Izvor: Blic, 01.Feb.2009, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skupština koči ulazak u EU

Dušan Siđanski

Srbija treba da preduzme više koraka, i to odmah, da bi spremno dočekala pregovore o pridruživanju. Svi sa kojima sam razgovarao, a to su predsednik Tadić, ministar Jeremić, potpredsednik Đelić, Milica Delević, znaju kako pripremiti Srbiju, ima oko 45 zakona koje treba uvesti kroz Skupštinu, ali vi imate problem sa Skupštinom, kaže u intervjuu za „Blic nedelje" Dušan Siđanski, specijalni savetnik predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Barosoa.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Ti zakoni jesu pred Skupštinom, ali za sada samo njih 14 je prošlo. Prema tome nije za kašnjenje uvek kriva EU nego je problem i ovde, ali to je politički problem, opozicije, ucenjivanja.

Treba pregovarati, treba pripremiti teren za pregovore, što podrazumeva i administraciju, privrednike, ljude.



Šta treba konkretno učiniti mimo usvajanja zakona?

– Što se administracije tiče, treba organizovati jaku koordinaciju. Ne može svaki ministar da igra svoju samostalnu ulogu, mora postojati strategija zemlje. I predsednik se trudi da izda direktive, ali posle toga razni ministri treba da imaju istu strategiju.



Konkretno?

– Imam utisak da kada jedan ministar ide u Brisel, on poznaje stvari iz svoje oblasti, ali ne konsultuje dovoljno ove druge. I, prema tome, u Briselu se stiče utisak da Srbija nema jednu koherentnu politiku što se tiče

Ko je Siđanski?

Dušan Siđanski rođen je u Beogradu. Uoči Drugog svetskog rata napustio je Jugoslaviju. Od tada živi i radi u Švajcarskoj. Osnivač je departmana za političku nauku na Fakultetu za ekonomske i socijalne nauke u Ženevi, gde je predavao. Sada je profesor Instituta za evropske studije Ženevskog univerziteta i potpredsednik je Instituta za istraživanja institucija i kulture Evrope u Parizu. Jedan je od prvih pobornika ideje o ujedinjenoj Evropi.

približavanja EU. Potrebna je koordinacija. Drugo, misija u Briselu je jako mala, nije dovoljna.



Ima svega devetoro ljudi.

– Da, a kada pomislite da Hrvati imaju 150, da ne govorimo o Nemcima i drugima.



Zašto nam treba brojna misija u Briselu, na kojim konkretno poslovima treba da budu angažovani ti ljudi?

– To je jako komplikovan sistem. Ne može jedan čovek da prati tri, četiri oblasti, poljoprivredu, ekonomiju, kulturu"



Da li je to stvar lobiranja ili implementacije?

– To su i pregovori i razmena informacija, ali glavno je uspostaviti dijalog s tim ljudima na svim nivoima, jer ne treba misliti, ako ministar ode u Brisel, da je video sve. On vidi najveći nivo, a važno je da se ima komunikacija i s onima manjim „šrafovima", jer upravo oni drže te čvorove. Kada samo pomislite da ima 27 komisija, oko 20 generalnih direkcija, samo to da sledite, nemoguće je sa devetoro ljudi. A da biste se spremali za pregovore, treba znati sve te mehanizme iznutra, naročito što se oni u Briselu vrlo brzo smenjuju. U Švajcarskoj imamo bilateralne relacije, a to znači da svakog dana Švajcarska mora da se adaptira onome što oni u Briselu reše. To je jako veliki problem.



Ukoliko ekspresno usvoji zakone, kojom brzinom Srbija može u EU?

– Onda ima za prepreku Holanđane, ali bez obzira na to treba spremati već sada pregovore sa Komisijom i Savetom, tako da kada dođe momenat, a jednog dana će se Holanđani verovatno probuditi i shvatiti da ne može stalno da se natura Srbiji uvek isti uslov, treba biti spreman.



Da li EU kroz Sloveniju blokira Hrvatsku i da li Holandija zapravo ima zadatak od EU da blokira pridruživanje Srbije ?

– Nikako, ja znam da to nije istina. To je stvarno rešenost Holanđana.



Sem Mladića i zakona, da li postoji još neki uslov za Srbiju u pridruživanju u EU, da li je to priznanje Kosova?

