Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Mar.2016, 18:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skupi pregledi bezbednosti voća

Sa približavanjem proleća, na tezgama zelenih pijaca i megamarketa sve je više voća i povrća. Zato je razumljivo zašto su potrošači zainteresovani za njihovu zdravstvenu bezbednost. Milan Kovačević u Čereviću gaji voće na 25 hektara.

Kvalitet nije sporan pošto njegovi plodovi završavaju u Ruskoj federaciji i našim trgovinskim lancima. Iako uredno vodi evidenciju tretiranja i pridržava se strogih uputstava o upotrebi pesticida žali se na visoku cenu analiza. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<

"Problem je najveći to što taj svaki pregled košta 7.000 dinara pojedinačno. Znači, svaka sorta i svaka vrsta voća. Znači, ako nosim tri vrste voća danas moram da platim 21.000 dinara pregled. To nam mnogo poskupljuje proizvodnju i otežava nam proces prodaje", kaže Milan Kovačević.

Voće i povrće se najčešće sukcesivno bere. Bojan Konstantinović da departmana za fitomedicinu i zaštitu životne sredine Poljoprivrednog fakulteta upozorava poljoprivrednike da, ako u tom periodu štite useve od patogena odaberu pesticide krate karence, to jest perioda koji mora da protekne od poslednje primene pesticida do berbe. Milica Ivanković iz marketing službe Univereksporta kaže da je voće i povrće na njihovim rafovima prošlo laboratorijsku analizu kojom se potvrđuje njihova ispravnost.

Proces kontrole kvaliteta počinje potvrdom o zdravstvenoj ispravnosti robe, a sve na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, što nama kao trgovinskom lancu daje sigurnost da je voće i povrće koje prodajemo u našim objektima uvek zdravstveno ispravna", kaže Milica Ivanković.

Šef odseka fitosanitarne inspekcije za Vojvodinu Nina Nikolić tvrdi da analiza voća i povrća sa proizvodnih parcela i iz prodaje sa teritorije cele republike potvrđuju da je ono zdravstveno bezbedno.

"Oko tih 800 uzoraka koje je uzeto, osam uzoraka nije bilo usaglašeno. Šta to znači, to znači da je neki parametar odskakao. Od tih 800 uzoraka, znači to je jedan odsto. To je bila u pitanju višnja, malina, kupina, breskva i šljiva", rekla je Nina Nikolić.

Bez obzira na sve analize, kontrole, standarde i sertifikate proizvodnje hrane, visokomoralan posao i zdravstvena bezbednost plodova zavisi od obučenosti i savesti samih poljoprivrednika. Zato je dobro što se standardi bezbednosti hrane iz godine u godinu poboljšavaju.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...