za brži robni transport na panevropskom Koridoru 10.
Predsednik SES-a Dragan Djuričin smatra da je privreda Srbije nekonkurentna na tržištu, tako da bi država morala više da investira u taj sektor i mora biti dugoročno usmerena na strukturne reforme. To bi značilo da se u Srbiji moraju povećati investicije u vitalne sektore - elektroprivredu i telekomunikacije, logistiku i vojni sektor, zatim, u prehrambenu industriju, objasnio je Djuričin i napomenuo da rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,5 odsto u prvoj polovini ove godine ne može nadoknaditi pad od tri odsto koji je Srbija imala u periodu najjače svetske krize.
Prema njegovoj oceni, investicije u privredu su neophodne kako bi se učešće izvoza u BDP-u povećalo sa sadašnjih 18 na najmanje 50 procenata. DJuričin je ukazao i na rizik eksterne nelikvidnosti Srbije, koja danas ima deficit budžeta i deficit bilansa tekućih plaćanja.
U monetarnoj sferi u Srbiji postoji nelogičnost da zemlja sa tako slabom privredom ima stabilnu valutu, rekao je Djuričin i podsetio da je NBS u maju i junu ove godine potrošila skoro 1,3 milijarde evra iz deviznih rezervi na odbranu kursa i to bez rezultata, a onda je povećanjem referentne kamatne stope pocecla da utiče na stabilnost nacionalne valute.
Predsednik SES smatra da Srbija što pre mora da predje na novi ekonomski model, koji će jačati izvoz i supstituciju uvoza, kao i industriju usluga, a na unutrašnjem planu da poveća investicije u infrastrukturu.
Na Menadžment forumu na Bledu, pod nazivom "Budućnost privrede i izazovi menadžmenta", učestvuje oko 300 predstavnika privrede, akademskih krugova, vladinih i nevladinih organizacija jugoistočne Evrope, koji će pokušati da nadju zajednički odgovor na pitanja vezana za ekonomsku budućnost našeg regiona.
Medju tim pitanjima biće i strategija razvoja koju bi trebalo da primenjuje naš region, kako izaći iz krize na održiv način, gde pronaći izvore rasta i napretka preduzeća iz regiona, koju ulogu bi trebalo da imaju kreatori politike u pobedjivanju krize, ali i uloga banaka u tom pitanju.
Medju govornicima na Forumu biće i potpredsednik Vlade Srbije Božidar DJelić, Erhard Busek iz Instituta za dunavski region i srednju Evropu i brojni privrednici i ekonomisti iz Srbije, Hrvatske, Italije, Nemačke, BiH, Austrije, Slovenije, Madjarske, Makedonije i Crne Gore.
(Tanjug)
