Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Jun.2021, 10:12
Skupština Srbije usvojila predlog za promenu Ustava
Skupština Srbije večeras je dvotrećinskom većim usvojila predlog za promenu Ustava Republike Srbije.
Od ukupno 213 poslanika, za je glasalo 207, protiv tri, uzdržanih je bilo dva, a nije glasao jedan poslanik.
Premijerka Ana Brnabić je uoči glasanja zahvalila poslanicima na dobroj debati i konstruktivnim savetima i dodala da će vlada i dalje biti prisutna kroz Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo da nastavi rad na amandmanima.
Ona je istakla da >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je potrebno da se postigne društveni konsenzus, dodajući da je reč o par ekselans nacionalnom pitanju.
"Moramo da se vodimo i društvenim konsenzusom, ali i da građani dobiju efikasno pravosuđe kakvo odgovara potrebama jedne savremene moderne zemlje i demokratije, što će nam omogućiti i brži i bolji ekonomski rast, vladavinu prava, ali i dostižnu pravdu", rekla je Brnabić.
Ocenila je da je promena Ustava ogroman iskorak u pravom smeru za vladavinu prava i državu uopšte.
Nakon što je skupština večeras usvojila predlog za promenu Ustava, sledi rad na amandmanima, odnosno tekstu za promenu Ustava koji se tiče pravosuđa, a nakon toga ponovo izjašnjavanje u parlamentu, pa referendum na kojem će se građani izjašnjavati.
Premijerka Brnabić poručila je da se promene Ustava u oblasti pravosuđa, koje vode u pravcu evropskih integracija, prvenstveno rade zbog građana, kako bi se poboljšao kvalitet života i da se nada uspostavljanju šireg društvenog konsenzusa.
Brnabić je kazala da je o predlogu promena Ustava javna rasprava trajala 18 meseci i izrazila nadu da će skupština, koja je insistirala da se nađe minimalni zajednički imenitelj, kako bi se postigao što veći društveni konsenzus kako da se izmeni Ustav u oblasti pravosuđa, postići takav dogovor i da će se tako ući u referendum.
Ona je istakla da je Srbija danas pokazala koliko je drugačija zemlja u odnosu na pre, recimo 10 godina, i koliko je postavila visoko standarde u oblasti promene Ustava.
"Nikada do sada nije bilo javnih rasprava, neko je radio na izmenama ustava u zatvorenom krugu, građani su izlazili na referendum bez praktičnog znanja šta se menja i on je bio više nego upitan", rekla je premijerka.
Sada, kaže Brnabić, ko god da dođe na vlast, ne može ići ispod tog standarda, dakle mora da postoji široka javna rasprava, saglasnost Venecijanske komisije, da i drugi potvrde da je sve urađeno po svetskim i evropskim normama i da građani znaju o čemu odlučuju.
Ona je zahvalila poslanicima zato što su usvojili brojne zakone koji utiču na stanje u oblasti vladavine prava.
Obraćajući se poslanicima, Brnabić je rekla da je promena Ustava veoma važna tema za Vladu Srbije i jedan od tri ključna prioriteta vlade koju vodi.
Podsetila je da su najteže i najzahtevnije ekonomske reforme sprovedene 2014. i 2015. godine i one danas daju rezultate.
Istakla je da se sve reforme koje se sprovode ne rade samo radi evropskih integracija, već pre svega radi poboljšanja kvaliteta života građana Srbije, a u tom smislu, navela je da je važno ojačati vladavinu prava.
U tome su izmene Ustava u oblasti pravosuđa jedna od najvažnijih karika, navela je Brnabić.
Premijerka je detaljno navela šta je sve urađeno u oblasti borbe protiv korupcije, pomenuvši i hapšenje predsednika beogradske opštine Palilula Aleksandra Jovičića, kao i u oblasti bezbednosti novinara, ukazujući da je formirana Radna grupa za bezbednost i zaštitu medija sa kojom se ona jednom mesečno sastaje kako bi proverila stanje.
