Izvor: S media, 11.Jun.2010, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Simović u Zabeli
JA sam Miloš Simović! Ovim rečima odbegli pripadnik "zemunskog klana" obratio se u četvrtak u zoru naoružanim pripadnicima pogranične policije "Morović", koji su ga okružili samo nekoliko sekundi pošto je izašao iz guste šume na granici između Hrvatske i Srbije.
Do "susreta" višegodišnjeg begunca i pripadnika srpskog MUP došlo je ubrzo pošto je Simović napustio teritoriju Hrvatske, samo 200 metara pre graničnog prelaza Batrovci.
Prljav, u bermudama >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i majici kratkih rukava, ali smiren, kao da je odahnuo posle sedmogodišnjeg skrivanja, Simović je doveden u stanicu pogranične policije. Granični policajci, koji su ga uhapsili, netremice su gledali u begunca. Njegova fotografija sa poternice razlikovala se od čoveka koji je stajao pred njima. Duge kose, zategnute rajfom na glavi, bio je iznuren i iscrpljen.
Simović se, kako saznajemo, šunjao kroz njive, kukuruze, žito, gazio je drenažni kanal i ušao u šumu, tik uz autoput Beograd - Zagreb. Nezvanično smo saznali da je pogranična policija pešice patrolirala autoputem oko dva sata posle ponoći. Iznenada su čuli da se lomi granje u šumi i da se neko ili nešto kreće. Čekali su. U jednom trenutku, dugokosi mladić je preskočio žičanu ogradu i direktno "uskočio" policajcima u naručje.
Bez opiranja, čim su ga pitali za ime, rekao je kako se zove, ali kod sebe nije imao nijedan dokument kao potvrdu. Bio je mokar i blatnjav. Nosio je ranac, u njemu laptop, bežični modem, farmerke i peškir. Nije bilo hrane, oružja, mobilnih telefona...
- Tražio je samo da se istušira - navodi jedan od očevidaca Simovićevog hapšenja. - Bio je staložen, lepo je pričao, a čak je recitovao i stihove iz "Gorskog vijenca". U jednom trenutku, samo je kratko prokomentarisao:
- Znam da sam grešan i ja nosim svoj krst!
Posle nekoliko sati stigli su pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ). Odmah su mu navukli pancir-prsluk i poveliga u Beograd. Odveden je u prostorije Policijske uprave Beograd, i tamo je na osnovu otisaka prstiju i DNK potvrđen njegov identitet.
Narednih nekoliko časova operativci MUP Srbije razgovarali su sa njim. Kako nezvanično saznajemo, Simović je potvrdio da je pucao u Sretka Kalinića na periferiji Zagreba. Ipak, motiv oružanog obračuna razlikuje se od onog koji je ispričao ranjenik zagrebačkoj policiji.
Potvrdio je da je posle pucnjave počeo da beži ka Srbiji, ali je odbio da kaže da li mu je i ko u tome pomogao. Navodno, već izvesno vreme on i Kalinić bili su u sukobu oko novca. Svoje bekstvo i skrivanje, delom su finansirali baveći se trgovinom narkoticima, a deo je stizao iz Beograda.
Prema nezvaničnim podacima, sa njima je vezu održavala jedna ženska osoba, koja je povremeno putovala na relaciji Beograd - Zagreb. Ona je donosila pare, ali i obaveštavala o najnovijim vestima vezanim za eventualne potrage za njima.
Ostalo je nepoznato šta je Simović ispričao o ostalim pripadnicima "zemunskog klana", koji su u bekstvu. Reč je o Milanu Jurišiću Juri, Ninoslavu Konstatinoviću, Selmanu Hamidoviću i Vladimiru Milisavljeviću Budali.
Beogradski operativci su pitali Simovića i o ubistvu Beograđanina Cvetka Simića, čiji su otisci pronađeni u stanu u kom su se skrivali Kalinić i Simović. On je, kako saznajemo, potvrdio da su bili u kontaktu i "radili" sa Simićem, ali je ostalo nepoznato šta je ispričao o likvidaciji i sakaćenju Simića u Zagrebu, čija glava još nije pronađena.
