Izvor: Politika, 24.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Silovanje boginje pravde
Šef poslaničke grupe optužio je polovinu vlade za zločinačko udruživanje, a ministri te iste vlade uzvratili su mu tužbama za klevetu, dok ga portparol premijerove stranke sumnjiči za uživanje opijata. Istovremeno, najbogatiji Srbin tog istog parlamentarca i potencijalnog predsedničkog kandidata javno pita da li je učestvovao u njegovoj otmici, a specijalni tužilac najavljuje da će sve ove navode ipak ispitati. Ovako trenutno izgleda srpska politička scena, iako su predsednički >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izbori samo najavljeni. Znajući ažurnost srpskog pravosuđa, sudski epilog međusobnih optužbi biće poznat kada izbori već budu završeni (ukoliko do suđenja ikada i dođe), a politički poeni dobijeni na optužbama pretočeni u izborne rezultate.
– Ukoliko bi se upustilo u detaljnu proveru svih medijskih napisa, tužilaštvo bi moralo samo time da se bavi, a znamo da nam je pravosuđe neefikasno. Naročito ako se uzme u obzir da većina prijava koje se nađu u tužilaštvima često ni ne sadrži kvalifikaciju nekog krivičnog dela za koje bi se tužilac mogao "uhvatiti"– rekao je za "Politiku" zamenik predsednika Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović.
Danas gotovo da nema viđenijeg političara u Srbiji protiv koga se ne vode sudski procesi, i koji svoje kolege ne izvodi pred sud. Razloga nikada ne manjka – međusobne optužbe za klevetu, zloupotrebu položaja, umešanost u ubistva, otmice. Tako je lider radikala i haški optuženik Vojislav Šešelj svojevremeno optuživao Zorana Đinđića, Vladana Batića i Dušana Mihajlovića da spremaju njegovu likvidaciju, a tadašnjeg ministra policije Mihajlovića i za organizovanje fingirane otmice Miroslava Miškovića da bi Demokratska opozicija Srbije na taj način dobila pet miliona maraka otkupnine. Nakon hapšenja članova Makine grupe, osumnjičene za ubistvo generala policije Boška Buhe, Šešelj je tvrdio da su predstavnici republičkih vlasti povezani sa kriminalom, a tadašnji potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović, da je "bio u dosluhu" sa Maksimovićem i grupom koja je planirala likvidaciju nekih srpskih političara. Čović mu nije ostao dužan i uzvratio je kontraoptužbom: "da se bliže trenuci kada će biti potpuno razotkriveno učešće Vojislava Šešelja u trgovini oružjem i nošenja velikih količina para iz Iraka", navodno "zbog nacionalnih interesa".
Ono što se dešava na političkoj sceni Srbije, dr Jovo Bakić, sociolog, objašnjava političkom kulturom koja je se nije promenila već čitav vek.
"Između dva svetska rata bilo je i gorih optužbi od onih koje se mogu danas čuti. Političari su se i tada međusobno optuživali za izdaju zemlje. Posle Prvog svetskog rata neki tadašnji političari su se pozivali na zasluge sa Kajmakčalana, a posle 5. oktobra 2000. godine neki neprekidno podsećaju na svoje učešće u demonstracijama protiv Miloševića te da na osnovu toga imaju veća prava od drugih koje uglavnom kvalifikuju kao izdajnike, objašnjava Bakić.
Neki političari, poput Vuka Obradovića, predsednika Socijaldemokratije, nikada se nisu politički oporavili od optužbi.
U vreme dok je bio potpredsednik srpske vlade, koleginice iz partije Jelena Milenković i Ljiljana Nestorović optužile su ga za seksualno uznemiravanje, nakon čega je Obradović ekspresno smenjen, jer je procenjeno da je štetno da ostane u vladi. Sud je kasnije zaključio da nije kriv.
