Izvor: Blic, 22.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sistema obezbeđenja Đinđića nije ni bilo
Sistema obezbeđenja Đinđića nije ni bilo
Vlada Republike Srbije na jučerašnjoj sednici usvojila je izveštaj o funkcionisanju sistema obezbeđenja ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića, u kojem je utvrđeno da su postojali brojni propusti u njegovom obezbeđenju pre atentata, zbog čega je naložila MUP Srbije i BIA da odmah preduzmu mere prema licima koja su učinila propuste.
U izveštaju Komisije za ispitivanje sistema obezbeđenja
premijera >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Đinđića navodi se da posle pokušaja atentata kod hale 'Limes' na Novom Beogradu 21. februara 2003. godine 'nijedan državni organ nije bitno promenio način svog rada kada je u pitanju obezbeđenje premijera'. Komisija je uputila pitanje MUP Srbije i BIA zašto sistem obezbeđenja Đinđića nije dignut na prvi stepen.
'Prvi stepen podrazumeva da je neophodno fizičko obezbeđenje i kontrola objekata koji se stalno ili povremeno koriste u zoni dometa savremenog oružja koje teroristi koriste u izvođenju atentata. Ovaj navod jasno pokazuje da bi, da je prvi stepen primenjen, moralo da dođe do kontrole zgrada u okolini zgrade Vlade Srbije', navodi se u izveštaju koji je novinarima predstavio Žarko Korać, predsednik Komisije i potpredsednik Vlade Srbije.
Komisija je utvrdila da niti BIA niti obaveštajna služba pri tadašnjem SMIP i Uprava vojne bezbednosti nisu imale niti radile procenu stepena ugroženosti pokojnog premijera.
Takođe, sistem tehničkog obezbeđenja zgrade Vlade Srbije nije projektovan za nadgledanje zadnjeg dela zgrade Vlade prema parku, iako su pripadnici neposrednog obezbeđenja Đinđića više puta isticali da ne postoji kontrola zgrada u neposrednoj okolini.
U izveštaju se takođe konstatuje i da neposredno obezbeđenje predsednika Vlade Srbije i obezbeđenje zgrade Vlade ni sa drugim delovima Šeste uprave nekadašnje RDB 'nisu sarađivali na zadovoljavajući način ili nisu imali nikakvu komunikaciju'.
U izveštaju su demantovane spekulacije da se Đinđić protivio podizanju nivoa obezbeđenja, što je potkrepljeno njegovim prihvatanjem da se preseli na bezbednije mesto i prihvatanjem drugih mera bezbednosti.
Navodi se i da je 10. aprila 2002. godine, posle posete eksperata nemačke policije koji su potvrdili ranije nalaze MUP Srbije, Đinđić pristao da se iz bezbednosnih razloga sa porodicom preseli sa Studentskog trga u rezidenciju u Užičkoj 40. Kako je Korać istakao, Đinđić je na to pristao posle ekspertize nemačke policije kojom je utvrđeno da postoji čak 21 mesto sa kojeg je mogao na njega da bude izvršen atentat.
Upitan da li su nadležni organi MUP Srbije izvršili takvu procenu i kada je u pitanju zgrada Vlade Srbije, Korać je rekao da nisu naišli na bilo kakav dokaz da je takav dokument postojao.
Komisija je iznela primedbe i na rad pravosuđa kada je reč o krivičnim prijavama protiv pripadnika zemunskog klana, ističući da je najveći broj krivičnih prijava neodgovarajuće procesuiran.
Navodi se da je 'način rada sudova i tužilaštava pogodovao zemunskom klanu koji je organizovao atentat na premijera, zbog čega je Vlada Srbije usvojila zaključak da Vrhovni sud Srbije i Republičko javno tužilaštvo 'razmotre primenu zakona i drugih propisa povodom rada sudova i tužilaštava u vezi predmeta vezanih za pripadnike zemunskog klana'.
- Iako se zna da se radi o 75 krivičnih prijava za ubistva, napade na službeno lice, iznude, teške krađe, neovlašćeno držanje i nošenje vatrenog oružja, falsifikovanje isprava, otmice, davanje mita, teške krađe, oduzimanje vozila, zloupotrebe službenog položaja i prevara, proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, samo je 20 procesuirano, od čega je izrečeno 12 sudskih presuda, od kojih samo četiri predviđaju kazne zatvora, što je zaprepašćujući podatak - ocenio je Korać.
