Izvor: Politika, 19.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Širenje mržnje ili kleveta
Goran Cvetanović mogao bi da odgovara za klevetu Ivane Dulić-Marković jer je uvredio nju a ne njenu naciju, kažu u tužilaštvu
Vređanje po nacionalnoj osnovi i pripisivanje najgorih zločina političkim protivnicima u Srbiji je, bar što se zakona tiče, privatna stvar onih na koje se takve izjave odnose. Uz uslov da "drvlje i kamenje" ne ospu po čitavoj naciji ili etničkoj grupi kojoj pripada član
druge stranke, političari ne čine krivično delo izazivanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti ni ako za svoje neistomišljenike izjave da su ustaše i da su njihovi srodnici klali Srbe.
Kako je "Politici" objašnjeno u Republičkom tužilaštvu, u nedavnoj izjavi poslanika SRS i predsednika Opštine Leskovac Gorana Cvetanovića na račun potpredsednice Vlade Srbije Ivane Dulić-Marković nema elemenata tog krivičnog dela, jer se ono što je izjavio ne odnosi na celu njenu naciju, već samo na njenu porodicu.
– Cvetanović prvo kaže: "Nemamo mi ništa protiv što je ona Hrvatica". On posle nastavlja: "Imamo protiv što je ustaša. Njen rođeni brat je bio ustaša, njen otac je bio ustaša, klali su Srbe i mi se protiv takvih borimo". On, dakle, ne tvrdi da su svi Hrvati ustaše i da su svi klali Srbe, već to pripisuje porodici Ivane Dulić-Marković. Time eventualno čini krivično delo klevete, a ne širenje nacionalne, rasne i verske mržnje – rečeno nam je u najvišoj tužilačkoj instanci u Srbiji, koja je ovim stavom praktično potvrdila odluku Okružnog tužilaštva u Leskovcu da odbaci krivičnu prijavu potpredsednice vlade.
Član 317. Krivičnog zakonika Srbije kaže: "Ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mržnju ili netrpeljivost među narodima ili etničkim zajednicama koje žive u Srbiji kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina". To znači da se rasna mržnja izaziva izjavom u kojoj se tvrdnje odnose na određenu naciju u celini, a ne samo na pojedine pripadnike. Sve drugo je samo – kleveta.
Drugim rečima, da je Cvetanović rekao "Svi Hrvati su ustaše i klali su Srbe" i da je pozivao na linč nacije, počinio bi pomenuto krivično delo. Pošto se u prvoj rečenici sporne izjave praktično ogradio od uvrede na račun cele etničke grupe, Cvetanović bi sada mogao da odgovara jedino za klevetu, jer je njegova izjava nesporno uvredljiva. Taj sudski postupak morala bi da inicira sama potpredsednica vlade podnošenjem privatne krivične tužbe, budući da od 1. januara ove godine tužilac po zakonu ne preuzima krivično gonjenje za klevetu državnih funkcionera, objašnjeno nam je u RJT.
Beogradski advokat Nikola Barović smatra da je krivična prijava Ivane Dulić-Marković protiv Cvetanovića za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i te kako zakonski utemeljena.
– U toj izjavi postoji namera da se izazove mržnja na verskoj osnovi samo zato što je ona Hrvatica. Poslanik Srpske radikalne stranke zna da ona nije ustaša, a tvrdi da jeste. Ako zna da to nije tačno, a ipak tvrdi da jeste, onda to čini da bi izazvao mržnju na nacionalnoj osnovi. Zbog čega inače pominje nju? To je isto kao kada bi se za bilo kog Srbina iz Vlade Srbije reklo "on je ljotićevac", jer su to bili njegovi srodnici – kaže advokat Barović.
Naš sagovornik dodaje da se za ovo krivično delo može odgovarati jedino ukoliko optužnicu podigne tužilac, a ne po privatnoj tužbi. Potpredsednica vlade mogla bi tužbom da zatraži jedino sprovođenje istrage protiv Cvetanovića. Ukoliko bi u tom postupku bilo utvrđeno da ima elemenata krivičnog dela iz člana 317, tužilac bi morao da preuzme krivično gonjenje.
--------------------------------------------------------------------------
O Todorovićevom mandatu 28. avgusta
Republička izborna komisija, kako nezvanično saznajemo, doneće, 28. avgusta, odluku o zahtevu SRS da za poslanika te stranke u Narodnoj skupštini Srbije ponovo bude izabran Dragan Todorović.
Da podsetimo, Todorović je bio poslanik u srpskom parlamentu, ali je podneo ostavku kada je izabran na istu funkciju u bivšoj Skupštini SCG. Posle raspada državne zajednice, SRS je zatražila od RIK-a mišljenje može li neko ko je podneo ostavku ponovo biti izabran za poslanika u istom skupštinskom sazivu, ali RIK nije mogao da zauzme stav o tome. Tada je formirana radna grupa da, kako je rečeno, prouči zakonsku regulativu i utvrdi da li je to moguće, ali je ona održala samo jedan sastanak na kome nije doneta nikakva odluka. Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS, rekao je tada za "Politiku" da, "očito vladajuća koalicija ima problem sa nekim svojim poslanicima koji bi da se ponovo vrate u klupe srpskog parlamenta, pa zato nema odluke RIK-a, iako nema nikakvih pravnih prepreka za to da neko ko je podneo ostavku ponovo bude izabran na tu funkciju". Odmah potom, SRS je RIK-u dostavio svoj predlog da za upražnjeno poslaničko mesto u Narodnoj skupštini Srbije bude ponovo izabran Dragan Todorović, a Nikolić nam je tada rekao da će "RIK tako morati da zauzme neki stav".
Kako nam je rekao izvor iz RIK-a, sednica nije zakazivana zbog godišnjih odmora, ali se očekuje da ona bude održana 28. avgusta. U ovom trenutku parlament ima 249 poslanika, umesto 250, koliko, po Ustavu, treba da ima.
M. Č.
D. Čarnić
[objavljeno: 19.08.2006.]
