Izvor: B92, 06.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština tek u martu
Beograd -- Sednice Skupštine neće biti pre redovnog prolećnog zasedanja, kažu u redovima vladajuće koalicije.
Dok vlasti tvrde da, za sada, nema potrebe za zakazivanjem vanrednog zasedanja, opozicija upozorava na hitnost usvajanja pojedinih zakona, posebno iz oblasti ekonomije.
Narodna skupština sastaje se obavezno u dva redovna zasedanja godišnje. Prvo redovno zasedanje počinje prvog radnog dana u martu, a drugo prvog radnog dana u oktobru. Redovno zasedanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ne može trajati duže od 90 dana. Narodna skupština sastaje se u vanredno zasedanje na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja narodnih poslanika ili na zahtev Vlade, sa unapred utvrđenim dnevnim redom.
Ovo su pravila propisana Ustavom, politička teorija na koju se poziva i šef poslaničke grupe DSS u republičkom parlamentu Miloš Aligrudić obrazlažući najavu da sednice neće biti, najverovatnije, do marta: "Da li je hitno procenjuje Vlada Republike Srbije, pa ako je hitno predlaže da budu razmatrani po hitnom postupku i da održimo vanrednu sednicu. Ako takvog predloga nema, onda sve stoji i čeka redovnu sednicu Skupštine. A ako neko smatra da sednica treba da bude ranije, a predstavlja opoziciju, zna se šta mu je činiti".
Poslanik opozicione Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić kaže da zna koja su prava poslanika, ali dodaje da mu nije jasno zbog čega se parlament ne sastaje na zahtev Vlade. U skupštinskoj proceduri nalaze se, između ostalih i predlozi izmena i dopuna zakona o privatizaciji, planiranju i izgradnji - čiji je predlagač SRS: "Oni znaju da ne možete sad da skupite 84 potpisa zbog odnosa između SRS i DS, zbog činjenice da je DS napustila Skupštinu, a naravno da niko od nas ne želi da sarađuje sa Živadinom Lekićem i otetim poslanicima iz nekih drugih poslaničkih grupa, i sad to zloupotrebljavaju na najgori mogući način i javnosti predstavljaju kao da u Srbiji nema ništa da se radi".
Na značaj usvajanja ključnih ekonomskih zakona - poput Zakona o investicionim fondovima koji čeka da dođe na dnevni red, ali i zakoni o denacionalizaciji, preuzimanju i hartijama od vrednosti - upozorava i profesor ekonomije Miodrag Zec: "Sad, praktično, imamo jedan galimatijas - pod firmom investicionih fondova mi, praktično, imamo preduzeća formirana iz inostranstva, koja preuzimaju većinski paket akcija u kompanijama, a istovremeno, ako se formiraju investicioni fondovi u skladu sa zakonom koji je normalan, i u skladu sa Evropom, oni bi, najčešće mogli biti manjinski vlasnici. Znači, taj problem monopola u realnom sektoru, monopola u preuzimanju je veliki problem i tu se krije veliki broj krupnih i sitnih interesa. Mislim da te zakone treba što pre doneti, jer, imam utisak, ako se ovako nastavi, biće doneti kada proces privatizacije i preuzimanja bude završen - što onda nema nikakvu ni svrhu da se donose".
Osim ekonomskih, na sednicu republičkog parlamenta, između ostalih, čekaju i predlozi zakona o rehabilitaciji, amnestiji, sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, kao i izmene zakona o radiodufiziji.
