Izvor: Blic, 31.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Širi se front za samostalnost Srbije
Širi se front za samostalnost Srbije
Demohrišćanska stranka Srbije prva je ozbiljnija partija na našoj političkoj sceni koja je pokrenula pitanje nezavisnosti Srbije. Demohrišćani su samostalnost Srbije u svoj program uneli u junu 2001. godine, kada je na sednici GO stranke doneta Deklaracija o nezavisnosti Srbije koja je postala deo zvaničnog programa DHSS. Pre nekoliko meseci i druge stranke počele su da se zalažu za nezavisnost Srbije. Jedna od njih je i novoformirana >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << G17 plus, čije je rukovodstvo na poslednjoj sednici GO usvojilo 'Državni program evropske Srbije' , prema kome Srbija treba da bude nezavisna država. Ova stranka, međutim, nema u stranačkom programu odrednicu o nezavisnosti Srbije.
Ksenija Milivojević, portparol G17 plus, kaže za 'Blic' da ova partija nije klasična indipendistička stranka.
- Mi nemamo ništa protiv zajednice s Crnom Gorom ako je ona funkcionalna i jeftina, ali ova sadašnja zajednica nije ni jedno ni drugo. S druge strane, očigledan je nedostatak političke volje u Crnoj Gori da se to promeni - kaže Milivojević.
I Nova Srbija takođe smatra da Srbija treba da bude samostalna i najavljuje svoj projekat o nezavisnoj Srbiji. Za samostalnu Srbiju zalaže se i LSDV, a pristupanje indipendističkom bloku najavio je i Šandor Egereši, potpredsednik Saveza vojvođanskih Mađara. Opozicione stranke su protiv razdvajanja Srbije i Crne Gore, a samo se SSJ založila za raspisivanje referenduma o državnom statusu Srbije.
Ljiljana Baćević iz Instituta društvenih nauka za 'Blic' ocenjuje da samo DHSS kao programski cilj ima nezavisnost Srbije, dok druge partije to nemaju u svojim programima.
- Ako nešto nije u zvaničnom programu određene stranke, znači da to zalaganje nije programski, nego instrumentalni cilj koji služi za zauzimanje pozicija pred izbore. G17 plus, kao nova partija, koja do sada nije učestvovala u izborima, mora pred biračima da zauzme jasne pozicije i da im kaže za šta jeste i protiv čega jeste - kaže Baćević. Ona naglašava da, ipak, ne treba potceniti mogućnost da je G17 plus procenio da su šanse Srbije za ulazak u Evropu veće ako ona bude samostalna, nego u zajednici s Crnom Gorom.
- Pojedini funkcioneri G17 plus su veoma dobro obavešteni o raspoloženju međunarodne zajednice. Ako se njihovo zalaganje za nezavisnu Srbiju bazira na toj proceni, onda ono ne predstavlja zauzimanje pozicija pred izbore, već zalaganje za nešto što će nas lakše uvesti u Evropu - kaže Baćević.
Ona je istakla da u Srbiji ne postoji jasno opredeljenje prema nezavisnosti Srbije, a što se tiče utiska da indipendista ima više u javnom mnjenju nego što ih zaista ima, rezultat je činjenica da se u tu grupu ubrajaju i oni koji su zaista za samostalnu Srbiju, ali i oni koji su nezadovoljni labavim vezama s Crnom Gorom i žele čvršću zajedničku državu.
Odgovarajući na pitanje da li bi nas razdvajanje Srbije i Crne Gore udaljilo od evroatlantskih integracija, Baćević je ocenila da Evropa nema jasnu stratešku viziju Balkana.