"Bezbednost i zaštita medija je meni važna, jednom mesečno se sastajem sa to grupom da vidim kakav je napredak napravljen i da vidim šta vlada može da učini", rekla je premijerka.
Kada je reč o ljudskim pravima, Brnabić podseća da je usvojena Strategija o prevenciji i nasilju prema ženama, da je usvojen zakon o rodnoj ravnopravnosti, navodeći da nadležno ministarstvo i dalje nastavlja svoju ambicioznu agendu.
Sednici prisustvuju i ministarke pravde Maja Popović, evropskih integracija Jadranka Joksimović, ljudskih i manjinskih prava Gordana Čomić, kao i predstavnici pravosuđa.
Na početku sednice, predsednik Skupštine Ivica Dačić obavestio je članove parlamenta da su poslanici SPAS-a Aleksandra Šapića pristupili poslaničkoj grupi SNS.
Polemika sa Glišićem
Premijerka Ana Brnabić odbacila je danas navode samostalnog poslanika Vladana Glišića, koji je ocenio da je Predlog za promenu Ustava, diktat iz Brisela.
Glišić je u Skupštini Srbije rekao da promena Ustava nije autentična volja naroda i društva i poručio da će glasati protiv predloga.
"Krivo mi je što gospoda iz Brisela nisu tu da čuju šta o tome mislimo. Taj diktat iz Brisela nas dovodi do toga da preko 20 godina idući ka Evropi sebe ponižavamo i odričemo se svog suvereniteta", rekao je Glišić.
Brnabić je odbacila te navode i upitala čiji je diktat bio 2006. godine, kada je donet važeći Ustav, pošto "niko nije bio umešan osim nekolicine ljudi u pisanje ustavnih amandmana".
"Tada niko nije konsultovan. Gde je bila javna rasprava? Ko je pitao ljude ili sudije i tužioce u Kragujevcu ili Nišu šta misle o ustavnim amandmanima?", rekla je Brnabić.
Ona je ponovila da se promene Ustava rade za građane i privredu da bi se ispravile neke nelogičnosti i da bi se sudstvo, bilo, ne samo nezavisno, već mnogo odgovornije građanima.
Odgovarajući na nastavak izlaganja Glišića koji je rekao da Srbija treba da bira između "boljeg života i suvereniteta", Brnabić je kazala da naša država ne prihvata "ili - ili" odakle god da dolazi."Suviše volimo i cenimo našu zemlju i njen slobodarski duh. Ova većina nikada neće pristati na to ako priznate Kosovo možete u Evropsku uniju, pri tom to nikada nije bilo na stolu", rekla je Brnabić.
Glišić je tokom rasprave rekao da je podržao Ustav iz 2006. godine koji je donet u vreme Vojislava Koštunice, a za koji je, kako je rekao, na referendumu glasao i patrijarh Pavle.
"Neverovatno mi je kakav alibi vi dajete prethodnim rušilačkim vlastima koji su uništili Srbiju, prilično je dotukli, doveli nezaposlenost na preko 25 odsto…", rekla je Brnabić i podsetila da su "pljačkaške privatizacije" krenule 2000. godine, te napomenula da to nije bio nikakav diktat već odluka tadašnjih vlasti.
Kovačević pozvala poslanike da podrže Predlog Vlade
Predsednica skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavrstvo Jelena Žarić Kovačević pozvala je danas narodne poslanike da podrže predlog vlade za izmenu Ustava u oblasti pravosuđa.
"Na taj način ćemo podržati intencije Vlade da u oblasti pravosuđa zaista budu sprovedene reforme onakve kakve se očekuju, jer bi to bilo dobro za naše građane, ali i za Srbiju da bude punopravna članica Evropske unije", rekla je Žarić Kovačevićeva na posebnoj sednici Skupštine.
