Izvor: Politika, 21.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Škola za političare
Genije je tri odsto talenta, ostalo je rad, tvrdio je Gete.
Vojislav Koštunica, lider Demokratske stranke Srbije, rekao je da se i politika uči.
Na Skupštini DSS-a, on je najavio pokretanje instituta i fondacije kako bi se obezbedilo izučavanje političke tradicije. Uz to, baviće se i izdavačkom delatnošću i stipendirati najdarovitije studente.
Koštunica je poslušao glas mladih, oni su tražili da uče politiku. Dragan Aničić, predsednik omladine DSS-a, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kaže: "Biće tu i politička škola u kojoj će se edukovati mladi članovi, a trebalo bi da dobije ime po nekom kao što su Slobodan Jovanović ili Borisav Pekić".
Aničić kaže da je Beogradski fond za političku izuzetnost primer dobre škole kroz koju su prošle mnogi iz različitih stranaka. "To je nevladina organizacija koja se bavi pravim stvarima i ne boji ih politički."
Prva škola za političare kod nas je nastala 1996. i radila je i 1997. godine, a pokrenula je Demokratska stranka u okviru Fonda "Ljuba Davidović". Radilo se u dva letnja kampa i u njoj su predavali Boris Tadić, Neda Arnerić i drugi. Tada je to bilo nešto novo o čemu se pričalo kao o ideji sa Zapada. Od 1998. godine, umesto škole, osniva se Centar za političke veštine kako bi moglo da se konkuriše kod raznih fondova.
Miloš Džajić, direktor izvršnog odbora Centra, kaže da je od 2000. godine to prava politička škola namenjena mladima. "Ovo je deveta godina školaraca i do sada je to finansirala Fondacija 'Fridrih Ebart'. Škola traje jedan semestar, a uče se politički marketing, političke veštine, javni nastup, umeće konstruktivnog dijaloga... Ove godine ima 95 polaznika a selekcija se obavlja na osnovu motivacionog pisma i intervjua."
Džajić kaže da se Centar ograničio na studente koji uče praktične stvari i veštine, dok Beogradski fond ima drugi koncept koji podrazumeva više znanja iz različitih političkih oblasti.
Sonja Liht, direktorka Beogradskog fonda za političku izuzetnost, kaže da oni rade s mlađim ljudima koji su već aktivni u političkom životu. "Naše seminare su pratili poslanici, odbornici lokalnih skupština, predsednici opština, lideri civilnog društva, novinari, tužioci, sudije... Neki od njih su Marko Đurišić. Miloš Aligrudić, Mladen Grujić, Oliver Dulić, Miloljub Albijanić, Zoran Alimpić. Obrazujemo i buduće lidere, odnosno podmladak političkih stranaka, a poseban program postoji za žene političare. Na primer, sada imamo poseban program za poslanike za smanjenje siromaštva, koji slušaju i sekretari parlamentarnih odbora."
I ova škola je besplatna, zahvaljujući donaciji Evropske agencije za rekonstrukciju, ali donatora ima još.
"Škola okuplja ljude iz više stranaka a ponekad su to i nestranačke ličnosti i u njoj se raspravlja drugačije nego u nekim televizijskim emisijama. Uči se civilizovan i tolerantan dijalog, ali i kako da se izađe iz partijskih rovova, što nije uvek lako. Predavači su vrhunski stručnjaci koji sa polaznicima vode razgovore kako bi stekli samopouzdanje. Pet najboljih učenika omladinskog programa se uključuje u mlađe polaznike."
"Seminari se održavaju vikendom, i poslanici ozbiljno rade na njima mada se to u parlamentu ne vide. Na završnom, godišnjem seminaru je mnogo onih koji nisu uspeli da završe seminare koji ukupno traju 20 dana, dok je za mlade to kraće i traje tri puta po tri dana. Pokušavamo da održavamo odnose i kada se seminari završe", kaže Sonja Liht.
Postojanje Beogradskog centra ne isključuje mogućnost da i partije imaju svoje škole, naročito što novac za njihovo finansiranje mogu da dobiju od svojih internacionala, DS od socijaldemokratske, DSS od desničarske..
Međutim, pitanje je koliko će se u partijskim školama učiti poštovanju različitosti što jeste učenje demokratije, što je i suština rada Beogradskog centra. Drugo je pitanje i da li će partijske škole poslužiti za neprekidno obrazovanje svih njenih članova, a ne samo mladih. Obe stvari su izuzetno važne. Sonja Liht kaže: "U parlamentu se toliko svađaju i viču da ga ljudi sve manje poštuju. A kada izgube poštovanje za parlament onda nema demokratije i vraćamo se u opasnost da se uspostavi diktatura. Valja znati i da obrazovanje traje i ne donosi rezultate odmah. Nedostatak civilizovanog kodeksa se može ispraviti samo školovanjem. I kod nas je zaživeo koncept školovanja celog života i to je dobro. Tek kada ljudi čuju da se poslanik obrazuje i njima će biti lakše. Ako poznate ličnosti ne daju primer, ko će ga dati?"
[objavljeno: ]
.jpg)
