Izvor: Politika, 02.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skup odbrambeni kišobran
Kako bi se "udenula" u zajedničke NATO jedinice, slovenačka armija je morala da žrtvuje neke rodove vojske i da učestvuje u "zajedničkoj" nabavci velikog dela opreme
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 1. decembra – Cenu ulaska u NATO građani Slovenije kalkulišu ovih dana ponovo, jer je dobar deo Koruške regije šokirala vest da je propao posao sa oklopnjakom "krpan 8x8", koga su po licenci austrijskog "Štajera" sklapali u varoši Ravne. Vlada premijera >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Janeza Janše je morala, na intervenciju i preporuku NATO stručnjaka, da potraži van granica Slovenije bolje, veće, sigurnije vozilo, pa se Ministarstvo odbrane odlučilo za finsku "patriju", što je izazvalo talas nezadovoljstva i demonstracije ogorčenih patriota i ugroženih radnika.
Proizvođač vojnih oklopnjaka "Sistemska tehnika", koja pored "krpana" pravi i manji "Valuk 6x6", nadala se da će pravnim putem naterati Janšinu vladu da odustane od "patrije", a onda je stigao hladan tuš. "Dženeral dajnemiks" i "Štajer" smatraju tender za nabavku oklopnih vozila za Sloveniju završenim. "Izgubili smo i idemo dalje", kazao je u Zagrebu Luk Kampman, član uprave američke korporacije zadužen za evropske poslove. Štaviše, "Dženeral dajnemiks" (GD) okrenuo se Hrvatskoj, gde se njihova austrijska "filijala" ("Štajer") s oklopnjakom "pandur II" upustila u trku da proda 126 vozila.
Vest je u Sloveniji pukla kao grom iz vedrog neba, pa ove sedmice puni naslovne strane novina i nabija minutažu specijalnih emisija, posebno zato što je "Sistemska tehnika" 18. oktobra na ljubljanskom sajmištu uz mnogo pompe lansirala "krpan 8x8". Da bruka bude veća, vozilo koje je trebalo da postane nacionalna dika, nazvano je prema najpoznatijem ovdašnjem literarnom junaku Martinu Krpanu, hrabrom seljaku koji je spasao bečki dvor od turskog džina, a sad je ispalo da džina slovenačke industrije ne mogu da spasu ni vlada, ni narod. Direktori GD-a su zaključili da ne postoji ekonomska isplativost projekta, pa će jedina dva proizvedena primerka "krpana" služiti samo za pokazivanje potencijalnim kupcima, a "Sistemska tehnika" se uzda jedino u to što im je obećano da će proizvoditi postolja za topove za portugalsku varijantu "pandura", pošto je "Štajer" u Portugaliji pobedio "Patriju".
Tako je "krpan", koji je svojevremeno najavljivan kao kruna slovenačke teške industrije, ispao loš izbor za Sloveniju, a solidan za Portugaliju, gde će služiti za uvežbavanje tehničara i promociju na izložbama. Ovakav razvoj događaja izazvao je u Koruškoj protest lokalnog stanovništva, kome je egzistencija ugrožena i koje optužuje vladu da je izdala njihove interese. I to dva puta. Prvo, time što im je uskratila hleb jer nije kupila vozilo koje su proizvele domaće ruke, a drugo, što će iz budžeta, koji pune i žitelji Koruške, dopuniti kasu finske "Patrije" i nahraniti tamošnje porodice. "Ovaj posao smo izgubili još pre nego što je objavljen konkurs", kaže za "Politiku" direktor "Sistemske tehnike" Jože Studenčnik, ubeđen da bi njegova firma "uzela posao" samo da je igrala manje pošteno, pa najpre istupila s neodoljivo niskom cenom, koju bi postepeno povećavala kad bi posao bio ugovoren.
Poslove oko oružja uvek prate velike provizije, tvrde domaći analitičari, i tu važi pravilo "što dalje od domovine, utoliko diskretnije". Tu treba potražiti razlog zašto se država posle toliko muka na kraju odlučila za "patriju", a ne za američko-austrijskog "pandura II", koji je preimenovan u "krpana". Mediji su ovu teoriju potkrepili činjenicom da je za finski proizvod lobirao Bojan Pograjc, inače lični vodič predsednika vlade na planinarskim izletima, s kojim se Janša popeo na mnoge vrhove.
