Izvor: Politika, 24.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sledi nova podela plena
Nagodba oko mesta u upravnim odborima je značajna, jer je reč o raspodeli ekonomske moći među partijama, kaže Nemanja Nenadić
Formiranje nove vlade Srbije doneće strankama koje je budu sačinjavale ne samo ministarske pozicije, već i učešće u upravnim odborima javnih preduzeća do čega je strankama takođe veoma stalo. Reč je o uticajnim pozicijama, naročito u velikim državnim sistemima, pa je raspodela mesta u upravnim odborima takođe predmet koalicionog dogovora. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Tako su i uoči starta Koštuničine vlade stranke koje je čine sklopile sporazum koji je predviđao koliki će ko imati udeo u raspodeli upravljačkih funkcija, a u skladu sa snagom u parlamentu.
U javnosti se spekulisalo da je 50 odsto mesta pripalo Demokratskoj stranci Srbije, 30 odsto G 17 plus, a 20 odsto Srpskom pokretu obnove i Novoj Srbiji. Da su ove spekulacije bile tačne juče nam je potvrdio Srđan Srećković, potpredsednik SPO-a. U ovom odnosu članovi ovih partija su u upravnim odborima svih javnih preduzeća, s tim što je DSS iz svog dela kvote namirio socijaliste za podršku manjinskoj vladi. SPS po izjavama svojih čelnika ima po jednog člana u gotovo svim upravnim odborima.
U novoj podeli "iz igre" će, imajući u vidu dosadašnju praksu da bez učešća u vlasti nema ni mesta u UO, ispasti SPO, jer nije prešao cenzus, ali najverovatnije i SPS, ukoliko se ispune predviđanja analitičara da će buduću vladu formirati DS, DSS i G 17 plus.
Nagodba oko mesta u upravnim odborima, kako kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, za stranke je izuzetno značajna jer je reč o raspodeli ekonomske moći među partijama.
– Članovi upravnih odbora češće su nego što bi to moralo da bude ljudi bliski političkim strankama i to baš onima koje drže ministarstva nadležna za neko javno preduzeće. U pojedinim javnim preduzećima ne postoje nikakvi kriterijumi u pogledu stručnosti za te ljude. Uticaj političkih stranaka na javna preduzeća je najveći kod onih firmi koje su profitabilne. Na taj način političke stranke obezbeđuju kontrolu korišćenja javnih sredstava – kaže Nenadić uz opasku da čak iako to ne zloupotrebljavaju u partijske svrhe postoji pogodno tle za manipulaciju.
Predstavnici stranaka pre izbora uglavnom su objašnjavali da je će nastojati da za mesta u UO javnih preduzeća biraju stručne ljude, ali praksa pokazuje da, kad se jednom koalicionim sporazumom podele mesta u tim preduzećima, malo ko kasnije proverava stručnost stranačkih kadrova.
On ističe da je malo učinjeno na depolitizaciji javnih preduzeća. To je utoliko opasnije što nam sledi privatizacija nekih javnih sistema tako da nije otklonjena mogućnost korupcije (zapošljavanje partijskih kadrova u javnim preduzećima, dodeljivanje poslova firmama koje su bliske sa partijama...). "To je nešto što se ne može izbeći, ali se može kontrolisati", kaže Nenadić.
Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, tvrdi da stranke javna preduzeća ne tretiraju kao državnu već kao partijsku svojinu.
"Političke stranke se finansiraju iz budžeta koji pune građani plaćajući lošu uslugu javnih preduzeća, a ona je loša i skupa zbog načina na koji se njima rukovodi. Vlada kao vlasnik ima dosta mehanizama da kontroliše njihovo poslovanje. Netačno je to što kažu da postavljaju partijske ljude da bi javna preduzeća bila pod kontrolom. Niko ne postavlja pitanje zašto preduzeća koja imaju dobre uslove loše posluju", kaže Barać.
Do podataka koga su stranke delegirale u upravne odbore se veoma teško dolazi. Na to pitanje stranački funkcioneri odgovaraju da je to stvar kadrovske komisije partije. Iz tog razloga od demokratskih promena u Srbiji nijedan medij još nije uspeo da imena članova svih značajnih upravnih odbora poveže sa njihovom partijskom pripadnošću. Zato se uglavnom prozivaju oni koji su inače prepoznatljivi u javnosti dok se ostali pravdaju time da je podatak kojoj stranci su bliski u sferi intime.
Verica Barać kaže da su takvi podaci tajna i za Savet na čijem je čelu.
– Pozadina slučaja "stečajne mafije" je rat političkih stranaka oko toga ko će da uđe u upravne odbore velikih društvenih preduzeća koja su ogroman plen. U neke firme, poput "Ineksa" ili Robnih kuća "Beograd", kako je koja stranka imala prevlast tako je tamo slala svoje ljude i rasturala imovinu tih preduzeća, tvrdi Baraćeva.
Pri tome gotovo da je nemoguće kontrolisati rad javnih preduzeća. Prema Nenadićevim rečima na ovom planu je od 2000. godine učinjeno malo. "Postoje neka ograničenja koja je uneo Zakon o sprečavanju sukoba interesa, ali će kontrola biti nedovoljna sve dok se ne ustanovi državna revizorska institucija. U maju će se navršiti godinu dana otkako je trebalo da se izaberu njeni članovi", objašnjava Nenadić.
Jedan od pokazatelja da li će nova vlada imati drugačiji odnos prema javnim preduzećima biće i brzina njihove privatizacije. Naime, analitičari su ocenjivali da je jedan od razloga dosadašnje spore privatizacije velikih sistema bio upravo taj što stranke nisu htele da se odreknu finansijske kontrole nad velikim novcem kojima ta preduzeća barataju.
J. CerovinaB. Baković
[objavljeno: 24.01.2007.]