Ona je podsetila da je Odbor na sednici 6. maja ocenio da je Predlog Vlade podnet od strane ovlašćenog predlagača i u propisanom obliku, te da je sada u toku deo postupka koji zahteva raspravu u plenumu i da se uključe svi narodni poslanici i kažu svoje mišljenje.
"Do sada smo organizovali seriju javnih slušanja, što u Narodnoj skuspstini što van sedišta skupštine, jer smo se trudili da sprovedeno transparentan i inkluzivan postupak, u kome će učešće uzeti svi koji su zainteresovani, a ne samo oni koji su pozvani", navela je Jelena Zarić Kovačević.
Prema, njenim rečima, vladavina prava je jedan od prioriteta rada Vlade i učescće poslanika je danas od velikikog značaja, kao što je i praćenje današnje sednice gostiju iz pravosuđa i Venecijaknske komisije.
Ona je ukazala da je na konslutacijama odlučeno da svi rade zajedno na ustavnim promena zbog, kako je navela, građana koji to zaslužiju i koji će na kraju dati konačnu reč na referendumu, ali i zbog položaja zemlje.
"U toliko oblasti smo postigli uspehe, i želimo da iste takve postignemo u oblasti vladavine prava koja čini temelj našeg društva", zaključila je Žarić Kovačevićeva.
Kamberi:Promeniti ceo Ustav, problematična i preambula o KiM
Poslanik Šaip Kamberi izjavio je, da se protivi, kako kaže, parcijalnoj izmeni Ustava Srbije, smatrajući da taj akt treba promeniti u celosti, a naveo kao problematičnu i preambula Ustava, koja Kosovo i Metohiju definiše kao deo Srbije.
Kamberi se u obraćaju, tokom rasprave u parlamentu na čijem je dnevnom redu Predlog za promenu Ustava, rekao da nema sumnje da bi Ustav trebalo da bude promenjen, i da postoje brojni argumenti za promenu celog Ustava, a jedan od njih je i taj, što se kaže, u članu 1 Srbija definiše kao država srpskog naroda, a to je prema njegovoj oceni problematično sa aspekta manjina.
Po njegovim rečima manjine u Srbiji čine više od 20 odsto stanovništva, a takva definicija, kaže, širi uverenje da su članovi zajedica drugačijeg porekla "građani drugog reda".
U tom smislu kao bolje primere naveo je Crnu Goru, u čijem se Ustavu, tvrdi, navodi da je nosilac suverenosti građanin koji ima crnogorsko državljansto, ali i tzv. Kosovo, navodeći da u članu 1 stoji da je "Republika Kosovo država svojih državljana".
Kamberi je izneo kritike na račun vlasti, navodeći da "u ovoj državi vlast odavno nije javna i transparentna, pravno ograničena, ni posvećena slobodi i jednakosti građana".
On je ocenio i da sadašnja inicijativa za promenu dela Ustava, kojim se usaglašava domaće zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU, nedovoljna, jer obuhvata samo pitanja iz poglavnja 23 i 24.
Naveo je i da su u Srbiji potrebne decentralizacija i regionalizacija, kako bi, kaže, postala bolje mesto za život, ali i dodao da u takvim zahtevima vlast "neargumentovano vidi strah od secesije".
Za Kamberija je problematična i preambula Ustava, koja Kosovo i Metohiju definiše kao deo Srbije, jer, kako kaže, predstavlja prepreku bržem napretku na EU putu.
U tom smislu, naveo je da je, u skladu sa pregovaračkim okvirom za Srbiju poglavlje 35 ima istu težinu kao poglavlja 23 i 24, tekst preambule prepreka bilo kakve težnje "za normalizacijom odnosa sa Kosovom".
Dodao je i da, ako je reforma pravosuđa 2009. godine urađena "navrat-nanos" to ne treba da bude alibi za parcijalnu izmenu Ustava.
