Izvor: B92, 01.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Simić: Moguće naknadno odobrenje pomoći
Beograd -- Stručnjak za međunarodne odnose Predrag Simić izjavio je, posle odluke SAD da suspenduju dalju finansijsku pomoć Srbiji, da će narednih pet meseci pokazati da li će razlike biti prevaziđene i da li će se državni sekretar SAD Kolin Pauel odlučiti za naknadno odobrenje pomoći. Simić je dodao da je sve u okvirima situacije od prošle godine, kada je odobrenje za nastavak pomoći stiglo naknadno. Simić ne veruje da će suspenzija pomoći SAD suštinski uticati na odnos >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prema Srbiji u međunarodnim finansijskim institucijama, ali ipak navodi da odluka SAD ima specifičnu težinu jer bi, u slučaju zaoštravanja politike prema Beogradu, ona mogla da obuhvati i pomoć onih međunarodnih organizacija u kojima glas SAD može da presudi o tome da li će i one dati pomoć Srbiji.
Analitičar američke spoljne politike, Obrad Kesić, smatra da su na odluku Vašingtona više uticale političke prilike u SAD nego u Srbiji. Prema njegovim rečima, ove godine sam mehanizam zakona o finansijskoj pomoći SAD nije pružao mnogo prostora državnom sekretaru da odloži donošenje odluke, a da ne udje u sukob sa kongresom, kakav već postoji po, recimo, pitanju Iraka. Ipak, Obrad Kesić poručuje da Vlada Srbije posle ove odluke ne sme da ostane pasivna: "Nije opcija da se ništa ne radi u vezi sa ratnim zločinima. Vlada mora da ima neki program, znači da ako sada nije u mogućnosti da izručuje, da hapsi po nalogu Haga, onda mora nešto drugo da se dešava. Ili da se sudi u srpskim sudovima ili da se pokrene inicijativa o tome da vlada ima ozbiljne namere, i da ne želi da izbegava to pitanje."
Obrad Kesić smatra da SAD ipak pokušavaju da pronađu neki kompromis, jer je njihov cilj da se uspostavi i održi mir na Kosovu kako bi povukle svoje trupe iz te pokrajine, a to je nemoguće bez stabilne Srbije: "To je možda najvažnije pitanje u odnosima između Srbije i SAD, jer Amerikanci žele da se nastave pregovori između Srba i Albanaca, da se nađu rešenja za sitnija pitanja ali značajnih, da se dobila pozitivnija atmosfera. Na žalost, imali smo taj pogrom Srba na Kosovu i sada je situacija mnogo teža nego što je bila, pa administracija mora da sarađuje mnogo bliže sa Beogradom, a opet mora da kazni Beograd."
Bivši ambasador SAD u Beogradu, Vilijam Montgomeri, za B92 kaže da je američka politika uslovljavanja do sada imala pozitivne rezultate, jer se, prema njegovim rečima, više optuženih za ratne zločine iz Srbije danas nalazi u Hagu, nego da nije bilo takve politike. Montgomeri je, međutim, rekao da je došao trenutak kada mora da se prizna i šteta koju politika uslovljavanja proizvodi.
Iako je, zapravo, blokirano samo 25 miliona dolara od ukupnih 100, ekonomisti upozoravaju da ta odluka ima multiplikatorski efekat. Oni upozoravaju da odluka Vašingtona znači da će delegati u svetskim institucijama dobiti instrukcije da ne podržavaju finansijske aranžmane sa Beogradom. Profesor ekonomskog fakulteta, Jurij Bajec, za B92 kaže da je odluka SAD loš signal, kako za medjunarodne finansijske institucije, tako i za investitore. "Ne radi se ovde o tih 25 miliona dolara, već, pre svega, o stvaranju slike u međunarodnim finansijskim investicionim krugovima o Srbiji, jer, eto, opet postoje problemi u saradnji ne toliko sa Haškim tribunalom, već sa najjačom zemljom sveta", kaže Bajec. Prema njegovim rečima, bilo kakvi ozbiljniji rezultati na planu povećanja proizvodnje, standarda, zaposlenosti, ili izvoza, povezani su sa sredstvima koja su vezana za direktne strane investicije. Bajec podseća i na činjenicu da nova Vlada još nije postigla dogovor sa MMF-om o nastavku saradnje, i ocenjuje da je odluka Stejt departmenta loša vest za novu Vladu Srbije.