I Dejan Mihajlov, šef izbornog štava predsedničkog kandidata Dragana Maršićanina dospeo je na sud, ali je on za razliku od Obradovića priznao "krivicu". Podsetimo, Mihajlov je prozvao 17. maja 2004. godine bivšeg premijera Zorana Živkovića i lidera Demokratske stranke Borisa Tadića da saopšte javnosti ko je ubio Đinđića i naveo da će, ako oni neće, to učiniti DSS. Na saslušanju u Specijalnom sudu, na suđenju optuženima za ubistvo premijera, Mihajlov je priznao da je sporno saopštenje bilo "deo izborne kampanje" i da predstavlja "legitimnu političku borbu", a ne iznošenje činjenica.
Nekadašnji šef Biroa za komunikacije Vladimir Beba Popović najčešće se zbog optužbi koje su izricane na njegov račun, ali i optužbi koje je sam upućivao drugima pojavljivao pred sudom. Podsetimo, Popović je optuživao šefa BIA Radeta Bulatovića za veleizdaju, a da su inspiratori atentata na premijera Đinđića Vojna služba bezbednosti, Srpska pravoslavna crkva, Srpska akademija nauka i umetnosti.
Hadžiomerović kaže da se ipak nikome ne može uskratiti pravo da se obrati instituciji, jer je to vrlo delikatno pitanje.
– Svako ima pravo da podnese krivičnu prijavu. Naročito kada su političari u pitanju, za koje je Evropski sud za ljudska prava zauzeo stav da, budući da obavljaju javnu funkciju, moraju da imaju deblji obraz i manju krivičnopravnu zaštitu – tvrdi Hadžiomerović. On ističe da, budući da sudski procesi u Srbiji predugo traju, presuda često nema snagu koju ima nečija medijski propraćena zvučna optužba.
Prema njegovom mišljenju, pravi lek za zaštitu pravosuđa od politički obojenih procesa je da građani sami prepoznaju u koje se svrhe koriste ovakve krivične prijave.
– Političari će se time služiti sve dok ljudi ne prepoznaju prave motive takvih njihovih činova. Znate, oni koriste poznatu formulu "sve ribe žive u vodi – rakovi žive u vodi – znači rakovi su ribe" i to prolazi kod ljudi koji ne znaju da u vodi žive i druge životinje". Dok god građani to ne budu shvatili, političari će pokušavati da zloupotrebljavaju pravosuđe – smatra Hadžiomerović.
Bakić upozorava i da naši političari koji se teško međusobno optužuju uopšte ne brinu kako će ono što pričaju odjeknuti van granica zemlje.
"Oni ne razmišljaju o kredibilitetu zemlje. U političkoj borbi ipak ne bi trebalo da budu dozvoljena sva sredstva. I u drugim zemljama političari u predizbornim kampanjama iznose prljav veš svojih suparnika, ali ipak postoji neka granica", kaže Bakić, uz opasku da mnogo toga što kažu jedni za druge nije neistinito i da tek treba očekivati da se zaista neki političari nađu iza brave.
-----------------------------------------------------------
Žrtva "pogrešne" interpretacije
Javnost u Srbiji bila je zatečena pisanjem nemačkog nedeljnika "Špigl" (čiji je tiraž veći od milion primeraka), koji je avgusta 2005. godine objavio intervju sa liderom Demohrišćanske stranke Srbije i bivšim ministrom pravde Vladanom Batićem, u kome je on navodno izjavio da su neki ljudi iz kabineta Vojislava Koštunice direktno umešani u ubistvo Đinđića, kao i da je blagoslov za ovaj atentat dao lično srpski patrijarh Pavle. Kada su intervju "Špiglu" preneli mediji u Srbiji, Batić je odmah najavio tužbu protiv uglednog nemačkog lista, demantujući da je u razgovoru uopšte i pomenuo patrijarha. Kada smo Batića juče upitali za sudbinu najavljene tužbe, odgovorio je da tužbu nikada nije ni podneo.
– Ispostavilo se da su grešku načinili domaći mediji koji su preneli taj intervju, pre svega mislim na NIN. "Špigl" tako nešto nije ni objavio – rekao je Batić za naš list.
[objavljeno: ]
