Izvor: Politika, 28.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skidanje sudske perike
Prelević: Kao što se nekad sudilo knjigama koje niko nije pročitao, sada se na isti način kritikuju presude koje niko nije pročitao
U razvijenim zemljama Zapada uobičajeno je da državni službenici izjavljuju: "Naša praksa je da ne komentarišemo sudske procese". Utoliko je veće iznenađenje izazvao otpravnik poslova američke ambasade u Beogradu Roderik Mur, koji je prošle nedelje izrazio "duboko razočaranje" odlukom Vrhovnog suda Srbije da poništi prvostepenu presudu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Specijalnog suda u slučaju ratnih zločina na Ovčari. Neizbežno je upitati se da li je Mur na momenat zaboravio na tekovine zapadne demokratije ili je iskazao višak revnosti u želji da ubrza postizanje pravde u jednoj maloj zemlji sa mnogo problema.
Situacija je utoliko delikatnija što je američki diplomata za kritiku rada Vrhovnog suda Srbije izabrao priliku kada je Okružnom sudu u Beogradu, prošlog četvrtka, uručio donaciju od 50.000 dolara namenjenu tehničkom unapređenju rada Specijalnog suda za ratne zločine. U ovaj sud američka vlada je do sada uložila više od milion dolara, a Mur je i ovom prilikom snažno podržao rad suda. "Presuda Specijalnog suda bila je krunski uspeh napora da se svi optuženi za streljanje 200 nevinih civila kod Vukovara privedu pravdi. Možemo samo da se nadamo da se Vrhovni sud rukovodio isključivo pravnim razlozima", rekao je Mur. Iz njegovih se reči, međutim, dalo naslutiti da on u to pomalo sumnja.
Kao što je poznato, Vrhovni sud Srbije ukinuo je prvostepenu presudu kojom je Specijalni sud osudio 14 optuženih na 231 godinu zatvora zbog ubistva više od 200 hrvatskih zarobljenika na Ovčari, a dvojicu okrivljenih oslobodio je svih optužbi.
Reakcije stručne javnosti
Specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević odmah je objasnio da ukidanje prvostepene presude "neće pokolebati" Tužilaštvo i da nije stavljena tačka na istražne radnje, kao i da će još osoba biti "izvedeno pred lice pravde". Vladimir Todorić, iz Srpske pravne revije, je za B92 upozorio da je izjava diplomate američke ambasade "najstroža moguća u okvirima diplomatskog izražavanja. To je u stvari jedna samodiskvalifikacija i nemanje poverenja u srpsko pravosuđe da se ono želi suočiti sa zločinima iz prošlosti", rekao je Todorić.
Međutim, ministar pravde Zoran Stojković je reakciju američke ambasade u Beogradu povodom ukidanja presude ocenio lošim diplomatskim potezom. "Mi nemamo pravo da komentarišemo odluku Vrhovnog suda SAD, pa to nemaju ni oni", rekao je Stojković i naglasio da izvršna vlast ne može da utiče na rad sudova "koji su nezavisni, postupaju po predmetima i donose odluke u skladu sa zakonom".
Predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero kaže za "Politiku" da "svako ima pravo da komentariše, a sudija sudi na osnovu zakona. Naročito predmet koji je živ sud nikada ne komentariše, a drugi ne bi trebalo da ga komentarišu, jer je to vrsta pritiska". Ona je političarima prepustila da procenjuju reakciju američkog službenika, ali je naglasila da se kod nas sve češće dešava da mnogi koji ne bi trebalo da to rade – komentarišu proces koji je u toku.
Zaštita sudstva
Deo domaće javnosti izjavu američkog diplomate shvata kao borbu protiv pritiska na sudstvo koju proizvode aktuelna vlast, tajkuni i ostali zainteresovani akteri. Neki tvrde da su na ukidanje odluke prvostepenog suda uticali politički razlozi, odnosno briga za izborne rezultate.
Advokat optuženih Dragoljub Todorović izjavio je u subotu za "Politiku" da je "odluka Vrhovnog suda pravno i činjenično neutemeljena i da taj sud nastavlja praksu da svaku prvostepenu presudu za ratne zločine ukine i vrati na novo suđenje".
Mur je na uručivanju donacije Specijalnom sudu takođe rekao da je američku pažnju privukla i činjenica da je Vrhovni sud Srbije poništio sve prvostepene presude koje je donelo Veće za ratne zločine. Sudija Petrović-Škero podseća da je za dve godine, koliko je ona predsednik Vrhovnog suda, ovo prva odluka o poništenju presude Specijalnog suda za ratne zločine. U utorak je Vrhovni sud potvrdio presudu kojom je nekadašnjeg pripadnika jedinice "Škorpioni" Saša Cvjetan osuđen na maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora za ratni zločin učešća u ubistvu 14 Albanaca i ranjavanje petoro dece u Podujevu 1999. godine.
Međutim, Vrhovni sud jeste ukinuo presude za ratne zločine u Sjeverinu i i Podujevu, koje su presudila veća opšte nadležnosti, a ne veće Specijalnog suda.