– Ne verujem. Pitao sam to, prijatelji iz Evropske komisije su mi rekli: „Pa, mi imamo više članica koje nisu priznale Kosovo." Prema tome, priznanje Kosova nije problem Unije, nego raznih država, to je sasvim na drugom nivou i to ne može da spreči niti pregovore, niti ulazak Srbije u Evropu. Srbija hoće na miran način da nađe soluciju za Kosovo, i to je u Briselu sasvim jasno. S druge strane smatram da nijedan princip, ni demokratije, ni manjina, ni ljudskih prava koji su bazični za Evropu nije respektovan na Kosovu.



Preporučujete Srbiji da prepusti Evropi da pokuša da reši taj problem?

– Ne, Srbija mora da bude aktivna u diplomatiji kao što jeste, a Srbi koji žive na Kosovu treba da idu na sud u Strazbur kada imaju probleme ljudskih prava. Jer, cilj Evrope nije da stvori konfliktnu situaciju koja može da traje godinama.



Zašto EU onda odobrava formiranje bezbednosnih snaga Kosova?

– Ne znam kakve su to formacije, iako sam lično protiv toga, jer protiv koga se brane, pa oni već imaju jaku američku bazu na Kosovu, vojske tamo već ima – oko 17.000 evropejaca i drugih.



Da li se u EU pitaju isto što i vi?

– EU nije jedna persona, ima različitih mišljenja.



Šta je problem Srbije? Zašto smo toliko iza drugih, ne samo Bugara, Rumuna, Čehoslovaka, Hrvata?

– Prvo, Srbija je, posle svih tragedija koje je doživela, na relativno dobrom putu. Drugo, razlika je što kada uđete i počnete da sprovodite plan EU, kapital ulazi mnogo lakše"



Da nije problem Srbije emotivna veza prema Rusiji?

– Pa ima emotivne veze, ali ne treba preterati. Nije Srbija udata za Rusiju, iako ima to neke veze, mada, čak u jednom momentu Rusija nije bila dovoljno jaka da stvarno pomogne Srbiji. Kada je počeo rat nije reagovala kao stvarni prijatelj, možda je bila suviše slaba.



Šta je onda kočnica?

– Ima više elemenata, prvo Holanđani, iako je očigledno da predsednik i Vlada traže Mladića aktivno. Jedan general, po mom mišljenju, koji ima čast ili bi trebalo da se preda, ili da" Znate, nije normalno da se jedan general krije, beži. To je klopka koja zadržava Srbiju. Iako je većina zemalja pozitivna prema Srbiji, kao Francuska, Nemačka"



Ima li neko interes da Srbija ne uđe u EU i ko?

– Možda neki misle koliko će to koštati, drugi da nije momenat da se EU proširuje kada ima tolike unutrašnje probleme, ali niko nema interes da ne sačuva mir. A način da se sačuva mir je proširiti Evropu na Balkanu. Jer, Balkan je nemirna sfera. Evropa je jedina mogućnost da se prevaziđu problemi granica.



Hoćete da kažete da EU strahuje da se ponovo ne zapali fitilj na Balkanu?

– Ne mislim da strahuje, ali da želi da osigura mir, to je sigurno. Ne verujem da momentalno ima elemenata da bi se sve to zapalilo, ali nikad se ne zna. Vidite šta se desilo u Grčkoj. Mirna zemlja, i – odjednom to se raspalilo.



Za nas su veoma značajne veze sa SAD.

– Situacija sada naročito zavisi od Obame. Ali SAD više nije najjača sila, izvinite. Kada nemate ekonomsku moć, vojna moć opada. I veliki istoričari pisali su o propadanju imperija onda kada one iznutra oslabe. A zamislite koliki su sada dugovi Amerike ako je samo rat u Iraku koštao 3.000 milijardi dolara. Dve generacije treba da se smene da se sve to isplati.

Ali, ma kako teška situacija bila u Americi, Obama je više za mir nego za rat.



Kako se u EU tumači izjava američkih zvaničnika da se situacija na Balkanu zaoštrava. Mi to ne vidimo, šta to zapravo znači?

– Smatram da situacija nije zaoštrena jedino ako će nešto da provocira. Ali, ne verujem da je to cilj. Mislim da ako se SAD otvori vrata prema Rusiji i obrnuto, idemo na razoružanje, jer SAD ne može više da plaća milijarde za naoružanje. A to onda ima direktan efekt i na Srbiju.

Nastavak na Blic...