"Naša poslanička grupa neće učestovati u parcijalnoj promeni, jer se time gubi dragoceno vreme, a to je ono čega najmanje imamo", rekao je Kamberi.
Brnabić Kamberiju: Za Skupštinu Srbije ne postoji ustav Kosova
Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je narodnom poslaniku Šaipu Kamberiju da nije u redu da se poziva u Skupštini Srbije na ustav samoproglašenog Kosova, s obzirom da je poslanik u parlamentu zemlje koja Kosovo i Metohiju smatra svojom teritorijom i iz te pozicije to mora da poštuje.
Brnabić je to kazala na sednici Skupštine na kojoj se raspravlja o inicijativi za promenu Ustava Srbije, a kao odgovor na ranije izlaganje Kamberija koji je rekao da član 1 Ustava Srbije definiše Srbiju kao državu srpskog naroda, što je problematično sa aspekta manjina i naveo kao bolje primere, između ostalog, "ustav Kosova u kojem u stavu 2, članu 1, stoji da je Kosovo država svojih državaljana".
"Nije u redu da se pozivate na ustav Kosova jer ste poslanik Skupštine u zemlji čija je to teritorija, to je naša pokrajina i Vi to morate da poštujete. Za ovaj Dom ne postoji ustav Kosova, a nezavisnost su izvojevali da nikoga ništa nisu pitali, nijednog svog građanina", kazala je Brnabić.
Prema njenim rečima, ustav takozvanog Kosova za nju ima značaj kao kada bi ona sama proglasila beogradsko naselje Karaburmu za nezavisnu državu i napisala ustav.
Ironično primećuje da je ustav Kosova toliko validan da i ako žele vojsku da naprave moraju da pitaju Srbe, što nisu učinili, čime su pokazali koliko poštuju svoj ustav i koliko je validan
Navodi i da ne želi da joj takozvano Kosovo bude uzor za bilo šta i u tom smislu podseća da sa teritorije južne srpske pokrajine niko nije odgovarao ni za jedan zločin nad Srbima, uključucjući i zločine nad srpskom decom, zatim zločine u Starom Gacko gde je nastardalo 14 ljudi, ali i Goraždevac gde je dvoje dece ubijeno, a četvoro je ranjeno.
Premijerka podseća da niko nije odgovarao ni za pogrom Srba 2004. godine, kao ni za uništavanje crkvi i manastira od kojih se neki, kako kaže, i danas koriste kao javni toaleti.
Poslanik Kamberi u odgovoru premijerki kazao je da je mogla da spomene i masovne grobnice u centralnoj Srbiji u kojima su pronađeni posmrtni ostaci Albanaca kao što su Petrovo Selo i Batajnica.
Brnabić ističe da može da priča i o Batajnici i Petrovom Selu, kao i drugim mestima i naglašava da joj je "beskonačn žao što su se te stvari dešavale".
"Žao mi je svih ubijenih, njihovih porodica, svih nestalih koje i danas tražimo, ali Srbija je na teritoriji centralne Srbije istražila apsolutno sve grobnice za koje smo dobili podatke od Prištine, Međunarodnog Crvenog krsta, sve osim dve za koje u ovom trenutku skupljamo dodatne informacije i koje ćemo istražiti", kazala je Brnabić.
Podseća i da je u Srbiji, kod Raške u Kiževku pre dve nedelje završena eshumacija pronađenih posmrtnih ostatatka i navodi da su pozvane porodice identifikovanih Albanaca 20. maja da odaju počast svojim bližnjima koji su nastradali.
"To je primer kako se radi i nemojte to da zloupotrebljavate. A mogu da Vam kažem da Priština ništa nije uradila", kazala je Brnabić obraćajući se Kamberiju.
Navodeći da se u ovom trenutku u Prištini u mrtvačnici nalaze posmrtni ostaci 350 osoba koje Priština ne želi da identifukuje, Brnabić poručuje Kamberiju da ne želi da se takmici po tim temama sa njim.
