Izvor: B92, 29.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština o otpisu kamata
Beograd -- Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je penzionerima da će ispunjenje obećanja o povećanju penzija zavisiti od svetskih ekonomskih kretanja.
Penzioneri Srbije u 2009. godini najverovatnije neće dobiti znatno uvećane penzije. Ostvarenje predizbornog obećanja vladajuće koalicije, po kome bi prihodi penzionera dostigli nivo od 70 odsto prosečne zarade u Srbiji, po svemu sudeći, biće pomereno za 2010. godinu.
Predsednik Srbije Boris Tadić kaže da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << to, ipak, ne znači da se odustalo od obećanja datih penzionerima, kao i da će sve zavisiti od ekonomske situacije u zemlji.
Najstariji građani Srbije u narednom periodu budno će pratiti i ekonomsku situaciju u svetu, budući da će obećano povećanje penzija, kako u vladajućoj koaliciji najavljuju, zavisiti od uticaja globalne finansijske krize na srpsku ekonomiju.
Da će povećanje penzija verovatno sačekati neko bolje vreme, posle lidera PUPS-a Jovana Krkobabića potvrdio je i predsednik Srbije Boris Tadić, koji je o dinamici rasta penzija, kao lider demokrata, pregovarao sa koalicijom SPS-PUPS.
Obrazloženje da se povećanje penzija odlaže zbog globalne finansijske krize, koje je najpre dao predsednik PUPS-a i potpredsednik vlade Jovan Krkobabić, danas su ismevali i oštro kritikovali poslanici opozicije.
"DSS je odavno rekla da nikada neće biti opozicija građanima, već Vladi Republike Srbije, i da vam kažem nešto - ja nemam kući babune, već roditelje, koji su takođe penzioneri i oni žele da im penzije budu veće. Mi jesmo za povećanje, ali mi nećemo nikada lagati građane da je nešto moguće što je nemoguće sprovesti”, rekao je poslanik DSS-a Miroslav Petković.
Jedini poslanik PUPS-a, Momo Čolaković, braneći predsednika svoje stranke, podsetio je da je sadašnja opozcija koja je bila na vlasti 2005, tada usvojila, kako je ocenio, najporazniji zakon o penzionom osiguranju.
Iako je povećanje penzija na nivo od 70 dsto prosečne zarade bilo glavno predizborno obećanje, u koaliciji SPS-PUPS tvrde da nisu prevarili svoje birače, za šta ih je opozicija optuživala tokom žučne skupštinske rasprave.
"Sve to ćemo uskladiti sa realnom ekonomskom situacijom. Ne mogu da anticipiram, ali mogu da kažem da će to biti razrešeno u realnom vremenskom roku potrebnom da se se to razreši”, kazao je šef poslaničkog kluba SPS-a Branko Ružić.
Ministarka finansija Dijana Dragutinović ponovila je da u budžetu nema novca za sve i da Vlada mora da se opredeli za to da li će da poveća penzije ili da ostvari infrastrukturne projekte.
MMF za jedno, poslanici za drugo
Predstavnici MMF-a kritikuju nameru da se penzije u Srbiji povećaju na 70 odsto plate u 2009, od čega je, u međuvremenu, odustao i inicijator Jovan Krkobabić.
Predstavnici MMF-a počinju razgovore u Beogradu o ekonomskoj politici za 2009. godinu, između ostalog i o najavljenom povećanju penzija.
Ekonomista Miodrag Zec kaže za B92 da je moguće da je na potpredsednika vlade da promeni stav o povećanju penzija možda uticao i dolazak misije Međunarodnog monetarnog fonda u Beograd, o čemu možete čitati u posebnoj vesti.
Međutim, s političke tačke, Krkobabićeva najava naišla je na oštru reakciju u republičkom parlamentu, gde su poslanici opozicije optuživali Krkobabića da je pogazio svoja predizborna obećanja.