OBNOVA
Sudija Maja Kovačević-Tomić, portparol Specijalnog suda, navodi da Miloš Simović ukoliko želi, može da podnese zahtev za obnovu postupaka, što se u većini slučajeva odobrava, ali samo vezano za njegovu ulogu u datim predmetima, jer je pravosnažno utvrđeno šta su drugi radili. Prema njenim rečima, Simović će u slučaju da zatraži obnovu postupaka imati pravo da postavlja pitanja svedocima, da predlaže nove svedoke, kao i nove dokaze.
STIGAO U ZABELU
MILOŠ Simović je u četvrtak popodne primljen na izvršavanje zatvorske kazne, potvrdila je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija.
- Primljen je u "sedmi paviljon" KPZ u Požarevcu - "Zabeli" - rekla je savetnik za medije Uprave Zorana Vučićević.
U Požarevcu je već Milošev stariji brat Aleksandar. Osim njega, tu su prebačeni i Željko Tojaga, Branislav Bezarević, Leonid Milivojević, Duško Maričić Gumar, Nenad Ilić, Nenad Bujošević. Svi oni biće prebačeni u novi zatvor, popularni "Alkatraz", čim se steknu svi uslovi.
TREĆI ČOVEK GANGA
MILOŠ Simović važio je za trećeg čoveka "zemunskog klana", odmah iza vođa Dušana Spasojević i Mileta Lukovića Kuma. "Zemunca" u Srbiji čekaju tri pravosnažne presude i još jedna za koju konačnu odluku uskoro treba da donese Apelacioni sud.
U postupcima koji su protiv njega vođeni pred Specijalnim sudom osuđen je na maksimalnih 40 godina zatvora, zbog niza teških dela, dok mu je zbog učešća u atentatu na premijera Zorana Đinđića izrečena tridesetogodišnja kazna. Pred Specijalnim sudom osuđen je i na tri i po godine zatvora zbog bacanja bombi na auto-servis i paljenje beogradskog dopisništva lista "Dan".
U aprilu ove godine pred Apelacionim sudom održana je sednica na kojoj je osuđen na osam godina zatvora zbog otmice Miroslava Miškovića i Dragoslava Vukovića.
Dušan Spasojević je imao poverenja u ovog momka, preko koga je izdavao naredbe ostalim članovima. Simović je u pokušaju atentata imao zadatak da nabavi kamion, kojim je kod hale "Arena" u februaru 2003. Dejan Milenković Bagzi trebalo da inscenira nesreću, kao i još nekoliko vozila. Plan je bio da Miloš bude u drugom kamionu kojim bi preprečio put premijerovom vozilu.
Neposredno pred atentat, 12. marta 2003. godine, Miloš je bio zadužen da prenosi informacije o premijerovom kretanju.
Kad su u pitanju ostali zločini "zemunskog klana" gotovo da nema ubistva i otmice u kojima Miloš nije učestvovao. Tako je označen kao ubica Željka Bodiša, Srđana Ljujića, Željka Škrbe i Nenada Batočanina. Branislava Lainovića Dugog ubio je dok je ovaj stajao ispred hotela "Srbija". Što se tiče likvidacija Todora Gardaševića, Sredoja i Zorana Šljukića, Ivice Jovanovića, Zorana Uskokovića Skoleta, Miloša Stevanovića, Jovana Guzijana i Radeta Cvetića, njegov zadatak je bio da učestvuje u praćenju.
Miloš je sa ostalima iz ekipe učestvovao i u praćenju Milije Babovića, Miroslava Miškovića, Vuka Bajruševića, Suvada Musića i Dragoslava Vukovića, koje su oteli.
