Izvor: Blic, 09.Jan.2009, 06:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skupština efikasnija bez prenosa na RTS

Direktni prenosi skupšti­nskih sednica na Drugom programu RTS jedan su od razloga česte parlamentarne blokade i neefikasnog rada poslanika. I mada je gledanost ovih prenosa slaba, opozicija ne želi da ih se od­rekne, a vladajuće stranke se ne usuđuju da raskinu politički dogovor koji svima donosi samo štetu i javni servis pretvara u politički bagatelnu govornicu radikala.

- Skupština bi radila mnogo bolje da prenosa nema, ali je ne bi bilo jer bi opozicija izašla >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i blokirala je - kaže kratko za „Blic" direktor RTS Aleksandar Tijanić, odbijajući da dalje objašnjava ovakav stav koji neminovno vodi zaključku da je javni servis „na braniku" parlamenta, što mu, naravno, nije u opisu posla.

Televizijski prenosi skupštinskih debata, koje stranke koriste kao priliku da iznose političke stavove ili napadaju protivnike, nisu zakonska obaveza RTS. Ipak, menadžment RTS nije nezavisno odlučio da prenosi sednice Skupštine, a Boško Ristić, poslanik DS u Skupštini i jedan od pisaca novog skupštinskog poslovnika, to ovako objašnjava:

- Nije javni servis tu da bi pravio probleme, nego da informiše. Odluka o prekidu prenosa bila bi tretirana kao politička i svi bi rekli: „evo, ovi iz DS pritisli Tijanića". To niko ne bi cenio kao poslovnu odluku nezavisnog RTS. Priznajem da skupštinski TV prenosi podstiču ponašanje koje liči na partijsku tribinu i jedan su od razloga neefikasnog rada, ali mi moramo da poštujemo volju opozicije i da pronađemo neki balans - kaže Ristić za „Blic" i najavljuje da će u novom poslovniku postojati odredba kojom će se Skupština obavezati da će omogućiti tehničke uslove da svaka zainteresovana televizija može da prenosi ono što želi iz rasprave.

Od nezavisne i profesionalne odluke samih novinara da li nešto treba preneti iz Skupštine i u kojoj meri deli nas odluka političke elite da dopusti nezavisno novinarstvo.

- Javni servis mora da ima nezavisno rukovodstvo koje bez političkih pritisaka mora da odredi šta je javni interes građana, to svakako ne može biti da se direktno prenosi svaka Šešeljeva dosetka na sudu ili vređanja radikala za govornicom. I jedno i drugo su moneta za političku trgovinu i rezultat političkih pritisaka - kaže za „Blic" Rade Veljanovski, profesor na Fakultetu političkih nauka i jedan od pisaca medijskih zakona.

Nijedna od zemalja sa dugom demokratskom tradicijom u Evropi nema direktne skupštinske prenose, ali omogućavaju medijima da nesmetano prenose sve za šta su sami zainteresovani. Čak se ni u zemljama u regionu, gde vlada pojačano interesovanje za skupštinska zasedanja, ne prenosi svaka sednica.

Skupštinu prosečno prati 200.000 gledalaca

Prema podacima agencije „AGB Nilsen", koja se bavi merenjem gledanosti, u decembru je rejting skupštinskih zasedanja bio 2,8, što znači da je prenose prosečno gledalo 200.000 ljudi. Tokom celog decembra bar jedan minut rasprave videlo je 76 odsto građana, to jest 5.350.000 ljudi, ali su se u proseku zadržavali jako kratko, pa je ukupno viđena samo jedna petina skupštinske rasprave. Istraživanja pokazuju da su penzioneri najčešći gledaoci. Primera radi, mečevi srpski tenisera imaju dvocifreni rejting.

Nastavak na Blic...