Izvor: Blic, 29.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupština: Da li predsednik Srbije može biti i predsednik stranke?
Pitanje da li predsednik Republike može da bude i predsednik političke partije bilo je u centru pažnje današnje rasprave u Skupštini Srbije o amandmanima na Predlog zakona o predsedniku. Poslanici su polemisali i o statutu LSV i SMV u kome je navedeno da bi pokrajina trebalo da dobije predsednika, koji ne može biti predsednik bilo koje stranke.
Poslanici opozicionih stranaka insistirali su u raspravi, vođenoj celo prepodne, da se jasno definiše nespojivost tih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << funckija, kritikujući kao nejasno i nedorečeno vladino rešenje po kome predsednik Republike ne može da obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.
Poslanici LDP podneli su amandman kojim su predložili da predsednik Republike ne može obavljati funkciju šefa političke stranke, odnosno bilo koju funkciju u stranci, a sličan amandman predložili su i socijalisti.
Nezadovoljni obrazloženjem kojim je vlada odbacila amandmane, opozicioni poslanici polemisali su sa ministrom državne uprave Milanom Markovićem koji je ocenio da se "stranačka funkcija ne može svrstati u javnu".
Poslanici LDP navodili su da je zakon pisan za "konkretnu ličnost i za jednu stranku", a njima su se pridružili i poslanici Srpske radiklane stranke i Socijalističke partije Srbije, koji smatraju da predsednik Republike po izboru na tu funckiju treba da se povuče sa funkcija u stranci, pozivajući se na primere drugih zemalja.
Ministar Marković je rekao da javna funkcija podrazumeva funkciju na koju je osoba izabrana ili imenovana u državne organe ili javna preduzeća.
Šef poslaničke grupe DS-a Nada Kolundžija rekla je da ta stranka neće glasati za amandman LDP jer izlazi iz ustavnih ovlašćenja i okvira Zakona o sukobu interesa. Ona je ocenila i da taj amandman nije uslov za ustrojstvo demokratskih institucija već spada u domen političkih pitanja.
Na Predlog zakona o predsedniku Republike upućeno je 56 amandmana, od kojih je parlament do sada razmotrio oko 10, a tokom prepodneva samo dva amandmana koji se odnose na nespojivost funkcija.
Poslanička polemika o Vojvodini
Poslanici Skupštine Srbije danas su, mimo rasprave o amandmanima na Predlog zakona o predsedniku Republike, polemisali o nekoliko pitanja vezanih za Vojvodinu. U dužoj raspravi učestvovali su poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), Socijalističke partije Srbije (SPS), Srpske radikalne stranke (SRS) i Demokratske stranke Srbije (DSS), iznoseći međusobne optužbe o politici tih stranaka prema severnoj pokrajini i pravima njenih građna.
Brojne replike pokrenuo je poslanik LSV Radovan Radovanović navodeći da su ta stranka i Savez vojvođanskih Mađara (SVM), u radnoj verziji statuta Vojvodine, predložili da pokrajina dobije predsednika i da on u isto vreme ne može biti predsednik bilo koje stranke. Radovanović je to rekao podržavajući amandman LDP da predsednik države ne može biti i na stranačkoj funckiji, uz opasku da bi "funkcija predsednika Vojvodine bila protokolarna" i da se ne može porediti sa funkcijom predsednika Republike.
Najpre su reagovali radikali poručujući da je Ustavom jasno definisana pozicija Vojvodine i da ona nikada neće biti republika, ma koliko to "leži na srcu gospodi iz LSV".
Radovanoviću je replicirao i Zeljko Tomić iz DSS-a rekavši da u Vojodini nema ni vojvode, a nema ni prestola, kao i da "spisak želja članova LSV nema veze sa realnošsću".
Dušan Bajatović (SPS) ocenio je da Vojvodina treba da ima autonomiju ali da se "autonomašima ne sme dozvoliti da vojvođansko pitanje internacionalizuju".
"Nismo separatisti, samo želimo prava Autonomne pokrajine Vojvodine", rekao je Aleksandar Marton (LSV), pitajući zašto ta pokrajina ne bi imala predsednika, "ako ih imaju opšitne Žitište, Zrenjanin ili Pančevo".
Navodeći primer decentralizacije Italije, Marton je rekao da niko u Trstu ne želi otcepljenje od Italije, kao što niko ne želi ni otcepljenje Vojvodine.