Jovan Krkobabić je za odustajanje od namere o povećanju penzija ponudio objašnjenje da bi sve bilo drugačije da nema svetske finansijske krize.
"Pošto ulazimo u nove probleme, nećemo da rušimo državu. Moramo taj projekat pomeriti na neko vreme, moguće do kraja 2010. godine", rekao je Krkobabić.
Takav stav razljutio je poslanike opozicije u Skupštini Srbije, koji su podsećali na to da je povećanje penzija bilo jedno od obećanja prilikom formiranja Vlade Srbije.
Velimir Ilić iz Nove Srbije rekao je da su "narodnjaci" pri formiranju vlade otvoreno rekli predstavnicima PUPS-a da povećanje penzija nije realno. Krkobabiću je Ilić rekao da "vara penzionere i da vodi računa samo o interesu članova svoje familije".
"Rekao je da ako se ne ispuni obećanje, on izlazi iz vlade. Nije ispunio obećanje, neka sada izađe iz vlade. Nemoj da laže Srbiju, dosta je prevara", rekao je Ilić.
On je dodao da je i "priča o podeli besplatnih akcija prevara, kao i 'bele šengen vize' i ulazak u EU".
Raspravu je nastavio šef poslaničkog kluba PUPS-a Moma Čolaković, koji je rekao da ne traži da se za povećanja penzija prelivaju sredstva od drugih korisnika, već da postoje realni izvori za to.
On kaže da je sigurno da će u 2009. godini biti donet zakon koji će utvrditi da penzije budu na nivou 70 odsto prosečne plate.
"Pripremljen je novi zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji će regulisati i drugi naš cilj da penzija bude 70 odsto prosečne plate, i to će sigurno biti, i to u 2009. godini", rekao je Čolaković.
On je naveo da su poslanici PUPS-a iznenađeni reakcijom donedavne vlasti, posebno "gospode koja su vređala penzionere, poslanike i dostojanstvo skupštine" i dodao da je najporazniji zakon za penzionere donet 2005. godine upravo u vreme "njihove vlasti i koji je doveo penizonere u bedu u kakvoj se sada nalaze".
Za govornicom je Čolakoviću replicirao šef poslaničkog kluba DSS-a Miloš Aligrudić, koji je optužio pojedine članove PUPS-a da su upropastili Republički penzioni fond, pošto su neki tadašnji čelnici tog fonda sada članovi PUPS-a.
Aligrudić je upitao Čolakovića "da li je svestan da su oni sa SPS-om upropašćavali Srbiju godinama i da je sve ono što su radili od devedesetih godina naovamo pravo vređanje Srbije".
"Upropastio PIO 90-ih"
Poslanici su zatim pominjali i prošlost Jovana Krkobabića. Poslanik Liberalno-demokratske partije Slobodan Maraš podsetio je da je 90-ih godina na čelu Penzionog fonda bio upravo Krkobabić.
"Ko je ispraznio Penzioni fond, kada se to desilo? Devedesetih godina. Ko je tamo radio? Potpredsednik vlade Jovan Krkobabić. I još nešto da vam kažem. 90-ih godina je uvedena praksa da se ne plaćaju porezi i doprinosi. Penzioneri u ovoj zemlji se dobro sećaju ko je ispraznio penzione fondove", rekao je Maraš.
U odbranu Krkobabića stao je njegov stranački kolega, poslanik PUPS-a Đura Perić, koji je rekao da je Krkobabić bio predsednik upravnog odbora Fonda samostalnih delatnika, koji je dobro radio.
On je, takođe, rekao i da potpredsednik vlade nije obećao da će se povećanje penzija desiti 2009, već da će se one postepeno povećavati u narednom periodu, što je, u stvari, 2010. godina.
Potpredsednik vlade Krkobabić je rekao da o pitanju rasta prosečnih penzija nije razgovarao s koalicionim partnerima u vladi jer, kako je kazao, "nema potrebe da se dogovaramo o dogovorenom".
