Izvor: Blic, 03.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skupa i glomazna administracija
Za armiju od oko 260.000 državnih činovnika svaki poreski obveznik u Srbiji godišnje izdvoji 23.151 dinar, što je tek nešto malo manje od prosečne plate u Srbiji koja iznosi 26.981 dinar. Tačnije, šest i po miliona punoletnih građana za državnu upravu svakog meseca izdvoji 1.929 dinara, podaci su do kojih je došao „Blic".
Prema podacima iz nedavno usvojenog budžeta republike Srbije, za plate budžetskih korisnika izdvojeno je oko 153 milijarde dinara ili trećina ukupnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << budžeta Srbije koji se samo zbog te činjenice samo formlano može nazivati razvojnim. S druge strane, poslednji podatak o državnoj upravi govori da je ona imala 27.799 činovnika ne računajući zaposlene u Ministarstvu odbrane, policije i BIA.
Podaci iz maja ove godine govore da je u vojsci plate primilo oko 30.000 zaposlenih, u policiji 43.497, a u BIA 1.953 zaposlena što nas dovodi do cifre od 103.249 zaposlenih koji primaju plate iz budžeta a tu treba dodati sudije, zdravstvene i prosvetne radnike i činovnike u raznim upravama pa se broj penje na oko 260.000 zaposlenih ili, tačnije, na svakih 25 građana, dođe jedan činovnik.
Iako je prethodni ministar državne uprave i lokalne samouprave najavljivao smanjenje državnog aparata, on je zbog raspada SCG sa 23.000 narastao na 27.799 činovnika bez MUP, vojske i BIA. Novi ministar Milan Marković još se nije izjasnio da li treba smanjivati broj zaposlenih, ali sudeći po tome što su plate budžetskih korisnika povećane za 22 odsto ne treba očekivati drastičnije rezove, pogotovo što nova raspodela resora predviđa i da će se otvoriti prostor za novih 1.500 radnih mesta u samim ministarstvima u Vladi Srbije.
Da ovakav aparat jeste opterećenje za poreske obveznike, smatra Nemanja Nenadić, direktor „Transparentnosti Srbija", ali navodi da smanjenje aparata ne bi tre-balo voditi po sistemu linearnog otpuštanja već da treba utvrditi koliko je zaposlenih potrebno da neka služba funkcioniše.
On se slaže sa ocenom da delom na povećanja aparata utiče i želja stranaka da u državnim jaslama udome što više svojih kadrova kako na republičkom tako i na lokalnom nivou.
- Državna revizorska institucija bi u jednom trenutku mogla da ponudi svoje viđenje toga koliko efikasno se troše budžetska sredstva i utiče na smanjenje broja činovnika. Neki poslovi koje obavlja državna uprava mogli bi da se ustupe organizacijama koje nisu državne - kaže Nenadić i navodi da ne treba zaboraviti da mnogo činovnika i dalje ima mizerne plate i da najbolji kadrovi zato i odlaze u privatni sektor i da treba naći meru između jeftinije i efikasnije uprave.
