Izvor: Blic, 28.Sep.2008, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skupština blokira Srbiju

Ako me pitate da li će možda neko postaviti kao uslov za ulazak Srbije u EU da Srbija prizna nezavisnost Kosova, ili da menja svoj Ustav, ja sam uveren da se to neće dogoditi. Ja mislim da nema mesta zahtevu da Srbija promeni svoj Ustav u odredbi koja se odnosi na Kosovo, kaže u intervjuu za „Blic nedelje" Goran Svilanović, konsultant za jugoistočnu Evropu Ekonomske komisije za Evropu i bivši šef diplomatije.



Koliko smo realno daleko od EU?

>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />- Ja se ne usuđujem da izgovaram datume. Savetovao bih i našim zvaničnicima da budu pažljivi s datumima. S jedne strane ih razumem jer, da bi se velike stvari napravile, potrebno je da građani budu ohrabreni da su ciljevi dostižni u relativno kratkom roku. S druge strane, iza neostvarenih obećanja sledi veliko razočaranje građana. I za to se plaća politička cena na izborima.

Sećam se i da je ranije pominjana i 2007. godina kao datum ulaska u EU. Danas se govori o tome da Srbija sa svoje strane bude spremna do 2012, a da zaista i postane članica 2014, neki u EU misle da će možda biti spremna tek 2017.

Suština je u tome da Srbija bude spremna, da se toliko reformiše i naša ekonomija, i naše institucije, pre svih pravosuđe, policija, državna uprava, obrazovanje...



Da mi sami uredimo našu državu?

- Dakle, radi se o tome da se zemlja promeni, da se u njoj bolje živi. Siromašna Srbija sa velikim socijalnim problemima, sa korumpiranim strankama ili blokiranim pravosuđem neće biti dobrodošla u EU. Zato bih uvek preporučio političarima i građanima da vrše pritisak na vladu da sa svoje strane menja Srbiju. Da sve institucije rade brže. U ovom trenutku kritično je stanje u Skupštini Srbije. Ona blokira zemlju. I to je blokira u ostvarivanju rokova koji se meni čine realnim i dostižnim. Pre svega, da nam tokom 2009. godine konačno ukinu vize i drugo, da dobijemo status kandidata.



Koliko je dobro što menjamo ljude koji vode razgovore s Evropom, ranije je to bio Đelić, sada je to Dačić, koga sigurno u Briselu ne poznaju, a pitanje i koliko ga rado vide?

- Ja sam čuo da su ti razgovori Dačića s komesarima EU prošli dobro. Primljen je kao što će biti primljen svaki naš ministar. I ostali ministri imaće potrebu da razgovaraju sa svojim partnerima u Briselu ili zemljama članicama. Međutim, tim za pregovore je jedan i šef tog tima je potpredsednik Vlade Božidar Đelić i tu nema promena. On će, zajedno sa Kancelarijom za pridruživanje i sa ministrom Jeremićem, voditi ovaj proces.



Koliko se pitanje EU u Srbiji koristi za političke obračune?

- Svakodnevno, i to već više godina. Verovatno je da će to biti slučaj i ubuduće. Zato je bilo važno da što veći broj poslanika i stranaka podrži ratifikaciju Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji. Da posle toga ne bi mogli da dovode u pitanje same osnove politike ove ili neke sledeće vlade, sam taj cilj, da zemlja bude članica EU.



Odnosi Srbije i SAD su zategnuti, hoće li se nešto promeniti posle izbora u Americi?

- Imao sam priliku da upoznam gotovo sve sadašnje i buduće aktere na američkoj sceni, predsednike Buša i Klintona, Ala Gora, senatorku Hilari Klinton, senatora Mekejna, senatora Bajdena. Sve osim Baraka Obame i Sare Pejn. Moje je iskustvo da ni Srbija ni Kosovo nisu tema na osnovu kojih odlučuju američki birači. I drugo iskustvo - pokazalo se da što se nas i naših životnih pitanja tiče, nije bilo od prevelike važnosti to što je pre osam godina pobedio Buš, a ne Al Gor. Zato mislim da je neumesno podizati prevelika očekivanja od smene administracije u Vašingtonu. Početkom naredne godine doći će do velike seobe u i iz Vašingtona. Mnoga će se lica promeniti. Na globalnom planu to je od ogromne važnosti. Za Srbiju, mislim da to ne znači suštinsku promenu politike. Zato Srbija već sada mora da koristi svaku priliku koju ima da unapređuje odnose sa SAD, kao i da uspostavlja odnose i sa predstavnicima moguće nove administracije, ali ne sme da ima velika očekivanja da će se sve suštinski promeniti.



Koliko nam potezi Rusije pomažu (odmažu) i koliko tim potezima Rusija brani svoje pozicije?

