Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 19.Sep.2016, 16:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Širenje ruske "meke moći" preko medija, NVO, stranaka

Jačanje ruske meke moći predsednica Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović vidi kao globalni trend, navodeći da su u Srbiji neki pravci širenja te moći mediji, ali i saradnja s određenim nevladinim organizacijama i političkim strankama sa proruskim stavovima.

Joskimović u izjavi za Tanjug navodi i da svaka velika sila uvek ima i instrumente meke moći kojima utiče na zbivanja u različitim državama i globalno, pa tako i zapadne sile, koje imaju i veliku ekonomsku >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << moć i moć u svim drugim sferama.

"Naravno da uvek postoje instrumenti meke moći koji su u njihovim rukama takođe", rekla je Joksimović.

Navodeći da tu vrstu uticaja koriste i neke druge zemalja, poput Turske, Joksimović kaže da to ne mora uvek imati negativan predznak, ali dodaje da može značiti insistiranje na određenim političkim stavovima.

Na pitanje da li meka moć Rusije u Srbiji može da prolongira evropske integracije, Joksimović kaže da su kamen spoticanja unutar same EU različiti stavovi EU i odsustvo jedinstvenog stava u vezi sa politikom prema Rusiji što, dodaje, govori u prilog tome da odnos Srbije prema Rusiji u ovom trenutku nije od krucijalnog značaja za njen napredak na putu ka EU.

Odnosi na međunarodnoj političkoj sceni se, kako kaže, svakodnevno ubrzavaju i doživljavaju dramatične obrte, tako da je neizvesno kako će izgledati zajednička spoljna i bezbednosna politika EU u trenutku kad Srbija bude otvorila Poglavlje 31.

"U zavisnosti od toga kakvi odnosi budu između EU i Rusije u trenutku kada do tog poglavlja dođemo, on na određeni način može uticati, ali još se ne nalazimo u toj fazi", kaže Joksimović.

Ona je objasnila da, kada govorimo o odnosima sa Rusijom, u ovom trenutku je kamen spoticanja unutar same EU činjenica da ne postoji unitarni glas koji govori o jedinstvenim stavovima u vezi sa politikom prema Rusiji.

Prema njenim rečima, sankcije koje EU primenjuje u odnosu na Rusiju u ovom trenutku su produžene do marta 2017. godine, ali istovremeno postoji veliki broj, čak i ključnih zemalja i značajnih aktera na političkim scenama u ključnim zemljama koje smatraju da politiku sankcija prema Rusiji treba preispitati i redukovati.

Joksimović kaže da suštinski Srbija teži evropskim integracijama, da su integracije poslednjih 15-16 godina tema svih predizbornih kampanja, da su samo one stranke i koalicije koje su zagovarale evropski put imale realnih šansi da dobiju izbore, te da se čini da je većinska Srbija u potpunosti okrenuta evropskim integracijama.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...