Izvor: Politika, 31.Maj.2015, 15:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupštinsko inaćenje
Zašto Odbor za evropske integracije radi kao sat, a Odbor za kulturu ne radi, iako su na čelu oba opozicionari – Aleksandar Senić (SDS) i Vesna Marjanović (DS)
Najvažnija vest sa sednica skupštinskog odbora za kulturu i informisanje najčešće nije o čemu se raspravljalo i šta je zaključeno, već da li je ona održana i, ako jeste, u kakvoj atmosferi. Razlog tome je „rat” naprednjaka i Vesne Marjanović (DS), koji traje od njegovog konstituisanja, a sudeći po izjavama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ratovaće se i dalje.
Poslednji okršaj zaraćenih strana slomio se preko leđa Rodoljuba Šabića, poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, čiji je izveštaj usvojen tek iz drugog puta, iako su se svi složili da je dobar. Naprednjaci i Marjanovićeva nisu, međutim, mogli da se slože ko i kada treba predloži zaključke, pa su naprednjaci otišli sa sednice. Bez njih nije bilo kvoruma, pa je izveštaj morao da sačeka narednu sednicu da bude usvojen.
Ko je kriv što mnoge važne teme ostaju u senci međustranačkog obračuna i što se oni koji podnose izveštaj ovom telu ili dolaze po pozivu da iznesu svoje mišljenje o nečemu osećaju kao da su u unakrsnoj vatri na nekom stvarnom ratištu? Vesna Marjanović za to optužuje naprednjake, koji „hoće da disciplinuju opoziciju”, i svaki put ponavlja da je, po poslovniku, u njenoj nadležnosti da zakazuje sednice i predlaže dnevni red. Vladimir Đukanović (SNS), međutim, optužuje Marjanovićevu da zloupotrebljava skupštinski odbor, da zakazuje sednice i predlaže dnevni red ne konsultujući se ni sa kim.
Marjanovićeva se na sednici koju su naprednjaci napustili izvinjavala Šabiću, navodeći kako se baš svako ko dođe tu „oseća loše zbog ovakvog ponašanja”. Koalicioni partneri naprednjaka nisu se, međutim, složili s njom. Aleksandar Jugović (SPO) rekao je da i ona doprinosi da se gosti osećaju loše, jer neće ni o čemu da se konsultuje sa parlamentarnom većinom. Odgovorila mu je da, po poslovniku, nema obavezu da se sa bilo kim konsultuje, a kad joj je Ljiljana Nestorović (SDPS) rekla da bi „primena principa dobre volje rešila problem funkcionisanja odbora”, Marjanovićeva je kazala: „Ne razumem. Šta je to princip dobre volje?”
Marjanovićeva je potpuno u pravu. Ona, kao predsednica odbora, zaista nema obavezu da se konsultuje sa bilo kim. Ali, da bi sednica odbora bila održana i doneti zaključci, mora imati kvorum, to jest neophodno je prisustvo najmanje devet od 17 članova. Opozicija, izbornom voljom građana, ima samo tri člana, pa je bez dogovora sa parlamentarnom većinom nemoguće održati sednicu. Uprkos tome, Marjanovićeva uporno ponavlja da se ni sa kim neće dogovarati i poručuje naprednjacima da je smene. Naprednjaci pak insistiraju na konsultacijama, a da je smene neće, jer „postoji dogovor svih poslaničkih grupa o podeli predsedničkih mesta u odborima na osnovu izbornih rezultata”.
Nekako se stiče utisak da su obe strane rešile da se inate, pa ko duže izdrži. Slična situacija postojala je i u poslednjem skupštinskom sazivu, u kome su demokrate imale većinu, kada je predsednik Odbora za odbranu i bezbednost bio radikal Dragan Todorović, kome na pamet nije padalo da se konsultuje sa parlamentarnom većinom ni o terminu održavanja, ni o dnevnom redu sednica. Zakazivao ih je po sopstvenom nahođenju i uredno obaveštavao javnost kako sednica odbora opet nije održana jer „vlast nije došla” i tako sedam puta. I on je savetovao demokrate da ga smene. Demokrate su to izbegavale sa istim obrazloženjem sa kojim to sada rade naprednjaci u slučaju Odbora za kulturu i informisanje. Pravi razlog što su demokrate izbegavale da smene Todorovića bio je taj da mu se ne da argument za tvrdnje kako vlast maltretira opoziciju i otima joj ono što joj pripada. Isti razlog sada motiviše naprednjake da ne smene Marjanovićevu. Demokrate su, na kraju, bile prinuđene da smene Todorovića da bi se odblokirao Odbor za odbranu i bezbednost. Naprednjaci još odolevaju.
Da ima dobre volje i da stranačko inaćenje nije važnije od rada Odbora za kulturu, on bi funkcionisao bez ikakvih problema. To je moguće. Primer je Odbor za evropske integracije, koji radi kao sat, a predsednik mu je opozicionar Aleksandar Senić (SDS). I u onom sazivu u kome je Todorović predsedavao Odboru za bezbednost bilo je dobrih primera. Tako je Odbor za finansije, kome je predsedavao radikal Zoran Krasić, funkcionisao besprekorno. Krasić je, međutim, uvažavao, kako se to danas popularno kaže, realnost, pa je sednice zakazivao i predlagao dnevni red u dogovoru sa onima koji imaju većinu, mada je odnos snaga bio vrlo tesan, nije bilo lako obezbediti kvorum za rad. Krasić je od parlamentarne većine tražio samo da ga obaveste kad hoće da zakaže sednicu i da li imaju kvorum.