- Evropa pokušava da ostvari stabilnost u ovom regionu. Priče o dobrosusedskim odnosima, harmonizaciji i slično su samo mantre koje evropski zvaničnici izgovaraju u nadi da će to imati neke pozitivne posledice. Evropa još nije rešila šta hoće na našim prostorima, osim da ne želi probleme. Ako EU proceni da će imati manje problema ako se Srbija i Crna Gora razdvoje, onda će dozvoliti da to bude rešenje i obrnuto - procenjuje Baćević, uz opasku da volja Srbije i Crne Gore nije presudan činilac i da je Evropa ta koja odlučuje o našoj budućnosti. Ona je dodala da u EU postoji nejedinstvo u vezi s tim kako bi Srbija i Crna Gora trebalo da funkcionišu i ocenila da 'ima i signala reteriranja prema stavu da u EU možemo zajedno ili nikako'.
- Ako se mi dogovorimo da ne živimo u jednoj državi, EU će to prihvatiti. To bi usporilo naš ulazak u Evropu, jer će neke stvari morati da se rade ispočetka, ali Evropa je spremna da prihvati sve što ne izaziva probleme - kaže Baćević.
Ksenija Milivojević je, na molbu da prokomentariše stavove da bi razdvajanje Srbije i Crne Gore usporilo naše integrisanje u Evropu, rekla da je ovaj stav vrlo diskutabilan, jer 'nismo ka njoj ni krenuli'.
- Mi nismo prešli nijednu fazu puta ka EU. Nismo počeli čak ni pregovore o Sporazumu o asocijaciji i stabilizaciji, što je neophodno za kandidaturu za ulazak u EU - rekla je Milivojević, uz ocenu da se ne može govoriti o udaljavanju od EU u situaciji kad nema pomaka prema njoj.
Potpredsednik Vlade Srbije Čedomir Jovanović smatra da nas ideja nezavisne Srbije neće približiti Evropi, te da ta ideja u ovom trenutku može da bude štetna, jer otvara pitanja državnosti Kosova. Jovanović je za RTS upozorio da bi nas otvaranje pitanja nezavisnosti Srbije vratilo tamo gde smo bili pre dve godine.
- Moramo poštovati stavove Evrope i nije tačno to što pojedinci iznose da mi možemo nezavisno u Evropu, bez obzira na to da li Evropa to odobrava ili ne. Otvaranje tog pitanja sada bi dovelo do gubljenja šanse koja nam se ukazala za ulazak u EU i do gubljenja vremena - rekao je Jovanović. Lj. Begenišić - I. Cvetković
Evropa protiv nezavisnosti Srbije
Specijalni izaslanik generalnog sekretara Saveta Evrope u Beogradu Verena Tejlor rekla je za 'Blic' da podele unutar SCG ne doprinose daljoj evropskoj integraciji zemlje i da su izjave o nezavisnoj Srbiji ishitrene i nepromišljene. Ona je podsetila na negativnu reakciju Evropske komisije o buci oko podele koja je potekla i iz Srbije, a koju su preneli svi mediji.
- Beogradskim sporazumom i Ustavnom poveljom političari i sva tri parlamenta obavezali su se da Srbija i Crna Gora ostanu zajedno u naredne tri godine. Tokom tog perioda će se definisati parametri po kojima će se zemlja razvijati i to će doprineti stabilnosti SCG. Samo tako možete da se koncentrišete na potrebne političke i pravne reforme umesto da se stalno pitate: 'Da li da ostanemo zajedno ili da se razdvojimo?', rekla je Tejlorova. Ona je ocenila da će nakon tri godine u SCG situacija biti drugačija, jer će biti usvojeni novi ustavi, biće održani parlamentarni izbori u Srbiji i ustanovljene nove institucije i tada će političari i javnost u obe države članice moći da rezimiraju stvari i ocene da li je u periodu od stvaranja nove državne zajednice bilo više mana ili prednosti.
- Nema šta da se procenjuje samo nakon tri meseca od usvajanja Povelje - poručila je Tejlorova i podsetila da je državna zajednica SCG preuzela obaveze povodom učlanjenja u SE i da je neophodno da te obaveze ispoštuje. Izaslanica SE naglasila je da ispunjenje obaveza predstavlja važne korake ka postizanju evropskih integracija i da evropske institucije nisu uložile toliko pomoći pri pravljenju Ustavne povelje da bi sada gledale kao taj napor propada.
