Izvor: Politika, 08.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skeptični optimisti
Srbi bi u Evropu, ali njihovu veru u Brisel sada najviše slabi njegov odnos prema Kosmetu
Hoće li Kosmet građane Srbije od evrooptimista pretvoriti u evroskeptike, pitanje je koje izaziva nesanicu političke elite Srbije. Na istraživanje agencije „Politikum” s kraja prošle godine na njega se odgovara pozitivno, jer pokazuje da 70 odsto anketiranih ne prihvata ulazak u EU ako on znači odricanje od Kosmeta. Istraživanje „Strateškog marketinga” s kraja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << februara tvrdi suprotno jer u njemu na pitanje da li treba da nastavimo s procesom integracije u EU, i ako većina zemalja prizna samoproglašenu državu Kosovo i Metohiju, 46 odsto ispitanika je odgovorilo sa da, 32 sa ne i 22 odsto ne zna. Najpodeljeniji su birači DSS-a: 44 odsto misli da treba nastaviti sa integracijama, a 52 odsto da ne treba. (U istraživanju „Politikuma” su ti procenti sasvim drugačiji: 5,9 prema 92,4 odsto.)
Pošto samo 11 odsto građana u Srbiji ima pasoš, jasno je da većina nikada nije videla nijednu zemlju EU. Želju da se nađe u društvu bogatijih i uspešnijih mogli su da im stvore domaći političari i mediji, rođaci koji decenijama odande šalju pare bez kojih je ovde život nemoguć, ali i nada da je to čaroban štapić koji će prekinuti gubitnički život u krizi koji traje još 1980. kada je smrt Josipa Broza označila rušenje jednog društvenog uređenja i sistema vrednosti.
Sociolog Srećko Mihailović u knjizi „Nacionalni i državni interes moderne Srbije” kaže da se sa otvaranjem zemlje, šezdesetih godina, u društvenoj eliti javlja strah od Zapada, a ksenofobija među građanima. „Među elitom je u stvari dominirala bojazan od konkurencije, od komparacije od mogućeg nesnalaženja u otvorenom svetu, a kod građana ksenofobija kao nedovoljno određeno stanje straha od nepoznatog.”
Ipak, Mihailović kaže da se građani većinski identifikuju sa Evropom, većinski podržavaju ulazak u EU, a na drugoj strani dominiraju antievropski stavovi, nedovoljno poverenje u EU i većinska odbojnost prema članstvu u NATO. Ako su u pravu oni koji tvrde da se evroskepticizam povećava s približavanjem Uniji, reklo bi se da je Srbija blizu ulaska u EU. „Naravno posle Hrvatske, jer je kod njih evroskepticizam prilično izražen. Dok je u Evropi proletos nađeno da je poverenje u EU poraslo za 12 odsto u Hrvatskoj, natpolovična većina ne veruje Evropi. Tek trećina Hrvata veruje da će članstvo u EU biti dobro za njih i to ih svrstava među najveće evroskeptike s Britancima (43 odsto), Mađarima i Fincima (po 39 odsto). Godine 2003. SCG je bila na vrhu liste zemalja koje su podržavale učlanjenje u EU, zajedno s Bugarskom, Mađarskom i Turskom, jedino je Rumunija bila ispred, dok su mnoge zemlje, kao Poljska, Češka i Slovenija, bile ispod.
Vladimir Todorić, iz Instituta za evropske studije, kaže da građani kroz evropske vrednosti vide samo veće plate, ali ne vide i veće obaveze. I u tom pogledu se ne razlikuju od ostalih Evropljana. „Građani vide bolju sadašnjost tako što će putovati bez viza, kupovati automobile bez carina ili se zapošljavati u stranim firmama.” Ali, on kaže i da ulazak u EU nije magični štapić, da to nije zemlja dembelija i da čak ni u EU nisu sve zemlje jednake. Po njemu je ulazak u EU pre svega sredstvo da se što pre dostigne što bolja unutrašnjopolitička i ekonomska situacija.
Sociolog Mihailović misli da je narod, odnosno njegova elita, u Zapadu video sredstvo boljeg života. „U 19. veku i među građanima je uspostavljena dvojnost aspiracija. Na Zapadu se učilo, sa Zapadom se trgovalo, na Zapad se bežalo i tražio azil, ali je Rusija bila taj imaginarni oslonac na koji se uvek računalo. Glava je bila na Zapadu, a srce na Istoku”, kaže Mihailović.
Evroskepticizam građana Srbije pre 17. februara 2008. godine zasnivao se na pretpostavljenoj političkoj šteti i stvarnim uslovljavanjem ekonomske pomoći. „U evropskoj ponudi stalno se primećuje štap i šargarepa, pa i onda kada se nudi samo jedno ili samo drugo!”, kaže Mihailović, ali zaključuje da i pored toga građani Srbije žele članstvo u Uniji, jer sebe smatraju Evropljanima, smatraju poželjnom spoljnopolitičku orijentaciju prema Evropi (i pored najnovijeg uspona statusa Rusije). Međutim, građani ne prihvataju članstvo u NATO, nemaju poverenja u samu instituciju EU i veoma su sumnjičavi prema onome što Srbiju čeka od strane Evrope.
Prema poslednjem istraživanju „Strateškog marketinga”, obavljenom od 22. do 26. februara, od hiljadu ispitanika 71 odsto smatra da je dobro ući u EU, 57 odsto to povezuje s korišću, a 19 odsto ima poverenja u Evropljane. Dve poslednje brojke govore da su građani Srbije – pragmatični Evropljani.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 09/03/2008.]
