Izvor: S media, 24.Okt.2010, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skujzmi, du ju hev smol dinars
Prosjaci u Srbiji sve kreativniji - glume opljačkane strance, pristojne ljude u „velikoj nevolji", ispred bolnice uljudno traže novac za lekove, a 90 odsto ih radi u grupama organizovanim po mafijaškim principima
Prosjaci u Srbiji koji rade u organizovanim grupama više ne biraju sredstva kako bi kod naivnih prolaznika izazvali saosećanje, čime zarađuju i daleko više od prosečnih građana Srbije!
Na ulicama Beograda u poslednje vreme sve je više >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << pristojno obučenih mladih ljudi koji „navlače" one koji ne odbijaju da pomognu „čoveku u nevolji" tako što glume strance koji su ostali bez para i dokumenata „jer su upravo opljačkani".
Ovakvi pokušaji, međutim, često dovode u komične situacije, jer je nekolicina već postala prepoznatljiva, tako da se već po gradu priča o „lažnom Francuzu koji prosi na potezu Knez Mihailove i „izgubljenoj Engleskinji" koja u centru grada na „tarzanskom engleskom" pita prolaznike da li imaju „smol dinars".
„Gluvonema" prosjakinja se glasno cereka
Neki od prosjaka toliko dugo rade na ulicama da su već postali „kultne" ličnosti. Najpoznatija je žena koja već 15 godina po kafićima u centru Beograda traži prilog za slepu sestru, ali je poslednjih nekoliko godina bila primorana da promeni priču, te je priznala da uopšte nema sestru. Poznat je i jedan momak koji je uvek pristojno obučen i predstavlja se kao Novosađanin koga devojka čeka na stanici i treba im novac za kartu, uz obaveznu rečenicu: „Pa pogledaj me, zar ti izgledam k'o neko ko prosi". Stručnjaci kažu da priloge najčešće daju žene, jer je kod njih lakše izazvati saosećanje. Srednjoškolka Ivana (17) nam se požalila da je nekoliko puta ispala naivna.
- Ta žena što skuplja novac za bolesnu sestru dva puta mi je tražila prilog sa papirićem na kom piše da je gluvonema. Oba puta sam joj dala, a posle sam je videla ispred dragstora da pije pivo i cereka se na sav glas! Došlo mi da joj tražim pare nazad - kaže ona.
Dragan Grinvald, doskorašnji direktor beogradskog Centra za prihvat beskućnika kaže za P R E S S da je prosjačenje sve veći problem društva, jer čak 90 odsto prosjaka to radi „profesionalno", dok je tek svaki deseti prinuđen da prosi iz nužde.
- Jedan deo je primoran da prosi zbog alkoholizma ili prostitucije, ali većina to radi organizovano. To su dobro organizovane grupe koje prave unosan biznis. Oni imaju svoja pravila igre, a Beograd je njihovo glavno stecište, gde ih dovode organizovano iz različitih delova zemlje, a najviše iz istočne Bosne, Rume, Sremske Mitrovice, Leskovca, Vlasotinca - kaže Grinvald.
U poslednje vreme je i sve više prosjaka koji se skupljaju oko bolnica glumeći osobe kojima treba za lek, a da bi bili uverljiviji traže neku zaokruženu cifru od, recimo 121 dinar. A kako kažu upućeni, često se dešava da procenjuju ko bi koliko mogao da ima kod sebe, pa na osnovu toga određuju cifru.
- Oni postaju sve kreativniji. To se zove prošnja „na pardon", kada idu od čoveka do čoveka, izvine se i traže novac za nešto konkretno, lek ili autobusku kartu. Prošnja „na foliranje" je kada glume da su bolesni, pa izazivaju sažaljenje. Ako bi klasifikovali onda možemo da kažemo da postoji i prošnja „na semaforima" ili takozvana turistička, kad idu na more da prose - priča Grinvald.
Prosjaci u Srbiji
On navodi da je nekada prosjačenje bilo veoma razvijena „privredna grana" i da je prosjak mogao za pre podne da zaradi 100 nemačkih maraka. Danas su zarade usled pada standarda manje, ali se procenjuje da prosjak može da zaradi oko 1.000 evra mesečno, a ako je na dobroj lokaciji i oko 150 evra dnevno! Zato, kaže Grinvald, dešavalo se da kada neko od prosjaka dođe u prihvatilište za beskućnike odbiju večeru, jer su navikli na kvalitetniju hranu kao što su Karađorđeva šnicla ili punjena pljeskavica!?
On ističe da je prosjaka na našim ulicama sve više, a da je u toku veliki porast onih koji „na rad" dolaze iz Rumunije i Bugarske, i da se zato može dogoditi da zaista ne razumemo prosjake.
Božidar Spasić, nekadašnji operativac DB-a, kaže da prosjačke grupe imaju sve odlike mafijaške organizacije, koja organizuje punktove po gradovima i selima, ali i na značajnim putnim pravcima.
Fakti
- Procenjuje se da se u Srbiji prošenjem bavi 10.000 ljudi
- Prošle godine je protiv 8.964 prosjaka podneta prekršajna prijava, od čega je 580 bilo maloletno
- Prosjačenje se kažnjava sa 20.000 dinara ili 30 dana zatvora
- Za „prosjačenje u grupi" kazne su 30.000 dinara ili 60 dana zatvora
- Prosjaci mogu da zarade i do 150 evra dnevno
- Za velike „bosove" rade prosjaci. U Beogradu je podeljena teritorija isto kao kada se radi o drogi ili prostituciji. Ne može svako da prosjači na najudarnijim mestima. Ranije su organizatori najčešće dolazili iz romskih mafijaških grupa, ali u poslednje vreme u taj posao ulaze i drugi kriminalci. Prosjaci imaju svoje zaštitnike. Vode računa da ih neko ne napadne. Prosjak može da zaradi pristojan novac, ali pitanje je koliko zadržava za sebe - svedoči Spasić.
Prosjačenje u Srbiji je toliko razvijeno da ga imamo i za izvoz. Nedavno je, recimo, u Mostaru policija izvela akciju „čišćenja" ulica od prosjaka, a zvaničnici tamošnje policije su saopštili da je najveći deo njih došao iz Srbije. Spasić kaže da se smatra da je su srpski prosjaci posle rumunskih najrasprostranjeniji u Evropi.
Najveći problem je to što je prosjačenje teško dokazivo, ali i to što se tereti kao prekršaj i predviđa izuzetno male kazne.
- Prosjaci se terete kao oni što prodaju šalove i rukavice na ulicama - otkriva Spasić.
Veljko Miladinović