Po mišljenju komisije, i ceo događaj oko pritvora, istrage i puštanja Dejana Milenkovića Bagzija, osumnjičenog da je pokušao atentat na Đinđića kod hale 'Limes', 'traži razjašnjenje'.
'Tada su mogle da se obezbede vitalne informacije o planovima zemunskog klana. Nedostatak tih informacija i nemogućnost otkrivanja mesta na kojem se kriju pripadnici zemunskog klana, imale su za fatalnu posledicu da je na premijera Đinđića izvršen atentat', jedna je od konstatacija u izveštaju.
Pripadnici zemunskog klana su, prema ovom izveštaju, imali sistem komunikacije koji je znatno otežavao prisluškivanje.
Oni su posedovali veći broj mobilnih telefona i kartica za mobilne telefone koje su često menjali. Pored toga, postojali su brojevi koji su se koristili isključivo u međusobnoj komunikaciji, koji su se zvali 'specijali'. Samo jedan pripadnik takvog kruga unutar komunikacije 'specijalima' komunicirao je sa spoljnom sredinom, u najvećem broju slučajeva to je bio Zoran Vukojević Vuk.
Komisija je kao negativan faktor koji je uticao na funkcionisanje čitavog sistema bezbednosti naveo postojanje Jedinice za specijalne operacije.
'Sastavljena od lica koja svojim opredeljenjem nisu bila za demokratske promene, JSO je predstavljala rak-ranu sistema bezbednosti u Srbiji', navodi se u izveštaju. U ovom dokumentu navodi se da je JSO predstavljala 'državu u državi' jer je smenjenom komandantu Miloradu Lukoviću Legiji dodeljeno lično obezbeđenje iz redova JSO, a njih 20 ostalo je na platnom spisku JSO, odnosno MUP Srbije. Komisija je obaveštena da je dodeljivanje zvaničnog obezbeđenja smenjenom komandantu bila praksa u JSO i da je na isti način postupljeno i prema Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću.
Navodi se da su pripadnici JSO posle 5. oktobra 2000. godine davali ličnu zaštitu nekim liderima DOS, ali i radili na zaštiti javnog reda i mira na jugu Srbije, što je bio dodatni problem.
'Činjenica da je JSO bio angažovan na poslovima bezbednosti na jugu Srbije, dovela je do kompromisa oko postavljenja rukovodilaca u RDB. Milorad Bracanović je postavljen za načelnika Sedme uprave uprkos protivljenju rukovodilaca RDB. Činjenica da je Bracanović imao uvid u tehničke mere koje je primenjivao RDB, pretpostavka je da je zbog bliskosti sa njim JSO imala mogućnost uvida u primenu tehničkih mera i radnji'. N. M. J. Mihajlović smenio trojicu službenika MUP
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Dušan Mihajlović predložio je Vladi da smeni sekretara MUP Slobodana Miletića, smenio je tadašnjeg rukovodioca Grupe za obezbeđenje zgrade Vlade Danila Koprivicu i načelnika Odeljenja unutrašnjih poslova Zemun Milana Miljojkovića radi realizacije zaključaka Vlade Srbije povodom izveštaja Komisije za obezbeđenje ubijenog predsednika Vlade Zorana Đinđića', saopštio je juče MUP Srbije.
U saopštenju se navodi da je razrešenje Miletića predloženo zbog nepreduzimanja pravovremenih mera na donošenju i usaglašavanju podzakonskih propisa vezanih za nadležnosti Ministarstva u obavljanju poslova obezbeđenja. Dodaje se da je Koprivica razrešen dužnosti šefa obezbeđenja zgrade Vlade zbog utvrđenih propusta u obavljanju poslova obezbeđenja te zgrade, a da je Miljojković smenjen zbog nepreduzimanja odgovarajućih mera u okviru mesne nadležnosti prema pripadnicima zemunskog klana.
Kako 'Blic' nezvanično saznaje, smenjeni Miljojković krajem prošle godine trebalo je da nasledi Milana Obradovića na mestu načelnika SUP Beograd. Za Miljojkovića se govorilo da ima dobre veze u vlasti jer mu je kum jedan od uglednih surčinskih biznismena. N. B.