- Naši interesi su se unekoliko poklopili s njihovim. Mislim da je to dobro i da moramo strpljivo da unapređujemo i ekonomske i političke odnose sa Rusijom. I to ne samo zbog Kosova, nego u svim oblastima i iz svih razloga. Za mene je važno da ne izgubimo nijednog trenutka iz vida kuda idemo i šta radimo. A za mene to znači da se krećemo ka članstvu u EU. I potrebno je da razumemo da unutar Evropske unije, kao i u stalnom unapređivanju saradnje sa programom Partnerstvo za mir Natoa, mi otvaramo i dodatni prostor za unapređenje bilateralnih odnosa sa Rusijom. Mislim da greše oni koji veruju da ulaskom u EU ili produbljivanjem saradnje sa Natoom, Srbija okreće leđa Rusiji. Srbija izvan ovih integracija nije naročito zanimljiv partner Rusiji.



Mislite li da je inicijativa pred UN dobar potez i hoće li nam doneti pozitivne poene?

- Nadam se da će inicijativu usvojiti Generalna skupština i da će Međunarodni sud pravde biti u prilici da da savetodavno mišljenje. To će svakako doprineti porastu ugleda Vlade Srbije kod njenih građana. Porašće ugled i u velikom delu međunarodnog javnog mnjenja. Ali mislim i da je najbolje što možemo da uradimo da odmah po okončanju zasedanja UN, dok čekamo odluku Suda, nastavimo započeti dijalog sa svim ključnim međunarodnim odlučiocima, dakle, sa UN, Briselom, Vašingtonom i Moskvom, o tome kuda i kako dalje u vezi s Kosovom. Pre svega imam u vidu potrebu nastavka dijaloga sa EU o zajedničkoj ulozi na Kosovu. Mislim pre svega na životna pitanja koja se odnose na slobodu kretanja ljudi i roba. Dakle, tu je uloga i mogući doprinos Srbije veliki i Evropa bi samo poželela takvog partnera. Ne smemo da dozvolimo da stvari idu bez učešća Srbije. A stvari će nastaviti da idu bez učešća Srbije ako mi ne nastavimo dijalog sa EU o ulozi EU na Kosovu.



Zalažete se za dijalog Beograda i Prištine, pre svega zbog položaja srpskog življa na Kosovu, šta prvo treba uraditi?

- Mislim da je prvi korak napravljen susretom šefa Unmika Zanijerija i našeg ministra za Kosovo, Bogdanovića. Ako ima teškoća da se uđe u direktan dijalog sa Fejtom, šefom evropskog prisustva na Kosovu, onda bi trebalo nastaviti ovaj dijalog sa Zanijerijem i iskoristiti ga da se što veći napredak postigne u petouglu koji čine Vlada Srbije, Vlada Kosova, UN, EU i Kfor. Ne moramo o svemu da se saglasimo, ali moramo zajedno s njima direktno ili indirektno da tražimo konkretna rešenja za životne probleme svih koji na Kosovu žive. Beograd je posebno odgovoran prema Srbima koji žive na Kosovu, na severu i u enklavama.

Nema skrivenih namera Holandije

Da li se iza stava Holandije krije u stvari zajedničko mišljenje Evrope?

- Moje je mišljenje da nema skrivene namere ni u stavu Holandije, ni u stavu bilo koje druge zemlje članice EU. Postoje ozbiljne dileme unutar zemalja članica, kod njihovih građana i političara, o tome u kakvoj EU žele da žive. Srbija, kao ni druge zemlje koje pretenduju na članstvo u EU, ne sme da ostavi potpuno po strani taj politički život u svakoj pojedinoj članici. Moramo da utičemo na njihovo javno mnjenje, na njihove političare, ali i na njihove građane. Moramo da im se predstavimo, da ih uverimo da smo kao i oni, da uklonimo strahove i rezerve koje imaju zbog ratova i ratnih zločina. Ili zbog korupcije i kriminala. Ili zbog ilegalne trgovine ljudima. Imaju i tačne, ali nekada i veoma pogrešne informacije o nama. Ima tu i stereotipa. E tu bi ne samo vlada, nego i civilni sektor Srbije, a i mnogi drugi, umetnici, sportisti, naši biznismeni, svi oni bi mogli mnogo da pomognu da uverimo građane evropskih zemalja da ćemo biti pouzdan partner unutar EU. Najbolji način da se strahovi uklone jeste da dovršimo saradnju sa Sudom u Hagu, da popravimo svoj rejting na skali koju pravi Transparensi internešenel i da stalno obaveštavamo domaću i stranu javnost o tome šta smo uradili u borbi protiv kriminala.

Nastavak na Blic...