Izvor: B92, 16.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupštinski odbori o Kosovu i Metohiji
Beograd -- Odbori Skupštine Srbije - za bezbednost i za Kosovo i Metohiju - uputiće svim relevantnim međunarodnim institucijama zahtev da na području Kosova i Metohije ne bude smanjen broj vojnika u okviru KFOR-a i UNMIK-a. Takva odluka doneta je nakon višečasovnog sastanka, koji su članovi odbora održali sa predstavnicima Srba sa Kosova i potpredsednikom vlade Nebojšom Čovićem, a na kome je analizirana situacija na tom području.
Tom prilikom, Čović je rekao da "ova >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << država ima strategiju i plan" za Kosovo i Metohiju, te da "nema razloga da se bilo šta krije i mistifikuje". On je rekao i da će država izaći sa planom povratka raseljenih i strategijom decentralizacije. Čović je, međutim, naglasio da nema dijaloga "demokratske vlasti i UNMIK-a", dok Srbiji ne bude isporučen bivši komadant Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca Šefćet Musliju. "Mi nećemo biti vlast ako taj čovek ne bude isporučen vlastima Republike Srbije. Tačno je da je njega uhapsio KFOR, tačno je da ga KFOR prati već dva meseca od kada je on pobegao sa juga Srbije, radi se o kriminalcu, razbojniku, kako god hoćete, gangsteru, koji je počinio niz krivičnih dela i na našoj teritoriji. Sada pričati da li ćemo mi prekinuti razgovore ili nećemo, prvo treba dobro saslušati izjavu. Da neće biti napretka, to ne znači da smo prekinuli razgovor. Ali verujte mi, neće biti napretka dok ne isporuče Šefćeta Muslijua", rekao je Čović.
Predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Momčilo Trajković izjavio je da se takođe zalaže za izručenje Musliua, ali i da to nije ključni argument zbog kojeg treba prekinuti saradnju sa UNMIK-om: "Mislim da je pitanje odnosa međunarodne zajednice prema povratku, prema bezbednosti, prema albanskim separatistima koji zloupotrebljavaju demokratske institucije mnogo krupniji problem".
Na istoj sednici, šef sektora za pravosuđe, policiju i bezbednost u Koordinacionom centru Svetislav Đurđević, rekao je i da postoje podaci o tome da su na prostoru Kosova postojali logori, ali da je teško proveriti da li takvih logora ima i na području Albanije. "Na samom Kosovu i Metohiji, u ovom momentu što mi znamo, to su bili neki prihvatni zatvori i tako dalje, svakako su bili u svoje vreme, ali više ih nema. Do nekih takvih tragova jesmo došli, a kada je reč o Albaniji stvar stoji isto, postoje podaci, ali koliko su verodostojni je jako teško govoriti. Stalno proveravamo i nećemo od toga odustati", rekao je Đurđević. On je, takođe, saopštio i da je od juna 1999. do maja ove godine, na području Kosova bilo 6.360 terorističkih napada, tokom kojih je ubijeno 1.191 lice, među kojima i 24 pripadnika MUP-a, kao i četvorica pripadnika Vojske Srbije i Crne Gore.