"Ne manipulišite ovim stvarima", poručila je premijerka poslaniku Kamberiju.
Licemerno je reći da ste za EU, a protiv ustavnih amandmana
Premijerka Brnabić ocenila je da je licemerno izlaganje narodnog poslanika Šaipa Kamberija u vezi ustavnih amandmana i evropskih integracija Srbije.
Brnabić je na sednici Skupštine Srbije, na kojoj se raspravlja o inicijativi za promenu Ustava Srbije, rekla da je "licemerno da neko kaže da je posvećen evropskim integracijama, a da neće da glasa za ustavne amandmane koje je odobrila Venecijanska komisija, a samim tim i EU".
"Vi ste za to da idemo brže i odlučnije ka EU, ali onda stajete na put jednoj od najvažnijih stvari na našem evropskom putu. Mi izmene Ustava nismo inicirali tako što je selo troje ljudi koji su se dogovorii, već nakon opsežne javne rasprave koja je trajala 18 meseci i više konsultacija sa Venecijanskom komisijom i saglasnosti koju smo dobili od te komisije", kazala je Brnabić.
Pojasnila je da EU ne može da se definiše prema ustavnim amandmanima, kao i da im je jedino bitno da li je Venecijanska komisija dala saglasnost ili ne.
"To što vi niste za ustavne amandmane direktno govori koliko ste iskreno za evropske integracije i Srbiju u EU, ali to je stvar vašeg ličnog licemerja. Ovo je primer licemerja", kazala je premijerka.
Poslanik Kamberi prijavio je povredu Poslovnika o radu jer mu se, kako kaže, premijerka obratila uvredljivo, nazivajući ga licemerom i ističući da ima pravo da glasa po svom sopstvenom uverenju.
Brnabić je, odgovarajući na tu kritiku Kamberija, kazala da svako ima pravo da glasa po sopstvenom uverenju i to pravo niko neće bilo kome oduzeti, niti to želi.
"Ali, licemerno je to da neko ko želi brže integracije i kaže da je posvećen evropskim integracijama, na ustavne amandmane koje je pozdravila Venecijanska komisija i samim tim EU, kaže neću da glasam za to. Za mene je to klasično licemerje", zaključila je Brnabić.
Joksimović: Promena Ustava nije samo zbog EU, već unapređenja pravosuđa
Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović izjavila je da inicijativa za promenu Ustava nije tema koja se tiče samo evropskih integracija zemlje, već da predstavlja instrument za unapređenje temelja jedne uspešne i demokratske države, što čini efikasno i nezavisno pravosuđe.
Joksimovićeva je to kazala na sednici Skupštine Srbije na kojoj se raspravlja o inicijativi za promenu Ustava Srbije, a odgovarajući na kritike na ustavne amandmane, ali i na brzinu evrointegracija zemlje, koje je uputio poslanik Šaip Kamberi.
"Evropske integracije su proces koji je dao okvir i bio je katalizator nečega što je trebalo da unesemo u naš pravni sistem, u deo pravosuđa koji se odnosi na vladavinu prava", kazala je Joksimovićeva.
Dodala je da vladavina prava podrazumeva i borbu protiv korupcije, borbu za slobodu i manjina i medija, zatim borbu protiv organizovanog kriminala, procesuiranje ratnih zločina...
Prema njenim rečima, to što danas Srbija formalno započinje promenu Ustavu govori o nedvosmislenoj posvećenosti vladavini prava, što će dovesti i do procesa i ubrzanja procesa evropskih integracija.
"Ovde smo zbog vladavine prava, a ne zbog evropskih integracija, koje će biti jedna logična posledica unapređenja oblasti vladavine prava u Srbiji", kazala je ministarka.
Odgovarajući na Kamberijevu izjavu da su reforme merilo za to koliko se brzo ide u evropskim integracijama, ona je rekla da bi tako trebalo da bude u teoriji, ali da u praksi to nije tako.