ŽENA DOKRAJČILA ''ZEMUNSKI KLAN''
ZAGREB
OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA
DOGAĐAJI u selu Rakitje na putu ka Sloveniji, postaće za mnoge srpske kriminalce početak kraja lagodnog života u Hrvatskoj. Ovo mestašce sa 300 kuća pre nekoliko dana ponudilo je binu za odigravanje mafijaške drame.
- I pošlog utorka Kalinić i Simović su došli u ovo selo da se zabavljaju. Posvađali su se iz sasvim banalnih razloga. Povod za svađu je bila Simovićeva žena. Ona je dolazila u Zagreb i Kalinić ga je zbog toga zadirkivao. Iznerviran, Simović je izvadio pištolj i pucao u Kalinića - prepričao nam je portparol hrvatske policije Krunoslav Borovec završni čin obračuna dvojice kriminalaca.
Posle je sve i za njih bilo lakše. Zahvaljujući saznanjima dobijenim od Sretka Kalinića, Hrvati su rekonstruisali kretanje Simovića i zaključili da će posle napada pokušati preko "zelene granice" da pobegne u Srbiju. O tome je direktor hrvatske policije obavestio kolegu iz Srbije, pa je Simović gotovo očekivano uhapšen u Moroviću.
- I dalje saslušavamo Kalinića. U tome nam pomažu i dvojica inspektora MUP Srbije. Oni su pročitali sve spise sa izjavama Kalinića, jer mi njegovo kazivanje moramo da proverimo. Ne mogu da vam kažem šta nam je Kalinić sve rekao. To je službena tajna. Istraga se nastavlja pretragom kuća i stanova "zemunaca" - rekao je Borovec.
Da bi došli do što potpunijih informacija o boravku Kalinića i Simovića u Hrvatskoj, policija je objavila njihove fotografije, ne bi li ih neko prepoznao i ispričao gde su živeli i šta su radili.
Kalinić je imao hrvatski pasoš na ime Lazar Kostić i slobodno se kretao Zagrebom. Simović je imao slovenački pasoš, dugu kosu i bradu i bez problema putovao u Sloveniju, BiH i Mađarsku. Obojica su imali odvojene stanove u Ulici Lanište broj 5d. Izlazili su u okolne kafiće, često stizali u centar Zagreba, posebno u restoran "Kaptolova klet" i na jezero u Rakitje - saznali smo od komšija "zemunaca" u Laništu.
U stanove "zemunaca" na drugom spratu nismo mogli da uđemo, jer ih je policija blokirala. A, kako smo saznali, policija trenutno obrađuje još nekoliko stanova i kuća u centru hrvatske prestonice. Najpre u naselju Medveščak i selu Rakitje. U njima su pronađene garderoba Kalinića i Miloša Simovića, pribori za higijenu, fotoaparati sa snimcima sa zabava, ulaznice za koncerte Zdravka Čolića i Lepe Brene, kao i novine, knjige i diskovi sa filmovima i turbo-folk muzikom...
- Naši inspektori i forenzičari vrlo pažljivo pretresaju njihove stanove. Traga se za tajnim sefovima i depoima za novac, oružje i drogu, ali i za česticama i tragovima, koji će pokazati da li su ih posećivali drugi "zemunci". Možda ubijeni Cvetko Simić ili neko treći - objašnjava Krunoslav Borovec.
Kako smo saznali u policiji, Kalinić i Simović su odlazili u selo Rakitje da se druže i zabavljaju. Obično bi iznajmili kuću u selu i u nju dovodili mlade narkomanke, sa kojima su se zabavljali. Rakitje je udaljeno od centra Zagreba 20 kilometara na putu za Sloveniju. Ima 300 kuća, 1.150 žitelja, koji se bave vađenjem šljunka i sportskim ribolovom. Selo je poznato po tome što je ovde otvorena prva nudistička plaža davne 1996. godine, koja je u međuvremenu postala mesto okupljanja narkomana, nudista, vojaera, homoseksualaca i kriminalaca.
