Izvor: Politika, Beta, Fonet, 30.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Široka ovlašćenja za vojne formacije Kosova
Srbija od prošle godine ukazuje na opasnosti od formiranja nove vojne formacije na Kosovu
Kosovske bezbednosne snage će, između ostalog, moći da reaguju u slučajevima u kojima policija nije u stanju da reši neki problem. Te snage će, kako je predviđeno, biti uključene u operacije koje su odgovor na krizu na području Kosova i Metohije, ali i u inostranstvu. To, praktično, znači da će novouspostavljena kosovska formacija moći da bude angažovana u sastavu međunarodnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << snaga, na način na koji je to omogućeno svakoj državi.
KBS su definisane kao lako naoružane profesionalne snage pod komandom vlasti u Prištini, odnosno predsednika i premijera Kosova. Srbija je naročito zabrinuta zbog mogućnosti da one budu upotrebljene u slučajevima kada policija nije u stanju da reši neki problem, jer to otvara široke mogućnosti za angažovanje trupa na području cele pokrajine.
Proces formiranja Kosovskih bezbednosnih snaga počeo je 2008. godine. Srpski ministar odbrane Dragan Šutanovac je tada zvaničnicima NATO-a u Briselu preneo da je reč o kršenju Rezolucije 1244 i da je formiranje KBS-a sa stanovišta Srbije „nepotrebno jer Kosovo nije suočeno sa vojnim, nego sa nevojnim izazovima, terorizmom, korupcijom i kriminalom”.
Srbija tada nije mogla bitnoda utiče na odluke koje se odnose na Kosovo pošto se važne odluke donose u Evropskoj uniji i NATO-u, u koje ona nije uključena. Kosovski funkcioneri, pak, neprekidno nastoje da postanu deo tih integracija. KBS su organizovane po uzoru na NATO, a članice tog vojnog saveza ih obučavaju i opremaju.
Kada je tadašnji premijer Srbije Zoran Živković 2003. godine bezuspešno pokušao da ponudi učešće 1.000 srpskih vojnika u međunarodnim operacijama, tadašnji premijer Kosova Ibrahim Rugova reagovao je sličnom ponudom. Danas, nešto više od pet godina kasnije, KBS su se našle u situaciji da mogu da razmišljaju o uključivanju u međunarodne snage. U Srbiji se još vodi polemika da li srpske snage treba da budu uključene u takve operacije.
Za KBS je u 2009. godini, inače, predviđen budžet od više od 20 miliona evra. Te snage će imati 2.500 aktivnih i 800 rezervnih pripadnika, a Ahtisarijev plan, na osnovu koga su uspostavljene, predviđa da u budućnosti može imati do 5.000 pripadnika. Raspolažu sa 2.000 komada oružja kalibra do 12,7 milimetara.
KBS su formirane na temeljima Kosovskog zaštitnog korpusa uspostavljenog nakon ulaska NATO-trupa na Kosovo. KZK je, pak, nastao na osnovama rasformirane Oslobodilačke vojske Kosova.
Srbija nastavlja sa pokušajima da međunarodnoj zajednici dokaže da formiranje KBS nije u skladu sa Rezolucijom 1244. Protivljenje uspostavljanju tih snaga ministar inostranih poslova Vuk Jeremić je upravo izneo u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku, u nastojanju da obezbedi da se rešavanje kosovske krize zadrži u nadležnosti Saveta bezbednosti.
D. J.
-----------------------------------------------------------
Dragišić: U dogledno vreme KBS neće biti deo mirovnih misija
Zoran Dragišić, sa Fakulteta za bezbednost u Beogradu,ocenio je da u doglednoj budućnosti nije realno očekivati da pripadnici Kosovskihbezbednosnih snaga budu upućeni u mirovne misije, ali da će se to desiti u budućnosti u sklopu pokušaja da se Kosovo promoviše kao nezavisna država. „Ne verujem da je tako nešto sada moguće, jer KBS još nisu postale operativne i još su u fazi obuke i pripreme. Ali u nekoj budućnosti, teško je proceniti kada će oni koji rade na formiranju tih snaga pokušati da ih ubace u neke mirovne misije”, rekao je Dragišić agenciji Beta.
[objavljeno: 31/01/2009]