Kako pojašnjava, to je zato što postoje ukršteni geopolitički i geoekonomski, geostrateški interesi koji vode ka tome da kako se kandidat transformiše i menja i EU se transmoriše i menja.
Navodeći da to nisu primećivale ranije vlade u Srbiji, za koje kaže da su bile neodgovorne i da su deklarativno bile proevropske, Joksimovićeva kaže da je obaveza ove vlade, koja je i otpočela pregovore, da prati ono što se menja u EU, što pooštrava kriterijume prema kandidatima, donosi nove teme.
"Obaveza je da mi pokažemo da smo činjenično posvećeni procesu, da smo se osnažili, razumeli i da vidimo šta se dešava, a ne samo da se zaklinjemo u evropski put, a da u praksi ne radimo ništa", kazala je Joksimovićeva.
Podsetila je da su ranije vlade koje su se zaklinjale u EU donele 2009. godine reformu pravosuđa, koja je ocenjena, ne samo od Evropske komisije već i od stručne javnosti u oblasti pravosuđa kao katastrofalna i čije se posledice i danas osećaju.
"Mi smo se opredelili od početka za jedan održiv, ozbiljan pristup evropskim integracijama. Možda nije uvek najbrži, ali istovremeno se desilo i u EU dosta stvari koje su doprinele tome da politika proširenja nije u fokusu i nema onu podršku koju je imala i 2007, pa do 2013, možda i 2014. godine", navodi ministarka.
Prema njenim rečima, i reformama se pristupa na ozbiljan način.
Smatra da je neverovatno ne primetiti to što je Srbija pokazala 2020. godine koliko je održiva zemlja, koliko je ekonomski stabilna, ne urušavajući vladavinu prava, što se nije desilo u ostalim zemljama tokom izazovne godine obeležene pandemijom virusa korona.
Odgovarajući na kritike Kamberija po pitanju poglavlja 35, ona podseća da to poglavlje nije zamena za dijalog Beograda i Prištine i dodaje da je bilo zamišljeno kao monitoring Briselskog dijaloga.
"Ne znam šta su mogli da prate s obzirom da ništa nije ispunjeno, a pre svega nije formirana Zajednica srpskih opština (na KiM), što bi za vas kao građanina Srbije, trebalo da bude od velike važnosti", kazala je Joksimoviućeva obraćajući se Kamberiju.
Kada je reč o manjinskim pravima, ona kaže da Srbija potpuno i neprikosnoveno sprovodi ono što je deo mekog prava EU, a to su sve zajedničke deklaracije, rezolucije, sva dokumenta koja regulišu oblast ljudskih, manjinskih i osnovnih prava.
"U tom smislu, u poslednjih šest-sedam godina, iz EU nisam čula da Srbija kuburi s poštovanjem prava nacionalnih manjina, naprotiv uvek smo pohvaljeni kao neko ko je i iznad prosečnih evropskih standarda u toj oblasti", kazala je Joksimovićeva.
Ona je navela i da je Srbija spremna za dva klastera, klaster 3 i klaster 4, a da li će biti otvoreni, dodale je, pitanje je političke odluke i spremnosti EU da aktivno uđe u primenu nove metodologije u pregovorima o pristupanju.
Čomić: Važno da i predstavnici Albanaca učestvuju u raspravi
Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić pozvala je danas političke predstavnike Albanaca u Narodnoj skupštini da učestvuju u raspravi i odlučivanju o Predlogu za promenu Ustava i o tome kako će izgledati pravosuđe i kako će se ustavne promene u toj oblasti odraziti na položaj pripadnika nacionalnih manjina.
Čomić je tokom rasprave u parlamentu, a odgovarajući na kritike poslanika Šaipa Kamberija da Ustav treba promeniti u celini, te poruku da neće glasati za parcijalne izmene, rekla da je Ustav iz 2006. "ljudsko-pravaški" i da je u njemu jasno definisano kakvo društvo želimo da budemo.