Posetili smo Rakitje i od ribolovca Rudolfa Krenovića saznali da su Kalinić i Simović na jezeru pecali šarane. Posvađali su se na iskopu šljunka broj osam, odakle je ranjeni Kalinić prešao 800 metara i potražio pomoć od seoskog šetača Levija O.
- Kada mi je prišao, samo je krkljao: "Ja sam Sretko Kalinić. Miloš me upucao!" Pokazao mi je svoj pasoš na tuđe ime i ponavljao da je on Sretko Kalinić. Pozvao sam policiju i hitnu pomoć i oni su ga odvezli u bolnicu - u četvrtak još pod utiskom događaja bio pomenuti ribolovac Levi O.
Pored Levija policija je saslušala još desetak žitelja sela Rakitje. Njena ekipa inspektora je još u selu, jer na jezeru broj osam i iskopu šljunka, koji je blokiran, vrše pretrage i forenzičarska istraživanja.
- U selo dolazi mnogo ribolovaca iz čitavog sveta. Pecaju somove i šarane kapitalce, zatim mnogo turista i šetača, tako da Kalinić i Simović nisu uočeni, jer se ni po čemu nisu izdvajali. Dok nije došlo do ove pucnjave, za njih niko nije znao - priča domar Ribolovačkog društva "Rak" Damir S., koje gazduje nad savskim jezerima.
I u policiji su nam rekli da Sretko Kalinić i Miloš Simović nisu u Zagrebu činili krivična dela, jer za to nisu imali razloga.
- Kalinić i Simović su živeli lagodno, nisu se bavili pljačkama ili drogom, jer su novac za boravak u Zagrebu dobijali iz Srbije. Njima je svakog meseca neko iz Srbije slao sredstva i oni su ih trošili tako da nikome ne upadaju u oči. Jedno vreme su boravili u Bosni, potom u Italiji, Sloveniji i Mađarskoj, pa opet u Hrvatskoj. Sumnja se da im je novac slao "zemunski klan", a donosila Simovićeva žena, zbog koje su se Miloš i Sretko posvađali. Da nije tih međusobnih svađa i obračuna srpskih mafijaša, mi uopšte ne bismo znali da su oni u Zagrebu i ne bismo mogli da ih otkrijemo i da ih vidimo u Hrvatskoj! - priznao nam je Krunoslav Borovec.
Hrvatska policija, međutim, posle hapšenje Kalinića i Simovića vodi intenzivnu istragu da otkrije koliko dugo oni borave u Hrvatskoj i koja su sve krivična dela oni počinili u ovoj zemlji. U slučaju da se utvrdi da Sretko Kalinić nije imao krivična dela u Hrvatskoj, može se dogoditi da bude oslobođen, a potom izručen Srbiji zbog izdržavanje zatvorske kazne.
ČOVEK KAPETANA DRAGANA
HRVATSKA policija je u četvrtak u Zadru i Obrovcu saslušavala rodbinu Sretka Kalinića, ne bi li otkrila da se skrivao kod njih. Svi, kao i komšije, rekli su da je Kalinić napustio Dalmaciju 1994. godine i otišao u kamp kod Kapetana Dragana, a potom u Medveđu, gde je radio kao drvoseča. Tamo je upoznao Dušana Spasojevića, koji ga je onda doveo u Zemun i angažovao kao ubicu. - Nismo znali da ga zovu Zver. Mi smo ga zvali Beli ili Bićan. Od 1994. godine nikada više nije dolazio u Zadar ili u selo Bilišani kod Obrovca, odakle su mu roditelji - izjavio je policiji rođak Bogdan Kalinić.
I DRUG BIO RANjEN?
U SELU Rakitje se priča da je tokom "zemunskog" obračuna Kalinić prvi potegao pištolj i ranio Simovića, a da mu je ovaj potom oteo oružje i upucao ga u grudi i stomak. Ova priča je nastala posle otkrića forenzičara na iskopu šljunka firme "Tempo", gde se dvoboj dogodio. Postoje tragovi dve krvne grupe - kaže domar Damir S.
