Izvor: B92, 11.Nov.2008, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština o pravosudnim zakonima
Beograd -- Skupština Srbije završila je načelnu raspravu o setu pravosudnih zakona koji predviđaju reformu pravosudnog sistema i nove standarde za izbor sudija i tužilaca.
Reč je o predlozima zakona o sudijama, o Visokom savetu sudstva, o javnom tužilaštvu, o Državnom veću tužilaca, o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima, kao i o Predlogu zakona o uređenju sudova. Zakonske predloge obrazlaže ministarka pravde >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Snežana Malović.
Ona navodi da je Srbija kroz te zakone krenula u suštinsku reformu pravosuđa. Opozicija, ali i pojedine stranke vladajuće koalicije, kritikovale su predložene zakone. Najveću polemiku u javnosti, ali i u Skupštini, izaziva odredba o opštem izboru sudija.
Ministarka pravde Snežana Malović navodi da ponovni izbor svih sudija proističe iz Ustavnog zakona i odbacuje primedbe Društva sudija Srbije da je reizbor neustavan i nepotreban.
Ona je rekla da predloženi pravosudni zakoni predviđaju nova rešenja koja će dovesti do suštinske reforme pravosuđa i do povećanja efikasnosti sudstva.
Malovićeva je kazala da usvajanjem predloga zakona o uređenju sudova više neće postojati opštinski sudovi.
Umesto njih biće formirani osnovni, umesto okružnih viši sudovi, formiraće se apelacioni i vrhovni kasacioni sud, a umesto trgovinskih postojaće privredni sudovi, kazala je ona.
Malovićeva je navela da Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva predviđa postojanje 34 osnovna suda, 45 prekršajnih, 26 viših sudova, 16 privrednih i četiri apelaciona suda.
Ona je kazala da će postojati sudske jedinice u kojima će se obavljati suđenja i svi drugi poslovi, poput podnošenja podnesaka, tužbi, žalbi i overa, čime će građanima u potpunosti biti pristupačan sud.
Malovićeva je navela da će se "sudije birati za sudove, a ne sudijske jedinice", čime će se izbeći uticaj lokalne sredine na rad sudija i doći do izjednačavanje sudske prakse.
Prema njenim rečima, predloženi zakoni će početi da se primenjuju od 1. januara 2010.
S druge strane, ni sve stranke vladajuće većine ne podržavaju predložene zakone.
Savez vojvođanskih Mađara neće glasati za smanjenje broja sudova.
Oni traže da, umesto sedam, u Vojvodini bude deset osnovnih sudova.
Poslanik Saveza vojvođanskih Mađara Laslo Varga kazao je da je potrebna reforma pravosuđa, ali je naveo da taj predlog zakona ne uzima u obzir veoma važne činjenice.
On je kazao da predlog ignoriše činjenicu da je Srbija multietnička zajednica i zatražio je da se broj osnovnih sudova sa 34 poveća na 37, odnosno da osnovni sudovi postoje i u Senti, Bačkoj Topoli i Bečeju.
Varga je kazao da ta stranka ne može podržati Predlog zakona o sedištima sudova ako njihov predlog ne bude prihvaćen. On je naveo da su ostali zakoni dobri i da će ih podržati.
Opozicija takođe ima brojne zamerke.
LDP navodi da se sudska vlast ne može uspešno reformisati ukoliko se ne reformišu zakonodavna i izvršna vlast.
Set pravosudnih zakona predviđa i novu organizaciju sudova.
Predviđeno je postojanje sudova opšte nadležnosti: osnovni, viši, apelacioni, vrhovni kasacioni sud. Sudovi posebne nadležnosti biće: privredni, privredni apelacioni sud, prekršajni sudovi, viši prekršajni sud i upravni sud.
Šta sadrže predlozi
Predlogom zakona o sudijama se prvi put uvodi odgovornost sudija, a izbor sudija kao i njihovo razrešenje biće u nadležnosti Visokog saveta sudstva, a ne parlamenta kao što je do sada bio slučaj.
Savet će takođe predlagati kandidate za prvi izbor sudija Skupštini Srbije.
Predlogom zakona o javnom tužilaštvu reguliše se organizacija i nadležnost tužilaštva, a novina je to da će tužioci, posle prestanka tužilačke funkcije automatski biti izabrani za zamenika tužioca.
Prema predlogu zakona o uređenju sudova neće više postojati opštinski sudovi, a umesto njih će biti formirani osnovni, umesto okružnih će biti viši sudovi, formiraće se apelacioni i vrhovni kasacioni sud, a umesto trgovinskih postojaće privredni sudovi.
Sudije izabrane u skladu sa novim zakonom stupiće na funkciju 1. januara 2010. godine.
Na dnevnom redu sednice koja je počela 5. novembra su i izmene zakona o osiguranju depozita i o Agenciji za osiguranje depozita, kao i izmene Zakona Zakona o putnim ispravama.