Slovenija svakako nije računala s tim da će biti primorana da žrtvuje "Sistemsku tehniku" posle ulaska u NATO, u vreme kada je građanima uoči referenduma o NATO-u obećavala jeftiniju odbranu, smanjenje broja vojnika, profesionalnu vojsku, modernizaciju... I, najvažnije – zaštitu koju će Slovenija uživati pod kišobranom velikog vojnog savezništva. Fakat je da je većina obećanja ispunjena – Slovenija jeste dobila profesionalnu vojsku, otpisala staro (većinom "jugo") naoružanje kao "pomoć" vladama Iraka i Avganistana, kupila nove transportne avione i protivvazdušne rakete tipa "roland", izraelske haubice i komunikacionu opremu. Samo je cena drugačija od one, koju je planirala – ništa nije "jeftinije", pošto je za područje odbrane naročito primenjiva ona Fridmanova izreka da "nema besplatnog ručka", već će sve da stigne na naplatu.
Tako je, recimo, i briga o slovenačkom nebu 2004. poverena pilotima iz italijanske baze Čarvija, što je izazvalo ne malo negodovanja u nekada partizanskoj Sloveniji, jer je baza dobila ime po poznatom pilotu – fašisti. Nikada se nije tačno saznala "cena" tog aranžmana, jer su nadležni u slovenačkom Generalštabu na pitanja novinara odgovarali neodređeno, u stilu da Slovenija vraća dug Italiji time što "pomaže italijanskoj vojsci gde god može".
Ne treba zaboraviti ni da je Slovenija u procesu priključivanja NATO-u potpisala "Vilnušku izjavu" kojom su neke evropske države "pozvale" SAD na "preventivnu intervenciju" u Iraku, iako kasnije tamo nije pronađeno oružje za masovno uništenje koje je bilo povod za napad. Mada je Janša u mladosti bio ljut kritičar nuklearnog naoružanja, Slovenija je svoje luke otvorila za nuklearne brodove i podmornice, a prilagođavanje NATO "projekcijama sile" (čitaj: mogućnosti za intervencije u inostranstvu), naterale su Sloveniju da odbaci celokupno teško naoružanje u korist lako oklopljenih i lakše pokretnih jedinica.
Kako bi se "udenula" u zajedničke NATO jedinice, slovenačka armija je morala da žrtvuje neke rodove vojske, pa sada nema neke rodove i opremu koje imaju druge armije, ali učestvuje u "zajedničkoj" nabavci velikog dela opreme. Recimo, predstoji joj da, zajedno sa još 11 zemalja članica NATO-a, pazari četiri američka transportna aviona C-17. Jedan staje oko 140 miliona evra. I korišćenje tako kupljene opreme je, naravno, u rukama savezništva.
-------------------------------------------------------------------------
Umesto oružja, stanovi i ostrva
Slovenija predviđa da će za veću kupovinu vojne opreme potrošiti 362 miliona evra. Novinari su izračunali da bi za taj novac Slovenija mogla da izgradi 36 kilometara autoputa po najvišoj ili 181 kilometar po najnižoj ceni gradnje, odnosno 3.978 stanova veličine 70 metara kvadratnih u Ljubljani, odnosno 4.701 stan u provinciji. Ili, da kupi 73 ostrva u hrvatskim Kornatima, gde se upravo prodaje 111 ari veliko ostrvo u blizini Žuta, po ceni od 4,9 miliona evra.
--------------------------------------------------------------------------
Odgovor na Vučićeve optužbe
U javnosti se spekuliše da bi pohvala Tadića mogla da bude javna podrška jednom od njih, tačnije Vuku Jeremiću, čije je ime, opet u funkciji predizborne kampanje, pre nekoliko dana pomenuo radikal Aleksandar Vučić. On je, naime, u jednoj televizijskoj emisiji rekao da su 5. oktobra Vuk Jeremić, njegov otac Miško Jeremić, inače zamenik direktora "Jugopetrola", Boris Tadić, zajedno sa zaštićenim svedokom pred Specijalnim sudom Dejanom Milenkovićem Bagzijem i braćom Simović, optuženim za ubistvo premijera Zorana Đinđića, izveli puč u "Jugopetrolu", posle čega je, kako tvrdi Vučić, otac Vuka Jeremića postao direktor "Jugopetrola". Ista grupa je, kako je rekao Vučić bez ikakvih drugih dokaza, na sličan način u isto vreme ušla u još jednu firmu.
Ova priča, prema nekim spekulacijama, mogla bi da bude objašnjenje za neobičan postupak predsednika Srbije. Tadić je, naime, prema tom shvatanju, hteo jasno da zaštiti svog savetnika.
– Moguće je i to. Te Vučićeve optužbe su takođe izrečene u izborne svrhe i nije isključeno da je Tadić hteo da podrži svog savetnika koji se našao na udaru radikala – kaže Milan Nikolić.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 02.12.2006.]