Ona je primetila da se najveći deo Kamberijevih opaski odnosi na kritike dela stručne javne rasprave, rasprave civilnog društva i Venecijanske komisije iz 2007. i 2008.godine, ističući da je od tada mnogo toga promenilo u primeni ustavnih članova kojima se definišu ljudska prava i slobode.
''Kao prvo, donet je Zakon o nacionalnim savetima koji propisuje potpunu autonomiju nacionalnih manjina u oblasti obrazovanja, kulture, informisanja, službene upotrebe jezika i pisma, a toga nije bilo 2006.godine'', navela je Čomić naglasivši da nije isto govoriti o odredbama u Ustavu i o problemima u praksi kada je reč o primeni i kulturi ljudskih prava.
Istakla je da je u Srbiji postoji službena upotreba jezika i pisma na 13 jezika nacionalnih manjina, ali da je, s druge strane, ''mukotrpan hod'' manjina kada je reč o informisanju na jeziku manjina, izuzimajući javni servis RTV, ali i RTS koji je, kako kaže, najavio da će imati program na jezicima nacionalnih manjina.
Odgovarajući na Kamberijeve opaske koje se tiču evropskih integracija i preambule, Čomić je rekla da je tvrdnja da se predstojeće promene Ustava odnose na preambulu netačna i izmišljena ''koliko i tvrdnja da preambula ičemu smeta''.
Čomić je kazala da je važno da politički predstavnici Albanaca učestvuju u raspravi i da izađu sa svojim predlozima i da se, kako kaže, objasni zašto predstavnika nacionalnih manjina treba da bude u pravosuđu, tužilaštvu, policiji, vojsci, javnim službama...
''Da se razjasni šta znači nezavisnost pravosuđa u sadržajima amandama koji će biti ovde i šta znači naša obaveza i privrženost tome da predstavnika nacionalnih manjina bude u svim javnim službama i sektorima, jer je to dobro i za većinu i za manjinu'', navela je Čomić.
Komentarišući to što je Kamberiju problematična preambula Ustava koja KiM definiše kao deo Srbije, Čomić je rekla da u sadašnjem Ustavu postoji član po kojem se polozaj KiM definiše posebnim zakonom.
Brnabić: Minimalni rast BDP-a ove godine šest odsto
Premijerka Ana Brnabić izjavila je da će ove godine minimalni rast BDP-a biti šest odsto i da će, ako se računa po švajcarskoj formuli, od prvog januara 2022. godine penzije rasti za pet odsto, pod uslovom, kako kaže, nastavimo ovako da radimo.
"Trudićemo se da to bude i malo više", rekla je Brnabić na sednici Skupštine Srbije na kojoj se raspravlja o inicijativi za promenu Ustava Srbije.
Brnabić je kazala da su politika i političke strasti jedno, a ekonomija i život ljudi nešto drugo.
"Srbija je od 2014. godine trasirala kurs koji na najbolji način brani suverenitet, štiti i bori se za interese građana i privredu naše zemlje", navela je premijerka i dodala da se to najbolje vidi u ekonomskim pokazateljima, kao što su jednocifrena stopa nezaposlenosti ili najveće plate u regionu.
Prema njenim rečima, od 2012. do 2021. godine penzije u našoj zemlji povećane za 23 odsto, a u narednim godinama penzije će rasti za pet odsto na godišnjem nivou.
U tom smislu, Brnabić navodi da se očekuje da Srbija po visini prosečne plate prestigne i Bugarsku, zemlju članicu Evropske unije.
"Srbija ide ka EU kao daleko najboljem izboru za nas i čuva tradicionalna partnerstva sa Kinom, Rusijom, ali i drugim državama, poput SAD, Indijom, UAE, Turskom, Brazilom, Argentinom", zaključila je premijerka.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