Ko čita presude
Advokat i bivši sudija Boža Prelević upozorava da su nas poslednje polemike o odlukama Vrhovnog suda Srbije vratile u najstrašniju eru u kojoj se sudilo knjigama koje niko nije pročitao. "Na isti način danas se kritikuju presude koje niko nije pročitao", kaže Prelević za "Politiku".
Primedbu da je ukidanje presude o Ovčari posledica pritiska domaće vlasti, Prelević ocenjuje kao neosnovanu. "Ako se misli na pritisak čija bi posledica bila odluka koja bi pogodovala optuženima, onda je trebalo da optuženi budu pušteni na slobodu. Da je taj sud hteo da pogoduje okrivljenima, verovatno bi ih pustio iz zatvora – što se nije desilo. Setite se suđenja za ratne zločine u splitskoj "Lori", kada je hrvatsko pravosuđe pustilo sve okrivljene na slobodu, pa sada ne mogu da ih nađu", podseća Prelević.
U prilog opravdanosti ukidanja presude, Prelević navodi primer da je pojedinim optuženima izrečena kazna zatvora od 40 godina samo na osnovu iskaza svedoka koji se, pri tome, nije podudarao sa nalazom veštaka sudske medicine o tome kako je nastupila smrt.
Međutim, Vrhovni sud je ukinuo presudu, na primer, i zbog toga što na mestu zločina nisu pronađene čaure, iako je u pitanju bilo oružje koje ima burence, a za neuropsihijatrijsko veštačenje je traženo mišljenje pedagoga i psihologa.
--------------------------------------------------------------------------
Američka ambasada čvrsto stoji iza izjave
Između mača i kase
Na molbu "Politike" da objasni ono što je rekao o odluci Vrhovnog suda Srbije, u svetlu činjenice da nije zabeleženo da je američka ambasada u Beogradu ranije javno kritikovala sudske odluke (niti bilo koji sporni potez Haškog tužilaštva ili suda, a kamoli presudu, na primer, u slučaju Nasera Orića, koji je za ratne zločine osuđen na samo dve godine zatvora), Roderik Mur se nije oglasio, ali je iz ambasade u našu redakciju stiglo pisano saopštenje.
U saopštenju se ponavlja ono što je otpravnik poslova rekao u Specijalnom sudu, a zatim dodaje: "Mi čvrsto stojimo iza komentara gospodina Mura". Sjedinjene Države su, prema ovom saopštenju, izbliza i pomno pratile suđenje za Ovčaru, i nastavljaju da se nadaju da će izvršioci užasnih zločina u Ovčari i drugde biti kažnjeni, a žrtve i njihove porodice dočekati pravdu. Dodaje se i da je dobro što "Politika" prati ovo pitanje i time doprinosi javnoj debati o potrebi za "otvorenim i transparentnim pravosudnim sistemom i poštenim sagledavanjem prošlosti".
U saopštenju piše i da je nezavisno pravosuđe ključ prave demokratije, i u Americi i u Srbiji, te da američki Ustav štiti i pravo građana na slobodu štampe. Podvlači se da "i Amerikanci i stranci redovno javno komentarišu odluke sudova u SAD".
Ova poslednja tvrdnja je svakako istinita, ali se ne dotiče činjenice da u Americi nije uobičajeno da izvršna vlast komentariše sudske postupke koji su u toku, a pogotovo da kritikuje odluke Vrhovnog suda SAD. Dovoljno je prelistati zbirku 85 kratkih eseja nazvanu "Federalist pejpers", čiji su autori očevi američkog Ustava (Aleksandar Hamilton, Džejms Medison i Džon Džej). Na osnovu tih eseja 1788. godine u Americi je ustanovljena podela vlasti na sudsku, izvršnu i zakonodavnu, a centralna tačka dela je ocena da je sudska vlast najslabija od tri grane vlasti i da je neophodno pomoći joj da se zaštiti od eventualnih napada izvršne i zakonodavne. Ona je ranjiva u odnosu na izvršnu vlast , koja u rukama drži mač, i zakonodavnu, koja vlada državnom kasom.
Posebno upečatljiv primer američkog odnosa prema Vrhovnom sudu zabeležen je 2000. godine, kada je predsednički kandidat Demokratske stranke Albert Gor tražio pravni lek kako bi osporio odluku države Floride da zaustavi dalje prebrojavanje glasova i time ustoliči Džordža Buša kao pobednika. Gorova pravna bitka trajala je blizu pet nedelja – sve dok se u celu stvar nije umešao američki Vrhovni sud. Već na prvi nagoveštaj da bi taj sud mogao da se opredeli protiv Gora, Demokratska stranka je svom kandidatu jasno dala do znanja da njegova borba mora da prestane. Tako je i bilo. Vrhovni sud presudio je tesnom većinom u korist Buša, čuveni harvardski profesor prava Alen Deršovic napisao je knjigu u kojoj je tu odluku nazvao "kidnapovanjem izbora" od strane Vrhovnog suda, besnele su i druge javne ličnosti. Ali među njima nije bilo nikoga iz vrha Demokratske stranke, nikoga iz odlazeće Klintonove administracije, i nikoga iz zakonodavne vlasti, Senata ili Kongresa SAD.
Biljana Mitrinović
[objavljeno: 28.12.2006.]
.jpg)
