Izvor: B92, 08.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skup[tina završila načelnu raspravu
Beograd -- Skupština Srbije završila je objedinjenu načelnu raspravu o predlozima izmena i dopuna tri zakona.
Reč je o zakonima o zaštitniku građana, o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i o Državnoj revizorskoj instituciji. Poslanici opozicionih stranaka kritikovali su predložene izmene, kao i dnevni red sednice, iako su se složili da su institucije poverenika za informacije od javnog značaja, državnog revizora i zaštitnika građana veoma značajne, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << jer se odnose na zaštitu prava građana.
Kako su u raspravi najavili, poslanici Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke neće glasati za predložene zakonske izmene, koje su ocenili kao kozmetičke i neozbiljne.
U nastavku zasedanja koje je zakazano za utorak u 10 časova, poslanici će u načelu razmatrati predlog odluka o izmenama Odluke o izboru članova odbora narodne skupštine koji su podnele poslaničke grupe LDP-a, DS-a, DSS-a, G17 Plus i SRS.
Poslednja tačka dnevnog reda sednice je predlog odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Skupštine Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, posle čega bi trebalo da počne rasprava o amandmanima na zakonske predloge.
Predloženim izmenama Zakona o zaštitniku građana precizirano je da zaštitnika građana bira Skupština Srbije većinom glasova svih narodnih poslanika na period od pet godina i da isto lice može najviše dva puta da bude birano na tu funkciju.
Predlaže se, takođe, da zaštitnik građana ne može da bude član političke stranke, umesto političke organizacije, kako je određeno Zakonom.
Izmenama se utvrđuje imunitet za zaštitnika građana i njegova četiri zamenika, kao što imaju narodni poslanici, i precizira se da oni ne mogu da daju izjave političke prirode.
Prema Ustavu, njegova nadležnost je da štiti prava građana i kontroliše rad državne uprave i svih onih čijim se delovanjem, odnosno nedelovanjem, mogu povrediti nečija zagarantovana prava ili slobode.
Zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava, a za svoj rad odgovara Skupštini.
Da bi neko bio izabran za zaštitnika građana, mora da bude diplomirani pravnik, da ima najmanje 10 godina iskustva na pravnim poslovima od značaja za poslove iz nadležnosti koju obavlja, visoke moralne i stručne kvalitete, kao i zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana.
Izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predloženo je da poverenik za informacije od javnog značaja ima mogućnost pokretanja postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih akata.
Izmene zakona predviđaju i da, ako isto lice ponovo bude birano za poverenika ili njegovog zamenika pre nego što mu istekne mandat, novi mandat prestaje po isteku sedam godina od prvog izbora. Takođe, poverenik može dva puta da bude biran na tu funkciju.
Ustavom Srbije ustanovljeno je pravo građana na istinito i blagovremeno informisanje o pitanjima od javnog značaja, kao i na to da svako ima pravo na pristup tim informacijama.
Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja usvojen je 2. novembra 2004, a sadašnji poverenik Rodoljub Šabić na tu funkciju izabran je 22. decembra te godine i, ukoliko bude ponovo izabran, mandat će mu trajati do kraja decembra 2011.
Koalicija za slobodu pristupa informacijama traži povlačenje predloga dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama i odustajanje "od smene poverenika za informacije" Rodoljuba Šabića. U saopštenju koalicije koju čini više nevladinih organizacija iz Srbije ocenjuje se da je rasprava o predlogu zakona suvišna.
"Pravne akrobacije, usmerene na to da se po svaku cenu vrši izbor poverenika za informacije od javnog značaja, iako za to ne postoji zakonski osnov, juče su dostigle vrhunac podnošenjem Predloga dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja", navodi se u saopštenju i dodaje da poverenika bira i razrešava Skupština i da bi i sa izmenama i bez izmena zakona izbor i razrešenje bili vršeni na isti način.
"Tako se dovodi u neizvesnost rad aktuelnog poverenika za informacije od javnog značaja, kog je odlikovalo predano i politički nepristrasno vršenje te funkcije", navodi se.
Koalicija za slobodu pristupa informacijama čine Beogradski centar za ljudska prava, Centar za mir i razvoj demokratije, Centar za civilnu edukaciju, Centar za unapređivanje pravnih studija, Civilno udruženje Mađara u Srbiji Argus, Fond za otvoreno društvo, Forum Iuris, Građanske inicijative, Građanski savet opštine Kraljevo, Komitet pravnika za ljudska prava, Narodni parlament, Resurs-centar, Toplički centar za demokratiju i ljudska prava, Transparentnost Srbija i Udruženje građana Sretenje.
Predloženim izmenama Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji, izbor i nadležnost organa DRI usklađuje se sa novim ustavom, odnosno briše se odredba koja se odnosi na bivšu Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora.
Nadležnost DRI, koja ima pet članova Saveta i predsednika, jeste kontrola svih trošenja iz republičkog budžeta, zbog čega je taj organ jedan od najvažnijih antikorupcijskih mehanizama u državi.
Promene u odborima
Poslanik Demokratske stranke Dragoljub Mićunović jednoglasno je izabran za predsednika skupštinskog odbora za inostrane poslove. Za izbor Mićunovića glasali su poslanici Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije, G17 plus, Socijalističke partije Srbije i poslaničkog kluba manjina.
Prethodno je, u skladu s dogovorom poslaničkih grupa parlamentarne većine, poslanik DSS-a Miloš Aligrudić podneo ostavku na mesto predsednika Odbora.
Poslanik DS-a Slobodan Gavrilović izabran je za novog predsednika Odbora za kulturu i informisanje umesto poslanika Srpske radikalne stranke Aleksandra Vučića, koji je podneo ostavku. Pre podnošenja ostavke, Vučić je rekao da se radikali ne slažu s tim da i ministar kulture i predsednik Odbora za kulturu i informisanje budu iz DS-a.
Za potpredsednika Odbora izabrana je poslanica SRS-a Lidija Vukićević.
Potvrđeni mandati četvorici poslanika
Skupština Srbije potvrdila je danas mandate četvorici novih poslanika. Reč je o Nikoli Laziću i Marku Jakšiću, iz Demokratske stranke Srbije, i Milanu Stanimiroviću i Slavoljubu Stajkoviću, iz Demokratske stranke.
Njima je Republička izborna komisija dodelila, a Administrativni odbor potvrdio, poslaničke mandate umesto Vladete Jankovića i Vuka Antonijevića, iz DSS-a, i Nenada Jankovića i Miodraga Đidića, iz DS-a, koji su podneli ostavke zbog imenovanja na druge funkcije, u Vladi Srbije.
.jpg)