"Cela projekcija nije ničije predizborno obećanje i nije ničija lična volja ili subjektivno mišljenje. Ta projekcija je rezultat koalicionog sporazuma", rekao je on.
Kolundžija: Politikanstvo
Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija izjavila je da vlada nije odustala da pronađe rešenja za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja penzionera.
Ona je novinarima u skupštini rekla da vlada "sagledava novonastalu situaciju koja je posledica svetske finansijske i ekonomske krize i da se u tom smislu ponaša odgovorno".
"Ono što sada ulazi u sferu politikanstva jeste izražavanje netrpeljivosti prema političkoj partiji (PUPS) koja je zastupala interese penzionera", kaže ona.
"To je na neki način iskaljivanje besa na tu partiju što je odabrala koaliciju koju je odabrala i što je napravila savez sa namerom da se ostvare ciljevi koje je proklamovala na izborima", istakla je ona.
Skupština o otpisu kamata
Skupština Srbije završila je objedinjenu načelnu raspravu o predloženim zakonima o otpisu kamata na pojedine poreske obaveze, na doprinose za socijalno i zdravstveno osiguranje.
Parlament će rad nastaviti sutra raspravom o amandmanima na predloženi rebalans ovogodišnjeg budžeta u kojem je deficit povećan sa 40,9 na 45,8 milijardi dinara.
Ministar zdravlja Tomica Milosavljević rekao je na kraju večerašnje načelne rasprave da je predloženi zakon o mirovanju i otpisu duga po osnovu doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje pragmatično rešenje.
Prema njegovim rečima, zakon rešava zatečeni problem višegodišnjeg nagomilavanja dugova i obezbediće održivi zdravstveni sistem.
Predlogom zakona o otpisu kamata na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje, koji je na dnevnom redu, predviđeno je da se preduzećima, preduzetnicima i građanima omogući da počnu redovno da izmiruju obaveze za zdravstveno osiguranje.
Predloženo je da se do 2012. godine dužnicima zamrznu dugovi po osnovu neizmirenih kamata, nastalih do kraja 2008. godine, ali da oni od 1. januara 2009. godine počnu da redovno izmiruju ranije i tekuće obaveze.
Predlog zakona o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje se odnosi na kamate na dospele obaveze na deset vrsta poreza među kojima su porez na dobit preduzeća, prenos apsolutnih prava, nasleđe i poklon i porez na promet.
Taj zakonski predlog podrazumeva delimični ili potpuni otpis te kamate u zavisnosti od toga kada dužnik izmiri osnovni dug. Skupština je sinoć završila načelnu raspravu o rebalansu budžeta.
Ko ima šta da kaže
Predsednica parlamenta je rekla da poslanici imaju vokabular koji su imali i u prethodnom periodu, ali je zamolila da se poštuje dostojanstvo građana, vlade, predsednika Srbije.
"Sasvim je dozvoljeno da biranim rečima upućujemo kritike. Postoji mogućnost da izričem mere, ali vaša verbalizacija je stil vašeg političkog života", poručila je Đukić Dejanović poslanicima.
Ministarka finansija Dijana Dragutinović, koja prisustvuje sednici, nije bila pošteđena "prozivke" radikala, koji su rekli da se ne javlja za reč jer nema šta da kaže i ne želi da se uključi u raspravu.
"Imam šta da kažem", odgovorila je ministarka i objasnila da se, kada je reč o zakonu kojim se otpisuju kamate po osnovu poreza na socijalno osiguranje, radi o starim dugovima jer je 80 odsto dugova nastalo tokom devedesetih godina, a kasnije su im samo pripisivane kamate.
"Cilj donošenja zakona je da se kompanijama omogući da redovno izmiruju tekuće obaveze. Dužnici neće biti oslobođeni od plaćanja osnovnog duga nastalog do kraja 2007. godine, već samo plaćanja kamata ako u naredne četiri godine izmiruju tekuće obaveze", objasnila je Dragutinovićeva.
